Витезови код Лужичких Срба
„Витезови” код Лужичких Срба (лат. Withasii, старолужичкосрп. wiťaz [1], глсрп. wićazojo[2][3] — данаc „вазалови”[4]) врста је наследног војног сталежа коњаника (врста сељака[2]) код потомака лужичкосрпског племена Далеминаца у Мајсенској маркгрофовији.[5] У хијерархији су били између жупана и смердима.[6]
Варијанте имена: witschacz, witsezen, weiczhessen, wutzkern, wuczschken, wuczass[3] Withasii као представници месног словенског становништва се спомињу у повељи од 1181. године (лат. in equis servientes, id est withasii — „који су били на служби на коњима”), коју су издали мајсенски маркгрофови Ото и Дитрих манастиру св. Петра на планини Лаутерберг у Саксонији (данас Петерсберг у близини Халеа). У овом документу withasii заједно са жупанима (лат. seniorеs villarum, quos lingua sua supanos vocant — „старешине села, које се на њиховом језику зову жупани”) одвајани су од нижих врста становништва: смердова (лат. zmurdi) и зависних од цркве људи (лат. censuales ecclesie vel proprii).[7]
Withasii се спомињу такође у документима од 1307. године (нем. Swelch eldeste ader suppan, witschac z ader zemurt, muller ader gertener in der gewalt zcu Kisteritz), 1334. године (нем. witsczen), 1428. године (нем. weiczhessen), у 15. веку (нем. Wutzkern), око 1748. године (нем. Wuczschken), средином 18. века у околини Лајпцига (лат. Wuczschken, nomen slavicum, in vicina Lipsiae olim usitatum, et in memoria veterum colonorum).[3]
Овај назив до сада живи између Лужичких Срба као лично име Вићаз (глсрп. Wićaz).[8]
Види још
уреди- Вићазови (староруски ратници)
Референце
уреди- ^ Этимология. Москва: Наука. 1986. стр. 228.
- ^ а б Brankačk, E. (1977). Stawizny serbow: Wot spočatkow hač do lěta 1789. Budyšin: Domowina. стр. 99.
- ^ а б в Pilk, Jurij (1901). „Někotre staroserbske słowa ze srjedźowěkowych lisćinow”. Časopis towaŕstwa Maćicy Serbskeje. Budyšin (54): 134.
- ^ Трофимович, К. К. (1974). Hornjoserbsko-ruski słownik. Budyšin: Domowina. стр. 345.
- ^ Види чланак „витязь”: Фасмер, М. В. (1986). Этимологический словарь русского языка. Пер. с нем. и дополнения О. Н. Трубачева. Под ред. и с предисловием проф. Б. А. Ларина. Изд. второе, стереотипное. В четырех томах. Москва: Прогресс.
- ^ Гавлик, Любомир Е. (1975). „Ранняя стадия развития феодализма в Моравии”. Славјановеденије. Москва: Наука (1): 47.
- ^ Лукин, П. В. (2010). „«Старцы» или «старшие»? О терминологии славянской «племенной» знати” (PDF). Славјановеденије. Москва: Наука (2): 15.
- ^ Neustupný, Jiří (1946). Pravěké dějiny Lužice. Praha: Společnost prátel Lužice. стр. 121—122.