Веб-сајт

сет повезаних веб-страница који се опслужује с једне веб-домене
(преусмерено са Вебсајт)

Веб-сајт (енгл. website или web site; скраћено сајт, енгл. site) или веб-локација представља место на интернету.[1][2] То је скуп веб-страница које могу да садрже текст, слике, видео-снимке и други мултимедијалан садржај састављен у једну целину. Сајт може бити смештен на локалном рачунару или на интернет или веб-серверу (рачунару послужиоцу). Неки сајтови су доступни свим корисницима, а неки имају ограничења у погледу приступа. Сајт може имати свој интернет домен (вршни ниво, адреса) или поддомен. У свету има преко милијарду веб-сајтова.[3]

NASA-ина почетна страница

Веб-страница је документ, обично написан у обичном тексту прожет инструкцијама форматирања кода званог хипертекст маркауп језика или Extended HTML (скр. HTML, XHTML). Веб-страница може укључити елементе из других сајтова са одговарајућим HTML кодовима.

Веб-страницама се приступа и транспортирају се са хипертекст трансферним протоколом (HTTP), који може опционално употребити енкрипцију (HTTP Secure, HTTPS) да омогући сигурност и приватност за корисника од садржаја веб-странице. Корисничка апликација, обично интернетски прегледник, рендерира садржај странице премa HTML маркуп инструкцијама на монитору.

Странице на веб-сајту могу често бити преузете преко једноставног униформног локатора ресурса (URL), који се зове и веб-адреса. URL-ови страница организирају странице у хијерархију, иако хиперлинкинг између њих изражава доживљај структуре странице читаоцу и води навигацију читаоца сајта која углавном обухвата почетну страницу с већином линкова на веб-садржају сајта, а, допунски, и према линковима "О (нама)", "Контакт" и сл.

Неке веб-странице захтјевају претплату за приступ неким или свим својим садржајима. Примери претплате веб-сајтовима укључују доста пословних страница, делова веб-страница за новости, академским сајтовима, сајтовима за игре, размјену датотека, форумима, веб-маиловима, друштвеним мрежама итд.

ПрегледУреди

Веб-сајтови имају доста функција и могу бити кориштени у различитим приликама; веб-сајт може бити лични, комерцијални, веб-сајт владе или непрофитне организације. Веб-сајтови могу бити дело појединца, пословне или друге организације и обично су везани за посебну тему или сврху. Сваки веб-сајт може садржавати хиперлинкове на друге веб-сајтове, тако да разлика међу појединачним сајтовима, из перспективе корисника, може бити нејасна.

Веб-сајтови су писани у HTML-у или конвертирани у њега и приступа им се софтверским интерфејсом познатим као user agent. Веб-странице могу бити приказане на великом распону рачунарских и интернетских уређаја различитих величина, укључујући десктоп рачунаре, лаптопе, ПДА уређаје и мобителе.

Веб-сајт се хостује на рачунарском систему познатом као веб-сервер или HTTP сервер. Ови термини могу означавати и софтвер који се покреће на овим системима који „дохвата” и шаље веб-странице као одговор на захтеве корисника веб-сајта. Апач је најчешће коришћен веб-серверски софтвер (prema Неткрафтовим статистикама), као и Мајкрософтов IIS. Неке алтернативе, као Nginx, Lighttpd, Hiawatha или Cherokee, потпуно су функционалне и заузимају мало простора на тврдом диску.

ИсторијаУреди

Први веб-сајт појавио се 1991. године. Направио га је Тим Бернерс-Ли, а његов првобитан примерак налази се овде.[4]

ВрстеУреди

  • Статички

Статички веб-сајтови су они који садрже неке информације које се не мењају и не освежавају на дуже време, или док они постоје.

  • Динамички

Динамички веб-сајтови су они чији се садржај често освежава и допуњава новим информацијама. То су, на пример, портали са вестима, форуми и сл., на којима се свакодневно могу наћи нови садржаји и информације. Овакви сајтови су већином много популарнији и много посећенији.[5]

Статички веб-сајтУреди

Статички веб-сајт је онај који има веб-странице похрањене на серверу у формату који се шаље клијентском интернетском прегледнику. Примарно је кодиран у HTML-u; каскадни стилски листови (CSS) се користе за контролу изледа иза основног HTML-а. Слике се често користе за прикажу жељени изглед и као део главног садржаја. Аудио или видео могу такође бити сматрани „статичким” садржајем, ако се покрећу аутоматски или генерално нису интерактивни.

