Вјекослав Вукадин

Вјекослав Вукадин (Сарајево, 6. октобар 1952) је српски писац који већ дуже вријеме живи ван отаџбине. Пјесме, лирске записе и есеје објављивао је у многим књижевним часописима и листовима, а заступљен је и у бројним зборницима и антологијама савремене поезије. Вукадин је 1988. постао члан Удружења књижевника Босне и Херцеговине и Савеза књижевника Југославије.

Вјекослав Вукадин
Лични подаци
Датум рођења(1952-10-06)6. октобар 1952.(71 год.)
Место рођењаСарајево, ФНР Југославија

Биографија уреди

Вјекослав Вукадин је рођен 6. октобра 1952. године у Сјетлини код Сарајева. Завршио је студије српскохрватског језика и југословенске књижевности. Највећи дио живота и радног вијека провео је у Сарајеву. Тренутно живи и ради у Холандији. Пјесме, лирске записе и есеје објављивао је у многим књижевним часописима и листовима, а заступљен је и у бројним зборницима и антологијама савремене поезије. Досад је објавио сљедеће збирке пјесама (у Сарајеву): „Наслоњени на небо” (1978), „Пјешчана лира” (1980), „Пчела на рани” (1983), „Дјевојчице и дјечаци” (игроказ, два издања,1984. и 1989.), „Велики бус” (игроказ, два издања у истој години, 1987).

Књига пјесама и лирских записа „Тумач тренутка” објављена је 1994. године у Београду, а њен превод, на холандском језику, штампан је 1999. године, у Холандији. Саставио је зборник „Завичај у даљини”(2002), који садржи избор из поезије српских пјесника у западноевропском расејању. Вукадин је 1988. постао члан Удружења књижевника Босне и Херцеговине и Савеза књижевника Југославије.[1]

Лирско ослушкивање природе и човјека (Милутин Лујо Данојлић) - одломак уреди

Мало је посленика у нашој књижевној дијаспори који су, попут пјесника Вјекослава Вукадина, толико учинили за духовно одржавање Срба у расејању. Потомак Арсенија Чарнојевића није одвео Србе у туђину, већ их је, тамо затечене, организовао, сабрао, духовно ојачао и морално усмјерио ка поштовању свога имена, језика, културе и традиције.

Рођен је 6. октоба 1952. године у Сјетлини код Сарајева. Завршио је студије српскохрватског језика и југословенске књижевности. Већи дио живота и радног вијека провео је у главном граду бивше Босне и Херцеговине. Од 1990. године ради у Њемачкој, у Југословенској допунској школи. Поред поучавања дјеце наших исељеника, активно се бави књижевним и културним радом. У Карлсруеу је основао „Просвјету” - Српско просвјетно и културно друштво. У оквиру „Просвјете” развио је богату књижевну активност: одржава бројне књижевне вечери и јавне трибине за наше људе по њемачким градовима. У госте је често позивао и писце из отаџбине.

Од 1994. године борави у Холандији, гдје наставља са васпитно-образовним радом са нашом дјецом у Допунској школи за српски језик у Ротердаму. Иако начетог здравља, пјесник Вјекослав Вукадин са још више жара наставља с књижевним и културним активностима. Са групом пријатеља оснива „АРС-АРТ”- Српско друштво за књижевност, умјетност и културу у Ротердаму у оквиру кога организује културно-умјетничке програме за наше грађане у Холандији, у којима учествују и књижевници из отаџбине. Тако, овај изузетно вриједан човјек, наставља да његује српски књижевни језик у туђини и истрајно ради на популаризацији српске књижевности међу нашим исељеницима. Развио је добру сарадњу са нашим пјесницима који живе у западноевропским земљама, као и са холандским писцима. Једном приликом је изјавио да његова просвјетитељска мисија „у тој хладној нигдини представља једини његов смисао због којег истрајава”.

Досад је у разним листовима и часописима, те у различитим зборницима и антологијама, објавио бројне пјесме, лирске записе, есеје и књижевне критике, а од 1978. до 2001. године и пет поетских књига, од којих круну његовог пјесничког стварања представљају „Медаљони са Сјеверног мора” - изабране и нове пјесме.[2]

Библиогерафија уреди

  • Наслоњени на небо (1978),
  • Пјешчана лира (1980),
  • Пчела на рани (1983),
  • Дјевојчице и дјечаци (игроказ, два издања; 1984. и1989),
  • Весели бус (игроказ, два издања у истој години; 1987),
  • Тумач тренутка (Београд, 1994),
  • Медаљони са Сјеверног мора (изабране и нове пјесме, 2001),
  • Кућа пуна слика (2009).

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ Вјекослав Вукадин: Медаљони са Сјеверног мора: Изабране и нове пјесме, Српска књига, Рума, 2001.
  2. ^ Вјекослав Вукадин: Кућа пуна слика: изабране и нове песме, Српска књижевна задруга, Београд, 2009.

Литература уреди

  • Вјекослав Вукадин: Кућа пуна слика: изабране и нове песме, Српска књижевна задруга, Београд, 2009.
  • Вјекослав Вукадин: Медаљони са Сјеверног мора: Изабране и нове пјесме, Српска књига, Рума, 2001.

Спољашње везе уреди