Википедија:Уживо/субота, 3. децембар 2005.

Скоро сви присутни на једном месту

Ово је важан дан у историји српске Википедије, Викимедије Србије и Црне Горе, вики пројеката на српском језику и осталих комбинација! Дакле, овог дана десило се једно, збиља, највеће окупљање Википедијанаца на овим просторима. Догађај који нас је окупио била је, како је већ дуго најављивано, Оснивачка скупштина поводом оснивања невладине, нестраначке и непрофитне организације, Локалног огранка Викимедије у Србији и Црној Гори. Присуствовао је велики број Википедијанаца, а ствар се, из моје перспективе догодила на следећи начин (при том позивам и остале да дају своја мишљења, запажања и описе како су они схватили овај дан и догађања - не морам само ја да пишем ;):

"Ево отварам ову скупштину ..." Професор Ајдачић као први председавајући скупштином

У Панчеву смо се Саша и ја нашли како бисмо ухватили воз за престоницу. Воз је неким чудом дошао на време и пре уговореног времена смо се нашли са Миланом Јелисавчићем са којим смо лагано отпешачили до Дома омладине (наравно уз пар заустављања). Тамо смо налетели на Голдфингера, а убрзо је почело да се скупља друштво. Уочили смо убрзо и Ђорђа, Горана, Бранета, Краљевић Марка, Нину и Ацу Брајковића. Генерално, чекали смо Милоша који увек касни, и уместо да дође пре свих, дошао је скоро последњи. Са Милошем су дошли и Бонзо и Драган Сатарић и они су донели грицкалице и безалкохолно (чисто да се зна да смо се трезни организовали ;) пиће. Од присутних, ту су били и момци из Гнузиле (Иван Чукић и Иван Јелић), затим господа Ћирић из Института за хемију, технологију и металургију, госпођица Ирис Миљковић из Света компјутера, као и директор Дома омладине, Драган Амброзић и професор нуклеарне физике Владимир Ајдачић. Са закашњењем (како малим, тако и већим) су се појавили Гаја и Никола Смоленски.

Ко је за оснивање Wikimedije... не, не спуштајте још руке

Сам састанак је почео припремањем за Скупштину (ритуално паљење Милошевог лаптопа, грабљење за место, зачињање (п)ића и сл.) и притом су се оснивачи потписали и исписали потребне податке у одговарајуће рубрике на већ припремљеном папиру (ваљда се подразумева). Скупштина је почела тако што се кратким монологом обратио професор Ајдачић, који је био председавајући, као најстарији присутни. Убрзо је изгласано да нам Милош (гле чуда ;) буде председник. Тада су почели формални разговори и гласања који су били обавезни како бисмо испоштовали правну процедуру. Дакле, ишло се по дневном реду и све тачке су једногласно усвојене (одлука о оснивању, статут, председник, потпредседници, секретар...). После ове оснивачке скупштине направљена је пауза од наводно пола сата, али је, некако ми се чини, трајала дуже. Након паузе, почела је Друга ванредна седница Скупштине на којој је опет све усвојено једногласно (Пословник о раду, Извршни директор, чланови Извршног и Надзорног одбора, стварање регионалних и стручних одбора, чланарина, итд). Занимљиво је и то што смо изабрали и почасне доживотне чланове (Џимбо Вејлс, Анђела Бизли, Делфен Менар и Флоренс Нибар-Девуар) и одмах им јавили преко ИРЦ-а. Такође је занимљиво да су сви присутни били и Оснивачи, што је чудно, јер неки присутни немају везе са Вики{п/м}едијом, а постали су чланови много пре неких који заиста имају везе (са Вики...) и заиста то желе. Неки, попут господина Амброзића, су постали и потпредседници... Професор Ајдачић је предложио да се ово оснивање обзнани на неки начин, па су крајем састанка Нина и Никола срочили Саопштење за јавност које је убрзо прослеђено Танјугу, неким новинарима и штатијазнамкомевећ. Ајдачић је такође понудио своју помоћ за побољшање квалитета Википедије, тако што је планирао да ангажује своје колеге академике.

Зашто ли се сви смеју?

После овог формалног дела уследели су кежуал разговори о разним темама (немам намеру да наводим, јер су људи стално били подељени по групицама и причали за себе). Углавном, доминирала је "Википедија", али, наравно, било је и других тема. Ја сам, дакле, седео за лаптопом добар део времена и сурфовао на Интернету, комуницирао на ИРЦ-у, пружао помоћ "новајлијама" и још штошта. После је друштво почело полако да се разилази и ондак је дошло време да и Саша и ја одемо. С обзиром да смо кренули мало касније (јер су нас сви заустављали, а поготово Милош ;), практично смо трчали како бисмо "ухватили" воз. Срећом, каснио је пар минута, па нисмо извисили.

На крају да закључим да је ово био један изузетно успешан састанак, тим пре што представља окосницу за даља сретања, дружења и организовања. Жао нам је само што нисмо имали прилике да видимо неке особе, али то је што је. Са неколико дана закашњења, извештава Филип (Дунго ۞) 01:43, 7 децембар 2005 (CET)