Википедија

Видео-камера

Видео-камера је камера која служи за снимање видео-материјала, односно покретних слика. Иницијално је развијена искључиво за телевизијске потребе али се данас користи у многе друге сврхе. Шта више постале су део уређаја који се превасходно праве за друге намене као што је мобилни телефон.

Сонијева видео-камера

ИсторијаУреди

 
Склопива Union камера

Прва видео-камера развијене је 1930-их година и користио ју је BBS током експерименталног емитовања. Ова камера је била базирана на електромеханички диск. Ову врсту камере већ 1940-их година заменила је у поптуности електрична видео-камера базирана на катодној цеви. Оваква врста камере остала је популарна и широко коришћена све до 1980-их година. Тада на сцену ступају камере које базирају на фото осетљивим чиповима пре свега CCD-јевима, које су и данас актуелне. Оне су елиминисале пуно проблема којих је било код катодних цеви и дале могућност развоју дигиталне телевизије. Цена видео-камера је развојем све више опадала тако да је данас немогуће замислити и домаћинство без неке врсте видео-камере.

Основа за полупроводничке сензоре слике је метал-оксид-полупроводник (МОС) технологија,[1] која потиче од проналаска МОСФЕТ-а (МОС транзистор са ефектом поља) у Беловом лабораторијама 1959. године.[2] Ово је довело до развоја полупроводничких сензора слике, укључујући CCD и касније CMOS сензор са активним пикселима.[1] Први полупроводнички сензор слике био је уређај са спрегнутим наелектрисањима, исмишљен у Беловим лабораторијама 1969,[3] заснован на МОС кондензаторској технологији.[1] NMOS сензор активних пиксела је касније осмишљен у предузећу Олимпус 1985. године,[4][5][6] што је довело до развоја CMOS сензора активних пиксела у лабораторији за млазни погон агенције NASA 1993. године.[7][5]

Практичне дигиталне видео камере су такође омогућене напретком у видео компресији, због непрактично високих захтева за меморијом и пропусним опсегом за некомпримовани видео.[8] Најважнији алгоритам компресије у овом погледу је дискретна косинусна трансформација (DCT),[8][9] техника компресије са губицима која је први пут предложена 1972. године.[10] Практичне дигиталне видео камере су омогућене стандардима видео компресије заснованим на DCT-у, укључујући стандарде за видео кодирање H.26x и MPEG уведене од 1988. надаље.[9]

ВрстеУреди

Постоје више врста видео-камера и то зависно пре свега од намене као и жељеног квалитета снимљеног видеа.

  • Професионалне видео-камере се користе пре свега у ТВ продукционим центрима као и при снимању филмова.[11] Ове камере нуде екстремно фина подешавања самих карактеристика видео-сигнала. Често је и сама контрола камера одвојена од главе камере и налази се обично у режији. Овим се постиже да се већи број камера уједначи по квалитету и другим параметрима слике. Овде постоје још финије поделе на:
    • Студијске камере су намењене за снимање у ТВ студијима. Најчешће су фиксиране за покретне носаче (триподе) којима управља камерман. Такође ове камере се монтирају и на дизалице код снимања специјалних покретних сцена.[12]
    • Мобилне камере су намењене снимању на терену. Ове камере се најчешће носе на раменима и неопходно је да имју погодан визир како би камерман могао једним оком да гледа снимање а другим да контролише своје покрете. Често овакве камере имају додатну опрему којом се камера причвршћује за камермана, али у употреби су и дизалице а у новије време и мали хеликоптери са даљинским управљањем
  • Камкодери су врста камере која поред главе за снимање у себи укључује и видео-рекордер или други уређај за снимање видеа. И оне се широко користе у ТВ продукцији пре свега за снимање на терену, снимање кућних филмова и слично.[13] Уместо магнетних трака као медијум за снимање видео-садржаја све више у употреби су различите врсте дискова али и других врста меморија.
  • Камере за надзор се пре свега користе као безбедносне камере и за надзор објеката [14]
  • Све више су у употреби дигиталне видео-камере које дирекнто конвертују сигнал у дигитални излаз. Овакве камере су често врло мале и мање и од камера за надзор. Ове камере се користе као рачунарске веб камере али су и делови других уређаја као што је мобилни телефон.

