Видео-игре у Русији
Видео-гејминг у Русији једно је од највећих тржишта видео-игара.[1][2][3] Један од највећих проблема руске индустрије видео-игара јесте пиратство.[4]
Русија је званично препознала компетитивни видео-гејминг (познат и као е-спорт или рачунарски спорт) као спорт.[5]
Историја уреди
Историја масовног видео-гејминга у Русији (тада СССР) вуче корене из раних 1980-их када су лични рачунари различитих модела (Атари 400/800, Комодор 64, Зед-екс Спектрум 48/128) донети у земљу из САД, Европе, Јапана и Кине.[6] У то време, локална компанија Електроника издала је серију портабл играчких конзола које су углавном биле клонови производа Нинтенда. До средине ’80-их, совјетски програмери и ентузијасти почели су да покушавају да развију сопствене игре.[7][8] Најпознатији руски дизајнер игара те ере је Алексеј Пажитнов, који је направио светски мегахит Тетрис.[9][10]
Аркадне игре уреди
Прве совјетске аркадне играчке машине нису садржавале никакву дигиталну графику, а интерфејс игре морао је да се емулира уз помоћ физичких објеката.[11]
Гејм-прес уреди
Било је много магазина о видео-играма у Русији од почетка ’90-их до почетка 2000-их. Њихова количина значајно се смањила због масовног ширења интернета и уследелог бума илегалног преузимања садржаја. Као резултат, већина постојећих магазина престала је да излази због масовних комерцијалних губитака. Најпознатији руски магазин о видео-играма тренутно је Игроманија.
Демографија и популарност уреди
Један од пет Руса каже да игра видео-игре, према Москва тајмсу.[12] Према VTSIOM-у, 58% Руса изражава поглед да су видео-игре штетне.[13] Видео-игре уживају масовно прихватање у Русији.[14][15][16][17][18][19][20][21]
Референце уреди
- ^ „Russia to Become the Third Biggest European Market for Video Games”. SuperData, a Nielsen Company.[мртва веза]
- ^ „Yandex: Russian game market doubled in five years to $2 billion”. 22. 1. 2020.
- ^ „Gamasutra - Gunning For Russia: A Market Worth Investigating?”. www.gamasutra.com.
- ^ „Welcome To Russia, Where Most Of Your Friends Are Video Game Pirates”. Kotaku. Приступљено 7. 5. 2013.
- ^ „Competitive video gaming now officially a sport in Russia”. East-West Digital News. Приступљено 26. 7. 2016.
- ^ Goodfellow, Cat (18. 12. 2014). „Beyond Tetris: a brief history of patriotic video gaming in Russia”. Приступљено 2. 1. 2017 — преко The Guardian.
- ^ „Какими были первые советские персональные компьютеры”. Российская газета.
- ^ „Советские компьютерные игры”. Форум Альтернативной Истории (ФАИ).
- ^ „Автор «Тетриса» о простоте и гениальности своей игры”. Look At Me. 6. 6. 2014.
- ^ Goodfellow, Cat (18. 12. 2014). „Beyond Tetris: a brief history of patriotic video gaming in Russia” — преко www.theguardian.com.
- ^ „Музей советских игровых автоматов открылся на новом месте”. The Village. 11. 8. 2011.
- ^ Times, The Moscow (19. 8. 2019). „1 in 5 Russians Are Gamers, Poll Says”. The Moscow Times.
- ^ „Majority of Russians think video games do more harm than good – poll”. RT International.
- ^ Goodfellow, Catherine (2015). „ONLINE GAMING IN POST-SOVIET RUSSIA: PRACTICES, CONTEXTS AND DISCOURSES” (PDF). www.research.manchester.ac.uk. Приступљено 17. 4. 2020.
- ^ „Russian video arcade captures dying culture”. Salon. Приступљено 7. 5. 2013.
- ^ „Video Games Drive Media Market Growth”. Moscow Times. Приступљено 7. 5. 2013.
- ^ „Game Insight: Shedding light on Russia's game trends”. Russia Beyond the Headlines. Архивирано из оригинала 25. 08. 2013. г. Приступљено 7. 5. 2013.
- ^ „Russia attempts to turn the patriotic tide by funding new video games”. The Daily Telegraph. Приступљено 7. 5. 2013.
- ^ „Research of the global and Russian gaming market, 2016 - Контент и мобильные приложения | RUSSIAN ANALYTICS”. json.tv. Архивирано из оригинала 13. 03. 2022. г. Приступљено 23. 04. 2020.
- ^ „An Insider's Guide to the Russian Game Industry | ironSource”. Ironsrc.com. Приступљено 17. 4. 2020.
- ^ „Russians recall bygone era with Soviet game museum”. 14. 6. 2007 — преко www.reuters.com.