Википедија:Песак

Тисовица
Налази се у југозападној Србији, у општини Нова Варош
Опште информације
Дужина19,5 km
СливЦрноморски
Водоток
Изворпланина Јавор
В. извора1350 m
УшћеЗлатарско језеро
В. ушћа880 m
Ук. пад470 m
Про. пад24 ​mkm тока
Географске карактеристике
Држава/еСрбија
НасељаНова Варош
ПритокеТрудовачка река, Бурсаћ
Мапа
Река Тисовица и њено ушће у Златарско језеро

Река Тисовица је планинска река у југозападној Србији, у општини Нова Варош. Притока је Златарског језера, вештачке акумулације на Увцу. Река купи воду са северних падина Јавора где и извире и висоравни Чемернице[1]. Градња бране и хидроцентрале „Кокин брод” на Увцу, пре нешто више од шест деценија, скратила је ток једне од највећих његових притока - реке Тисовице[2]. Тече у дужини од 19,5 км, а корито реке је у неким деловима толико плитко да може да се прелази "газећи воду". Тисовица је кроз кликове и литице усекла клисуру од седам километара између села Дебеље, са леве обале и Трудова и Горњег Трудова на десној страни. Откако села остадоше без народа, а река без чобана и стада, која су пландовала на обалама - зарасте клисура у јове и оморике[3]. Пролази кроз сеоска насеља: Тисовица, Штитково, Горње Трудово, Трудово, Дебеља.

Водостање уреди

Водостај реке Тисовице изузетно варира, река је у летњем периоду кад има мање падавина веома плитка, док у зимском и пролећнем периоду је велика количина падавина у виду снега и кише, где може доћи до бујања реке. То говори податак да је набујала река Тисовица срушила 6 дрвених мостова - ћуприја па су тако мештани сеоских насеља Трудова и Дебеље "одсечени од света"[4]. 2018.године направљен је пешачки мост између та два насеља у засеоку Вуковић, а добио је назив "мост љубави"[5]. Поред њега постоје још неколико пешачких мостова и један мост за путничка возила.

Карактеристике речног тока уреди

Река Тисовица извире на планини Јавор, у близини Василиног врха (највиши врх Јавора), на надморској висини од 1380 метара. Воду добија од крашких извора који образују мање реке које се уливају у Тисовицу. Њени извори Бурсаћко врело и врело Трудуовачке реке избија са висоравни Чемернице, Штитковачко врело у центру насеља Штитково, док Врело које је са три стране окружено брдима, извире из засад недовољно истражене пећине у Штиткову, канала који се пружа читав километар у дужину[6]. У Златарско језеро се улива на 880 м.н.в. код насеља Драглица. Реку Тисовицу, као и остале реке које извиру на планини Јавор, одликује беспрекорно чиста и бистра вода, прве класе богата пастрмком и осталим рибама[7].

Рељеф речног тока уреди

 
Штитковачко врело

Река протиче у области Старовлашко-рашке висије која припада планинском венцу Динарида и коју одликује крашки рељеф, где се јавља прелазни тип Косова (према регионалној типологији краса). У непосредној близини тока реке могу се наћи скоро сви и подземни и површински крашки облици рељефа: вртаче, увале, шкрапе, крашка поља (Сјеничко поље), пећине (пећина у Штиткову). Крашка врела која избијају на обронцима Јавора и Чемернице су Бурсаћко врело, Штитковачко врело, Врело, врело Трудовачке реке. Најприступачније за посету је Штитковачко врело које се налази у самом центру сеоског насеља Штитково, поред Благовештењске цркве и основне школе Кнезова Рашковића.

Туризам уреди

Мештани кажу да би ово царство дивљине и тишине, уз викендице испод Смудинога, као и околне знамените локације и производе мештана, могло да привуче госте[8]. Тисовица је у првом степену заштите и кроз клисуру се може кретати уз најаву и пратњу чувара[9]. Једним делом тока пролази кроз Етно село Штитково, које није толико туристички афирмисано а свакако да има потенцијал за развој етно туризма. Изграђен је видиковац "Савина столица" у Дебељи, али није уређен прилаз, нити раскресано дрвеће до каменог удубљења, везаног за легенде о застанцима на путевима Светог Саве рашком земљом[10]. Вода није погодна за купање, због мале дубине и ниске температуре воде које је присутно чак и у најтоплијим месецима.

Биљни и животињски свет уреди

Река Тисовица као притока Златарског језера, тј. реке Увац, припада Специјалном резервату природе Увац, па се у близини овог подручја могу срести многобројне заштићене врсте птица - белоглави суп, бела кања, црни лешинар, сури орао, орао мишар; риба и других животиња.

Фауна уреди

Река Тисовица је станиште поточне Пастрмке (лат. Salmo trutta — morpha fario) и Клена (лат. Leuciscus cephalus) која припада фамилији Шарана. И једној и друга врста настањују брзе, текуће и нарочито бистре речне токове као што је и река Тисовица. Клен се мрести у мају и јуну, док се поточна пастрмка мрести од октобра до фебруара кад су строге забране риболова.

Поред вукова, лисица, јазаваца и друге дивљачи, која се иначе среће у Старом Влаху, овде је и станиште видри, а у пећинама и скровитим окапчинама зимују медведи или се виде трагови на путу од Јадовника према Муртеници.[11]

Флора уреди

Шуме обилују буквом, смрчом, храстом, као и врбом, тополом, јавором и брезом…

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ „Глас Западне Србије”. 
  2. ^ „Глас Западне Србије”. 
  3. ^ „Глас Западне Србије”. 
  4. ^ „АЛО!”. 
  5. ^ „РТС”. 
  6. ^ „Златаринфо”. 
  7. ^ „Златаринфо”. 
  8. ^ „Глас Западне Србије”. 
  9. ^ „Глас Западне Србије”. 
  10. ^ „Глас Западне Србије”. 
  11. ^ „Глас Западне Србије”. 

Литература уреди

  • „Нова Варош Монографија”, истаживачко-издавачки центар „Стари Влах”, Београд-Нова Варош, 2022.

Спољашње везе уреди