Википедија:Вики гимназијалац/Шаблон чланак

Увод	Правила	Списак уноса	Контакт

Помоћ у уређивању	Школски трг	Актуелно	Литература

Београд је главни и највећи град Србије. Један је од најстаријих градова у Европи. Београд су основали Келти у 3. веку пре н. е, пре него што је постао римско насеље Сингидунум. Према последњим подацима Пописа у граду живи 1.639.121 становника, што га чини четвртом највећом престоницом у југоисточној Европи.. Београд је друштвени, економски, културни и политички центар Србије. Смештен је на ушћу реке Саве у Дунав. Порекло назива Прво име келтског је порекла и гласи Singidūn(on), док је за време Римљана егистирало романизовано келтско име Singidūnum. Назив „Белиград“ (слов. Бјелград) први пут је забележено 878. као словенско име у писму папе Јована VIII цару Борису бугарском. Током историје град се звао и Alba Graeca, Fehérvár, Castelbianco, Dar Ul Jihad, Prinz Eugen Stadt и др. Географски положај Београд се налази на 116,75 метара надморске висине, и то на координатама 44°49'14" сгш и 20°27'44" игд. Историјско језгро Београда (данашња Београдска тврђава) налази се на десној обали Саве. Према положају београд је подунаски, посавски, балкански, јужноевропси и средњоевропски град. Лежи на ушћу Саве у Дунава. Урбана површина града износи 359,92 квадратних километара. Београд се налази на раскрсници западне и источне европске културе. У граду постоји доста уређених зелених површина и паркова, али шума (Топчидер, Кошутњак, Бањичка шума) и две планине Авала и Космај. Београд се развио на неколико брда - Бановом, Петловом, Малешком, Лекином брду, Врачарском платоу, Топчидеру, Сењаку и Кошутњаку. Осим Саве и Дунава, територијом града теку и бројни потоци попут Миријевског потока, Мокролушког, али и мање реке Топчидерске. Клима Београда је умерено-континентална са дугим и топлим летима, хладним и често оштрим зимама, и прелазним периодима пролећа и јесени. Просечна годишња температура је 12,3 °C, док је најтоплији месец јул, са просечном температуром од 21,8 °C, а најхладнији јануар са 0,6 °C. На годишњем нивоу у Београду падне око 690 милиметара падавина. Историја Подручје Београда било је насељено и у праисторијско доба, о чему сведоче остаци скелета неандерталца пронађених током изгарде Палате Алабанија. Пре око 7.000 се на простору Балкана, развила Винчанска култура, па се њени остаци могу пронаћи и у околини Београда код истоименог насеља, по коме је цела култура добила име. У трећем веку п. н. е. населили су га Келти, а убрзо га освајају Римљани. београд су освајали бројни народи, попут Хуна, Острогота и Авара. У седмог веку насељавају га и Словени. Први пут у оквиру српских земаља Београд се нашао 1284. године, током владавине краља Стефана Драгутина. Сулејман Величанствени осваја град 1521. године. Током наредна скоро три века Београдом владају наизменично Османлије и Аустријанци. Године 1806. град постаје престоница Устаничке Србије, а 1817. Кнежевине Србије. Током Првог и Другог светског рата Београд је значајно разрушен. Главни град СФРЈ постао је 1945, а 1992. године - СРЈ. Након распада државне заједнице СЦГ 2006. године, опет постаје престоница Србије. Почетком ХХ века у граду је живело око 100.000 становника, да би се тај број увећао на 1,6 милиона за само 100 година. Становништво Према попису становништва из 2002. године, Београд има 1.576.124 становника. Према етничким групама, становници Београда су се изјаснили као Срби (1.417.187), Југословени (22.161), Црногорци (21.190), Роми (19.191), Хрвати (10.381), Македонци (8.372) и Муслимани (4.617). Иако постоје неколико религиозних заједница у Београду, тај склоп је релативно хомоген. Православна заједница је далеко најбројнија са 1.429.170 верника. Такође има и 20.366 муслимана и 16.305 католика. Постојала је и велика јеврејска заједница, али након нацистичке окупације 1941. и велике емиграције Јевреја у Израел, њихов број је опао на 415. У Београду такође има и 3.796 протестаната. Привреда Београд је економски најразвијенији део Србије. Више од 30 % БДП у Србији долази из Београда, који даје више од 30 % радне снаге у Србији. Током деведесетих година 20. века, град је био под санкцијама Уједињених нација, као и цела тадашња СР Југославија. Хиперинфлација југословенског динара је такође десетковала привреду града. Привреда града се опоравља расте брзо од 2000. године, након пада режима Слободана Милошевића и укидања санкција УН. Седиште Народне банке Србије је у Београду. Главне компаније