Гарсија од Галиције
Гарсија II (шп. García II; 1042 — Замак Луна, 22. март 1090) био је краљ Галиције (1065—1071) и (1072—1073). Постао је краљ 1065. када је подељена територија којом је управљао његов отац, краљ Фернандо I од Кастиље. Гарсија је под своју управу добио Галицију и део Португала. Збацио га је са власти старији брат Санчо II од Кастиље и послао у егзил на севиљски двор. У борбама око престола које су уследиле између Алфонса и њихове сестре Ураке с једне и Санћа II с друге стране, Алфонсо VI од Леона је изашао као победник. Гарсији је дозвољен повратак у Шпанију, али је његов брат Алфонсо 1073. године наредио да Гарсија буде затворен у замку Луна и никада не буде пуштен на слободу. Гарсија је постао личност кастиљанске поезије и прозе, нарочито популаран у средњем веку.
Гарсија II од Галиције | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 1042. |
Место рођења | Кнежевина Кастиља |
Датум смрти | 22. март 1090.47/48 год.) ( |
Место смрти | Замак Луна, