Википедија

Величина

Величина је концепт стања супериорности које утиче на особу или објекат на одређеном месту или области. Величина се такође може приписати појединцима који поседују природну способност да буду бољи од свих других. Пример израза концепта у квалификованом смислу би био „Хектор је дефиниција величине" или „Наполеон је био један од највећих ратних вођа". У неквалификованом смислу могло би се рећи да је „Џорџ Вашингтон постао величина током свог живота“, имплицирајући тако да је „величина“ дефинитиван и препознатљив квалитет. Примена термина „велики“ и „величина“ зависи од перспективе и субјективних судова оних који их примењују.[1] Док се у неким случајевима многи могу сложити око перципиране величине особе, места или предмета, то није нужно случај, а перцепција величине може бити и жестоко оспоравана и веома идиосинкратична.[2]

Споменик Петру Великом у Санкт Петербургу
Крунисање хероја врлине ( око 1612–1614) од Петера Паула Рубенса
Кинески зид

Историјски гледано, у Европи су владари понекад добијали атрибут „Велики“, попут Александра Великог, Фридриха Великог и Катарине Велике . Почевши од римског конзула и генерала Помпеја, латинског еквивалента Magnus је такође коришћен, за Помпеја Великог (Мангус), Алберта Великог и Карла Великогм. Енглески језик користи латински израз magnum opus, (буквално „велико дело“) за описивање врхунских уметничких и књижевних дела.

Од објављивања Наследног генија Френсиса Галтона 1869. године, а посебно са убрзаним развојем тестова интелигенције почетком 1900-их, објављена је значајна количина друштвених научних истраживања која се односе на питање величине. Велики део овог истраживања заправо не користи термин велики у описивању себе, дајући предност терминима као што су еминенција, геније, изузетно достигнуће, итд.[3] Историјски гледано, главне интелектуалне битке око ове теме биле су фокусиране на питања природе наспрам одгоја или особе против контекста.[4] Данас сви прихватају важност обе димензије, али се неслагања око релативног значаја сваке појединачно и даље огледају на различите начине у истраживања.[5]

„Исус учи о величини“ (Матеј 18) Јулија Шнора фон Каролсфелда, 1860.

Референце уреди

  1. ^ Jerry L. Walls (2007). „The Wizard versus The General”. Ур.: Jerry L. Walls; Gregory Bassham; Dick Vitale. Basketball and philosophy. University Press of Kentucky. стр. 129. ISBN 978-0813124353. 
  2. ^ „Which One”. shonmehta.com. 
  3. ^ Albert, R.S. (ed) 1983. Genius and Eminence: The Social Psychology of Creativity and Exceptional Achievement. New York: Pergamon Press
  4. ^ Simonton, D.K. 2009. Genius 101. New York: Springer, e.g. Chs 4 & 6
  5. ^ Eysenck, H. 1995. Genius: The Natural History of Creativity. Cambridge, UK: Cambridge University Press vs Dorris. B. 2009. The Arrival of The Fittest: How The Great Become Great. (Lulu Url in Note 38 below)

Литература уреди

  • Albert R. S. 1980. Family position and the attainment of eminence: a study of special family position and special family experience. Gifted Child Quarterly, 24, 87–95
  • Albert, R.S. 1983. Genius and Eminence: The Social Psychology of Creativity and Exceptional Achievement. New York: Pergamon Press. [недостаје ISBN]
  • Bloom, B.S. (ed). 1985. Developing Talent in Young People. New York: Ballantine Books. ISBN 0-345-31509-X
  • Cox, C. 1926. Genetic Studies of Genius, Vol 2. The Early Mental Traits of Three Hundred Geniuses. Stanford, CA: Stanford University Press. [недостаје ISBN]
  • Dorris. B. 2009. The Arrival of The Fittest: How The Great Become Great. (Lulu Url in Note 38 above) [недостаје ISBN]
  • Eysenck, H. 1995. Genius: The Natural History of Creativity. Cambridge, UK: Cambridge University Press. ISBN 0-521-48508-8
  • Galton, F. 1869. Hereditary Genius. London: Macmillan. [недостаје ISBN]
  • Kroeber, A.L. 1944. Configurations of Cultural Growth. Berkeley: University of California Press. [недостаје ISBN]
  • Martindale, C. 1990. The Clockwork Muse: The Predictability of Artistic Change. New York: Basic Books. [недостаје ISBN]
  • Simonton, D.K. 1994. Greatness: Who Makes History and Why. New York: The Guilford Press. ISBN 0-89862-201-8
  • Simonton, D.K. 2009. Genius 101. New York: Springer [недостаје ISBN]
  • Walls, Jerry L. 2007. The Wizard versus The General. in Jerry L. Walls, Gregory Bassham, and Dick Vitale. Basketball and philosophy. University Press of Kentucky. pp. 129. ISBN 0-8131-2435-2.
  • Zuckerman, H. 1977. Scientific Elite: Nobel Laureates in the United States. New York: The Free Press. ISBN 0-02-935760-8
  • Herzog, B. 1994. "greatness was created" [недостаје ISBN]

Додатна литература уреди

  • Hans J. Morgenthau (1995). „The Nature of Greatness”. Ур.: Kenneth W. Thompson. Great American Presidents. Lanham, MD: University Press of America. ISBN 0-8191-9885-4. 
  • Dictionnaire philosophique. Paris: Imprimerie de Cosse et Gaultier-Laguionie. 1838. стр. 563—64.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ) – available in translation as:
    • A Philosophical Dictionary from the French of M. Voltaire. I. London: W. Dugdale. 1843. стр. 596—98.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)

Спољашње везе уреди

  •   Речничка дефиниција за величина на Викиречнику
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Величина&oldid=26838014”