у Београду, између осталих су: Јат ервејз, Телеком Србија, Теленор Србија, Делта Холдинг, и многе друге. Саобраћај У целини гледано, саобраћај у Београду је конфузан. Београд има само један ауто-пут у правцу исток запад (који преко моста Газела повезује Нови Београд са старим делом града) док нема ни једну брзу саобраћајницу у правцу север-југ. Постојећи мостови су недовољни и са малом пропусном моћи (посебно стари мост на Сави). Београдски јавни превоз је заснован на аутобуском (112 линија), трамвајском (12 линија) и тролејбуском (8 линија) саобраћају. Градски аутобуски, трамвајски и тролејбуски саобраћај обавља Градско саобраћајно предузеће. На појединим линијама саобраћају и приватни превозници. Београдска приградска насеља повезана су ауто-превозником „Ласта“. Београд такође има и регионалну железничку мрежу Беовоз којом управљају ЈП Железнице Србије. Туризам Историјски делови и зграде Београда су највеће градске туристичке атракције. Оне укључују Скадарлију, Народни музеј, оближње Народно позориште, Земун, Трг Николе Пашића, Милошев конак, Конак кнегиње Љубице, Теразије, Студентски трг, Калемегдан, Кнез Михаилову улицу, Дом Народне скупштине, Храм Светог Саве и Стари двор. Поред овога, постоје многи паркови, споменици, музеји, кафићи, ресторани и продавнице и то са обе стране реке Саве. Маузолеј Јосипа Броза Тита, назван Кућа цвећа, паркови, Ада Циганлија, Топчидер и Кошутњак који се налазе у близини су такође популарни, посебно посетиоцима из бивше Југославије. Локална самоуправа Београд има статус посебне територијалне јединице у Републици Србији, са својим посебним органима локалне самопураве. Скупштина града Београда је представнички орган који врши основне функције локалне власти утврђене законом и Статутом града. Скупштина има 90 одборника који се бирају на локалним изборима, на четири године. Градоначелник Београда представља и заступа Град и обавља извршну функцију у Граду Београду. Тренутни градоначелник је Драган Ђилас. Градске општине Територија Града Београда подељена је на 17 градских општина од којих свака има своју локалну самоуправу. Име општине Површина (у км²) Бр. становника (2011. год) Барајево 213 27.036 Вождовац 148 157.152 Врачар 3 55.463 Гроцка 289 83.398 Звездара 32 148.014 Земун 150 166.292 Лазаревац 384 58.224 Младеновац 339 53.050 Нови Београд 41 212.104 Обреновац 411 71.419 Палилула 451 170.593 Раковица 31 108.413 Савски венац 14 38.660 Сопот 271 20.199 Стари град 5 48.061 Сурчин 288 42.012 Чукарица 156 179.031 Култура Београд је домаћин многим културним манифестацијама, укључујући ФЕСТ (Међународни филмски фестивал), БИТЕФ (Београдски интернационални театарски фестивал), БЕЛЕФ (Београдски летњи фестивал), БЕМУС (Београдске музичке свечаности), Београдски сајам књига, и Београдски фестивал пива. Добитник Нобелове награде Иво Андрић је написао своја најпознатија дела: „На Дрини ћуприја“ и „Проклета авлија“ у Призренској улици у Београду. Остали истакнути српски књижевници који су живели и радили у Београду су: Бранислав Нушић, Милош Црњански, Борислав Пекић, Милорад Павић, Меша Селимовић и многи други. Архитектура У различитим деловима града архитектура варира од типично централноевропског стила (Земун), преко извесног броја зграда у турском стилу лоцираних у старим деловима града, до најмодерније архитектуре Новог Београда. Архитектура 19. века је доста утицала на архитектонске трендове у Србији, па и у Београду. Нарочито је видљив утицај аустроугарске архитектуре 19. века. Под комунизмом, већина кућа је грађена брзо и јефтино, што је довело до бруталистичке архитектуре блокова Новог Београда подигнутих у првим деценијама након Другог светског рата. Види још Биоград Белгрејд Сингидунум Референце {{извори}} Литература Милорад Павић: Кратка историја Београда; Дерета, 2000, ISBN 8673461170 Јасмина Тешановић: Дневник политичког идиота: Нормалан живот у Београду; Cleis Press 2000, ISBN 1573441147 Florence Levinsohn: Belgrade; Ivan R. Dee, 1995, ISBN 1566630614 Спољашње везе [http://www.beograd.rs/ Званични сајт Града Београда] {{sr}}, {{en}}, {{de}} [http://www.tob.co.rs/ Туристичка организација Београда] {{sr}}, {{en}} {{Европски главни градови}} {{градови у Србији}} [[Категорија:Београд]] [[Категорија:Главни градови у Европи]] [[Категорија:Градови у Србији]] [[ar:بلغراد]] [[bg:Белград]] [[bs:Beograd]] [[de:Belgrad]] [[el:Βελιγράδι]] [[en:Belgrade]] [[fr:Belgrade]] [[it:Belgrado]] [[ja:ベオグラード]] [[mk:Белград]] [[ro:Belgrad]] [[zh:贝尔格莱德]]