Постоје и друге поделе видео-камера. Једна од основних је подела на SD и HD камере зависно од видео-резолуције коју снимају.

ГалеријаУреди

  • Студијска камера

  • Фиксна спољна камера

  • Мобилна камера за снимање на терену

  • Најновије "летеће" камере

  • Камера за видео-надзор

  • Кућни камкодер

  • Салон камера Goldmann Tischler

  • Салон камера Görlitz

  • Склопива камера Unicum

  • Linhof Technika III

  • Преносива Morley's Students

РеференцеУреди

  1. ^ а б в Williams, J. B. (2017). The Electronics Revolution: Inventing the Future. Springer. стр. 245—8. ISBN 9783319490885. 
  2. ^ „1960: Metal Oxide Semiconductor (MOS) Transistor Demonstrated”. The Silicon Engine. Computer History Museum. Приступљено 31. 8. 2019. 
  3. ^ James R. Janesick (2001). Scientific charge-coupled devices. SPIE Press. стр. 3—4. ISBN 978-0-8194-3698-6. 
  4. ^ Matsumoto, Kazuya; et al. (1985). „A new MOS phototransistor operating in a non-destructive readout mode”. Japanese Journal of Applied Physics. 24 (5A): L323. Bibcode:1985JaJAP..24L.323M. doi:10.1143/JJAP.24.L323. 
  5. ^ а б Fossum, Eric R. (12. 7. 1993). Blouke, Morley M., ур. „Active pixel sensors: are CCDs dinosaurs?”. SPIE Proceedings Vol. 1900: Charge-Coupled Devices and Solid State Optical Sensors III. International Society for Optics and Photonics. 1900: 2—14. Bibcode:1993SPIE.1900....2F. CiteSeerX 10.1.1.408.6558  . S2CID 10556755. doi:10.1117/12.148585. 
  6. ^ Fossum, Eric R. (2007). „Active Pixel Sensors” (PDF). Semantic Scholar. S2CID 18831792. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 9. 3. 2019. Приступљено 8. 10. 2019. 
  7. ^ Fossum, Eric R.; Hondongwa, D. B. (2014). „A Review of the Pinned Photodiode for CCD and CMOS Image Sensors”. IEEE Journal of the Electron Devices Society. 2 (3): 33—43. doi:10.1109/JEDS.2014.2306412  . 
  8. ^ а б Belmudez, Benjamin (2014). Audiovisual Quality Assessment and Prediction for Videotelephony. Springer. стр. 11—13. ISBN 9783319141664. 
  9. ^ а б Huang, Hsiang-Cheh; Fang, Wai-Chi (2007). Intelligent Multimedia Data Hiding: New Directions. Springer. стр. 41. ISBN 9783540711698. 
  10. ^ Ahmed, Nasir (јануар 1991). „How I Came Up With the Discrete Cosine Transform”. Digital Signal Processing. 1 (1): 4—5. doi:10.1016/1051-2004(91)90086-Z. 
  11. ^ VIDEO MAJSTOR - Vodič za kupovinu profesionalne kamere
  12. ^ „Profesionalna Video Oprema i Video Kamere - SAUT Professional Beograd”. Архивирано из оригинала на датум 05. 03. 2016. Приступљено 11. 09. 2013. 
  13. ^ Kamkorder | HD kamkorderi I HD video kamere | Sony
  14. ^ „Камере за видео-надзор”. Архивирано из оригинала на датум 16. 07. 2013. Приступљено 09. 09. 2013. 

Спољашње везеУреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Видео-камера&oldid=24411676”