Гарда (језеро)
Језеро Гарда (итал. Lago di Garda или Benaco) је највеће језеро Италије.[1] Налази се на северу државе, између три покрајине: Ломбардије (провинција Бреша), Венета (провинција Верона) и Трентина-Јужног Тирола (провинција Тренто).[1]
Језеро Гарда | |
---|---|
Координате | 45° 38′ 00″ С; 10° 40′ 00″ И / 45.633333° С; 10.666667° И 45° 38′ 00″ С; 10° 40′ 00″ И / 45.633333° С; 10.666667° И |
Тип | природно |
Земље басена | Италија |
Макс. дужина | 51.9 km |
Макс. ширина | 16.7 km |
Површина | 370 km2 |
Макс. дубина | 346 m |
Запремина | 50.35 km3 |
Над. висина | 65 m |
Водена површина на Викимедијиној остави |
На северу је у облику уског левка, док се према југу шири. Језеро је веома важна туристичка мета, коју због благе климе и природних лепота сваке године посећују стотине хиљада гостију.
Географски положај
уредиСеверни део језера се налази у депресији у подножју Алпи и окружен је планинама, док је јужни део језера у горњем делу Падске низије, тако да се језеро шири и постаје све плиће.. Језеро је дугачно 51,9km, на најширем месту широко 16 km, налази се на надморској висини од 65 m, а највећа измеренадубина је 346 m.
Језеро Гарда је проточно језеро. Главна притока је река Сарка а отиче реком Минћо која се улива у По.[1]
Острва
уредиЈезеро има пет острва, а највеће је острво Гарда на којем се налази леп дворац из 18. века.[2] У близини се налази и острво Сан Бјађо, које је удаљено од обале 200 метара.
Треће острво по величини је Тримелоне, на којем се раније налазила барутана, са неексплодираним бомбама из првог и Другог светског рата. Два најмања острва се зову Острво Снова и Острво Маслина.
Клима
уредиВелика количина воде у језеру Гарда ублажава умерено континенталну климу Падске низије на југу и Алпи на северу, тако да су зимске температуре блаже, а лета нису спарна као у околини. Ти ефекти се ограничавају само на непосредну околину језера, док се на неколико стотина метара удаљености не осећају. Клима језера умногоме зависи и од ветрова, који су на језеру Гарда свакодневни и константни. Места са најблажом климом су Лимоне, Гардоне Ривијера, Дезенцано дел Гарда, Сирмионе док је најсвежија Рива дел Гарда.
Ветрови
уреди- Пелер: то је ветар који долази са севера и дува на читавом језеру а посебно је јак на северном и средњем делу. Почиње сваке ноћи око 2 – 3 сата и дува до подне (11-12). Лети је најјачи, до 15 m/s тако да ствара таласе и омогућава бављење виндсурфом
- Ора: дува из равнице (падске низије) према северу. Почиње чим престане дувати пелер (12-13) и траје до касно поподне.
- Понал: је типичан летњи ветар јаког интензитета. Дува из долине Ледро (итал. Valle di Ledro) према језеру у јутарњим и вечерњим сатима.
- Бали, је северни ветар типичан за зимски период, који проузрокује пад температура као и снег. Може достићи брзинз од 20 m/s и проузрокује велике таласе.
- Андер: је константан ветар који дува са југозапада у раним поподневним часовима и траје само пар сати. Обично је ограничен на јужни део језера..
Флора и Фауна
уредиТипична вегетација језера Гарда је кестен, орах, маслина, грожђе. Уз обале успевају олеандри, мимозе, чемпреси. Обала Вероне је позната као «Ривијера Маслина», јер су маслине донесене још у етрурско доба, а данас су постале типично дрво око језера Гарда.
Западна обала (која припада провинцији Бреша) је позната као Ривијера Лимуна: овде се и данас могу наћи карактеристични вртови са стубовима (такозване Лимонаје), који су се зими затварали стакленим прозорима да лимун не би патио због хладноће.
Туризам
уредиВажнија туристичка места уз језеро Гарда су: Сирмионе, Дезенцано дел Гарда, Манерба, Сало, Гардоне, Гарњано, Тињале, Тремозине, Лимоне, Рива дел Гарда, Малчезине, Бардолино и Пескијера.
Језеро Гарда је познато по узгоју маслина и винограда. Узгој лимуна је некад био веома важна привредна грана, док се данас узгаја само као туристичка атракција.
Занимљивости
уреди- На језеру Гарда се од 1951. године сваког првог викенда у септембру одржава једриличарска регата под називом Ћенто миља (итал. centomiglia) на којој учествује више од 300 једрилица из целог света. Креће се из Гарњана, према северу до Риве, па на југ до Дезенцана и на крају се враћа у Гарњано (што износи отприлике 100 наутичких миља). Регата траје између 6 и 30 сати (зависи од ветра и врсте једрилице).[2]
- На северном делу језера који припада региону Трентино-Јужни Тирол забрањена је пловидба приватним моторним чамцима да би се избјегло загађивање језера (док је на осталом делу језера дозвољена).
Референце
уреди- ^ а б в Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. В-Ђ. Београд: Народна књига : Политика. стр. 94. ISBN 86-331-2112-3.
- ^ а б „LAGO DI GARDA – ITALIJA”. najmagazin.com. Приступљено 15. 1. 2024.