Вардариоти
Вардариоти или Турци Вардариоти[1] (грч. Βαρδαριῶται, Βαρδαριῶται Τοῦρκοι) су били етничка и територијална скупина у Византијском царству. Извесна скупина Мађара, односно Турака (како су називани у тадашњим византијским списима) након војног похода угарских великаша јужно од Дунава, остала је трајно настањена у Византији почетком 10. века на простору Повардарја. Они су били христијанизовани захвајући засебној вардариотској црквеној катедри (епископији). Имали су своју војно-управну јединицу (архонтија) која је до краја 12. века добила статус теме. У доба Комнина из Вардариота регрутују се гардисти за византијски двор, а старешине вардариотске гардијске јединице носиле су звање примикирија. Током 13. и 14. века Вардариоти су били Турци из Мале Азије, који су заменили Мађаре.[2] Вардариотска епископија у облсати Дојранског језера се помиње и након пада Византијског царства.[3]
Референце
уреди- ^ Цветковић 2019, стр. 20.
- ^ Shukurov, Rustam (2016). The Byzantine Turks 1204-1461. Leiden and Boston. стр. 172.
- ^ Цветковић 2019, стр. 32.
Литература
уреди- Цветковић, Милош (2019). „Једна претпоставка о пореклу и административном положају Вардариота у Византији”. Зборник радова Византолошког института. 56: 19—38.