Овај тип веб-сајтова често приказује исте информације свим посетиоцима. Једнако као предавање принтане брошуре корисницима или клијентима, статични веб-сајт ће генерално омогућити конзистентне, стандардне информаације за продужени временски период. Иако посједник веб-сајта може написати новости периодично, то је ручни процес измјне текста, слика и осталог садржаја и може зајтевати основне веб-дизајнерске способности и софтвер. Једноставне форме маркетиншких примера веб-сајтова, попут класичног веб-сајта, петостраног веб-сајта или веб-сајт брошуре су често статични веб-сајтови, јер они представљају претходно дефинисане, статичке информације корисницима. Ово може садржавати информације о компанији и њеним производима и сервисима преко текста, слика, анимација, звука/видеа, те навигацијских менија.

Статички веб-сајтови могу бити уређени користећи четири широке категорије софтвера:

  • Уређивачи текста, као што су Ноутпед или TextEdit, где је садржај и HTML маркуп уређиван директно унутар програма.
  • WYSIWYG ван-мрежни уређивачи, као што су Microsoft FrontPage и Adobe Dreamweaver (раније познат као Macromedia Dreamweaver), са којим се сајт уређује користећи GUI а завршни HTML код се генерише аутоматски софтвером за уређивање.
  • WYSIWYG уређивачи на мрежи који креирају медиа богате мрежне презентације као што су веб-странице, виџети, интрои, блогови и остали документи.
  • Уређивачи на бази шаблона, као што су RapidWeaver и iWeb, који допуштају корисницима да брзо креирају и уплоадују веб-странице на веб-сервер без детаљног познавања HTML језика, бирајући адекватан шаблон из палете и додавањем слика и текста у исти са трендом десктоп уређиваја без директне манипулације HTML кодом.

Статички веб-сајтови могу и даље користити SSI као уређивачку погодност, попут дељења опште мени траке кроз више страница. Како је веб-сајтово понашање читаоцу и даље статично, ово се не сматра динамичком страницом.

Динамички веб-сајтУреди

Динамички веб-сајт је онај који се мења или уређује често или аутоматски.

Динамичке странице са стране сервера се генеришу „у лету” компутерским кодом који производи HTML и CSS. Постоји широк опсег софтверских система, као што су CGI, Java Servlets и JSP, ASP i CFML који могу генерирати динамичке веб-системе (погледајте програмске језике који се користе у већини популарних сајтова) и динамички сајтови. Разни веб апликацијски оквири и веб-шаблон системи су доступни за уобичајене програмске језике као PHP, Перл, Пајтон, те Руби, да их направе бржим и лакшим за креирање комплексних динамичких веб-сајтова.

Сајт може приказати тренутно стање дијалога између корисника, пратити промјенљиву ситуацију, или омогућавати информације у неком начину персонализираном захтевима сваког корисника. На пример, када је почетна страница веб-сајта за вести затражена, код који се покреће на веб-серверу може комбиновати сачуване HTML делиће са новостима добијених од базе података или другог веб-сајта преко RSS за произвођење странице која укључује последње информације. Динамични сајтови могу бити интерактивни кориштењем HTML форми, похрањујући и читајући позади прегледничке колачиће, или креирањем серије страница које рефлектују претходну историју кликова. Наредни пример динамичког садржаја је када малопродајни веб-сајт са базом података медијских производа допушта корисницима уношење захтева за претрагу, нпр. за кључну реч „Beatles”. У одговору, садржај веб-странице ће спонтано изменити начин приказа у односу како је прије изгледала, те ће приказати списак Билсових производа: CDovi, DVDovi и књиге.

Динамички HTML користи Јаваскрипт код за инструкције интернетском прегледнику како да интерактивно модификује садржаје страница.

Један начин симулације одређених типова динамичних веб-сајтова приликом избегавања губитка перформанси позивања динамичне машине по кориснику или по конекцији, јесте аутоматско периодично регенерирање великих серија статичних страница.

Мултимедијски и интерактивни садржајУреди

Ранији веб-сајтови су имали само текст, а недуго затим и слике. Прегледнички додаци су онда кориштени за додавање звука, видеа и интерактивности (као за „богате” интернет апликације које осликавају комплексност десктоп апликације као што је процесор текста). Примери таквих додатака су Мајкрософт Силверлајт, Адобе Флаш, Адобе Шоквејв као иаплети написани у програмском језику Јава. HTML 5 садржи одредбе за аудио и видео без додатака. Јаваскрипт је такође уграђен у већину модерних интернетских прегледника, те допушта креаторима веб-сајта слање кода интернетском прегледнику који налаже како да интерактивно измени странични садржај и комуницира са веб-сервером ако је потребно. (Прегледничка унутрашња репрезентација садржаја је позната као Објектни модел документа (DOM) и техника је позната као Динамични HTML.)

ОртографијаУреди

Облик „вебсајт” је постао најчешћи термин за изговарање, али „Web site” (велико слово) и „web site” се такође много користе, иако су у опадању. Неке академске личности, неки већи издавачи књига, те неки речници и даље користе термин „Web site”, осликавајући извор термина у исправном имену Светске комуникационе мреже. Такође, данас постоје једнаке дебате везане за повезане термине као што су wеб пејџ, веб сервер, и вебкам. У употреби су термини веб-сајт или веб-место, док се за остале термине користе веб-страница, веб-сервер и веб-камера респективно.

Међу водећим стил-водичима, Ројтерсов стилски водич, Чикашки стилски приручник, те АП стилска књига (од априла 2010) сви препоручују „website”.[6][7][8]

Међу водећим речницима и енциклопедијама, Канадски оксфордски речник преферира „вебсајт”, а Оксфордски енглески речник се такође определио за „website” u 2004.[9] Енглеска Википедија такође користи термин „website”, док Енциклопедија Британика користи „Web site” и „Website”.[10] Британикина Меријам-Вебстер подружница користи „Web site”, познајући „website” као варијанту.[11]

Међу водећим коментаторима о кориштењу језика, Гарнерова модерна америчка употреба тврди да је „website” стандардна форма,[12] а Бил Волш, из Вашингтон пост, подржава кориштење термина „Web site” у својим књигама и на свом веб-сајту[13] (ипак, Вашингтон пост користик појам „website”"[14]).

Међу највећим интернетско-технолошкм компанијама и корпорацијама, Гугл користи „website”,[15] као и Епл,[16] док Мајкрософт користи и „website” и „web site”.[17][18][19]

РеференцеУреди

  1. ^ „site - definition of site by the Free Online Dictionary, Thesaurus and Encyclopedia”. Thefreedictionary.com. Приступљено 2. 7. 2011. 
  2. ^ „website - definition of website by the Free Online Dictionary, Thesaurus and Encyclopedia”. Thefreedictionary.com. Архивирано из оригинала на датум 7. 5. 2018. Приступљено 2. 7. 2011. 
  3. ^ Total number of Websites | Internet live stats. internetlivestats.com. Приступљено 2015-04-14.
  4. ^ „The website of the world's first-ever web server”. Приступљено 30. 08. 2008. 
  5. ^ „Како проверити присуство сајтова”. 
  6. ^ „Handbook of Journalism”. Reuters. Архивирано из оригинала на датум 22. 10. 2012. Приступљено 2010-08-05. 
  7. ^ „Internet, Web, and Other Post-Watergate Concerns”. University of Chicago. Приступљено 2010-09-18. 
  8. ^ „AP tweets that it will change from Web site to website”. Приступљено 2010-04-16. 
  9. ^ „Ask Oxford: How should the term website be written in official documents and on the web?”. Oxford Dictionaries Online. 
  10. ^ „Web site (computer science)”. Encyclopaedia Britannica. Архивирано из оригинала на датум 17. 2. 2013. Приступљено 2010-09-18. 
  11. ^ „Website - Definition and More”. Merriam-Webster. Приступљено 2010-09-18. 
  12. ^ Lisa Gold (2010-04-17). „AP Stylebook surrenders the battle over "Web site" vs. "website". Приступљено 2010-08-05. 
  13. ^ „The Slot—Sharp Points: Here We Go Again—Eeee!”. Приступљено 2007-02-25. 
  14. ^ Nakamura, David; Wallsten, Peter; Aizenman&, N.C. „The Washington Post”. Washington Post. Приступљено 2010-08-05. 
  15. ^ „Welcome to Google Business Solutions”. Google. Приступљено 2010-08-05. 
  16. ^ „Site Map”. Apple. Приступљено 2010-08-05. 
  17. ^ „Microsoft Windows”. Microsoft. Приступљено 2010-08-05. 
  18. ^ „Internet Explorer 9 Preview Builds”. Microsoft. Приступљено 2010-08-05. 
  19. ^ „Microsoft (R) Expression (R)”. Microsoft. Приступљено 2010-08-05. 

Спољашње везеУреди