Волинска крвава недеља
У недељу, 11. јула 1943. године, одреди смрти ОУН-УПА, потпомогнути локалним украјинским сељацима, истовремено су напали најмање 99 пољских насеља у оквиру Војводства Волин предратне Друге Пољске Републике под немачком окупацијом.[1] Био је то добро оркестриран напад на људе окупљене на недељној миси у католичким црквама. Погођени градови су били Кисиелин (масакр у Кисијелину), Порик (масакр у Порику), Хринов (масакр у Хринову), Заблоћце, Кримн, са десетинама других градова који су нападнути на различите датуме са десетинама цркава и капела спаљених до темеља. Волињски масакри су се проширили на четири предратна војводства, укључујући Волин са 40.000-60.000 жртава, као и на Лвов, Станиславов и Тарнопол у Малој Пољској са 30.000-40.000 Пољака убијених за укупно 100 пољских жртава.[2]
Крваву недељу 11. јула 1943. не треба мешати са масакром крваве недеље у гету у Станиславову 10.000 до 12.000 пољских jевреја 12. октобра 1941. године, пре објаве гета у Станиславу.[3]
Референце уреди
- ^ „Foreign Policy Association: Central and Eastern Europe|CE Europe: Volhynia: The Reckoning Begins”. web.archive.org. 2011-06-15. Архивирано из оригинала 15. 06. 2011. г. Приступљено 2022-11-01.
- ^ Massacre, Volhynia. „The Effects of the Volhynian Massacres”. Volhynia Massacre (на језику: енглески). Приступљено 2022-11-01.
- ^ „Wayback Machine” (PDF). web.archive.org. 2016-03-04. Архивирано из оригинала (PDF) 04. 03. 2016. г. Приступљено 2022-11-01.