Гаврило Тројичанин
Гаврило Тројичанин (средина XVII века), један је од српских историографа и најдаровитијих преписивача, монах манастира Свете Тројице, на Врхбрезници, код Пљеваља. Својим преписивачким радом, од 1633. до 1651. године, испољио је више даровитости него било који преписивач овог периода. Поседовао је завидно образовање и занимао се за готово све области људских сазнања која су његована у средњем веку. У манастирским ризницама и библиотекама, сакупљао је упоређивао старе рукописе, преписивао обредне књиге и украшавао их илуминацијама. Његов ћирилички рукопис је обиман, а сачувано је десетак радова (обима неколико хиљада страница).
Врхбрезнички летопис уреди
У Врхбрезничком летопису (Врхбрезнички запис) из 1650. године, кодификовао је стару српску историографију, скупљајући заједно, у новој редакцији, српски хронограф, родослов, старији летопис и млађи летопис. Резимирајући тако српску историографију, „симболично је обележио крај средњовековне епохе“ (Димитрије Богдановић).
Превод на савремени српски језик уреди
Врхобрезнички љетопис: књига староставна из 1650, прев. Владета Цвијовић, Подгорица, Историјски институт Црне Горе, 2000.
Литература уреди
- Димитрије Богдановић: Историја старе српске књижевности, Београд, СКЗ, 1980.
- Дејан Михаиловић: Византијски круг (Мали речник ранохришћанске књижевности на грчком, византијске и старе српске књижевности), Београд, „Завод за уџбенике“, 2009, стр. 38.
- Др Јелица Стојановић, Писар Гаврило Тројичанин и правописно-језичке особености „Врхобрезничког љетописа“, „Зборник радова са научног скупа: Шћепан Поље и његове светиње кроз вјекове“ (Плужине, 24–25. септембар 2006), Беране: Свевиђе — манастир Заграђе 2010, стр. 159–170.
- Група аутора: Историјски лексикон Црне Горе, књига 3 „Daily Press-Вијести“, 2006.
