Википедија:Песак
Тисовица | |
---|---|
Опште информације | |
Дужина | 19,5 km |
Слив | Црноморски |
Водоток | |
Извор | планина Јавор |
В. извора | 1350 m |
Ушће | Златарско језеро |
В. ушћа | 880 m |
Ук. пад | 470 m |
Про. пад | 24 m⁄km тока |
Географске карактеристике | |
Држава/е | Србија |
Насеља | Нова Варош |
Притоке | Трудовачка река, Бурсаћ |
Река Тисовица је планинска река у југозападној Србији, у општини Нова Варош. Притока је Златарског језера, вештачке акумулације на Увцу. Река купи воду са северних падина Јавора где и извире и висоравни Чемернице[1]. Градња бране и хидроцентрале „Кокин брод” на Увцу, пре нешто више од шест деценија, скратила је ток једне од највећих његових притока - реке Тисовице[2]. Тече у дужини од 19,5 км, а корито реке је у неким деловима толико плитко да може да се прелази "газећи воду". Тисовица је кроз кликове и литице усекла клисуру од седам километара између села Дебеље, са леве обале и Трудова и Горњег Трудова на десној страни. Откако села остадоше без народа, а река без чобана и стада, која су пландовала на обалама - зарасте клисура у јове и оморике[3]. Пролази кроз сеоска насеља: Тисовица, Штитково, Горње Трудово, Трудово, Дебеља.
Водостање уреди
Водостај реке Тисовице изузетно варира, река је у летњем периоду кад има мање падавина веома плитка, док у зимском и пролећнем периоду је велика количина падавина у виду снега и кише, где може доћи до бујања реке. То говори податак да је набујала река Тисовица срушила 6 дрвених мостова - ћуприја па су тако мештани сеоских насеља Трудова и Дебеље "одсечени од света"[4]. 2018.године направљен је пешачки мост између та два насеља у засеоку Вуковић, а добио је назив "мост љубави"[5]. Поред њега постоје још неколико пешачких мостова и један мост за путничка возила.
Карактеристике речног тока уреди
Река Тисовица извире на планини Јавор, у близини Василиног врха (највиши врх Јавора), на надморској висини од 1380 метара. Воду добија од крашких извора који образују мање реке које се уливају у Тисовицу. Њени извори Бурсаћко врело и врело Трудуовачке реке избија са висоравни Чемернице, Штитковачко врело у центру насеља Штитково, док Врело које је са три стране окружено брдима, извире из засад недовољно истражене пећине у Штиткову, канала који се пружа читав километар у дужину[6]. У Златарско језеро се улива на 880 м.н.в. код насеља Драглица. Реку Тисовицу, као и остале реке које извиру на планини Јавор, одликује беспрекорно чиста и бистра вода, прве класе богата пастрмком и осталим рибама[7].
Рељеф речног тока уреди
Река протиче у области Старовлашко-рашке висије која припада планинском венцу Динарида и коју одликује крашки рељеф, где се јавља прелазни тип Косова (према регионалној типологији краса). У непосредној близини тока реке могу се наћи скоро сви и подземни и површински крашки облици рељефа: вртаче, увале, шкрапе, крашка поља (Сјеничко поље), пећине (пећина у Штиткову). Крашка врела која избијају на обронцима Јавора и Чемернице су Бурсаћко врело, Штитковачко врело, Врело, врело Трудовачке реке. Најприступачније за посету је Штитковачко врело које се налази у самом центру сеоског насеља Штитково, поред Благовештењске цркве и основне школе Кнезова Рашковића.
Туризам уреди
Мештани кажу да би ово царство дивљине и тишине, уз викендице испод Смудинога, као и околне знамените локације и производе мештана, могло да привуче госте[8]. Тисовица је у првом степену заштите и кроз клисуру се може кретати уз најаву и пратњу чувара[9]. Једним делом тока пролази кроз Етно село Штитково, које није толико туристички афирмисано а свакако да има потенцијал за развој етно туризма. Изграђен је видиковац "Савина столица" у Дебељи, али није уређен прилаз, нити раскресано дрвеће до каменог удубљења, везаног за легенде о застанцима на путевима Светог Саве рашком земљом[10]. Вода није погодна за купање, због мале дубине и ниске температуре воде које је присутно чак и у најтоплијим месецима.
Биљни и животињски свет уреди
Река Тисовица као притока Златарског језера, тј. реке Увац, припада Специјалном резервату природе Увац, па се у близини овог подручја могу срести многобројне заштићене врсте птица - белоглави суп, бела кања, црни лешинар, сури орао, орао мишар; риба и других животиња.
Фауна уреди
Река Тисовица је станиште поточне Пастрмке (лат. Salmo trutta — morpha fario) и Клена (лат. Leuciscus cephalus) која припада фамилији Шарана. И једној и друга врста настањују брзе, текуће и нарочито бистре речне токове као што је и река Тисовица. Клен се мрести у мају и јуну, док се поточна пастрмка мрести од октобра до фебруара кад су строге забране риболова.
Поред вукова, лисица, јазаваца и друге дивљачи, која се иначе среће у Старом Влаху, овде је и станиште видри, а у пећинама и скровитим окапчинама зимују медведи или се виде трагови на путу од Јадовника према Муртеници.[11]
Флора уреди
Шуме обилују буквом, смрчом, храстом, као и врбом, тополом, јавором и брезом…
Види још уреди
Референце уреди
Литература уреди
- „Нова Варош Монографија”, истаживачко-издавачки центар „Стари Влах”, Београд-Нова Варош, 2022.
Спољашње везе уреди
- https://www.glaszapadnesrbije.rs/796080/skrivena-lepota-klisure-tisovice/
- https://www.rts.rs/vesti/drustvo/3246130/.html?print=true
- https://zlatarinfo.rs/+/planina-javor
- https://zlatarinfo.rs/+/etno-selo-stitkovo
- https://www.uvac.org.rs/specijalni-rezervat-prirode-uvac
Добро дошли на песак — место на ком можете вежбати уређивање Википедије.
Можете га мењати помоћу уређивача изворног кода (картица „Уреди извор”) или визуелним уређивачем (картица „Уреди”). Када унесете жељене промене, кликните на дугме „Објави измену”. Кликом на дугме „Прикажи претпреглед” видећете како ће изгледати страница када је објавите, а кликом на „Прикажи измене” видећете шта сте тачно променили. Све што напишете неће се заувек налазити овде, јер сви корисници могу да мењају песак и његов се садржај аутоматски повремено чисти. Кликните овде да бисте уредили чисти песак. Ако сте пријављени, можете приступити сопственом песку (веза „Песак” на самом врху веб-сајта, поред корисничког имена). Не стављајте непримерен садржај у песак (увредљив текст, текст заштићен ауторским правима и слично). |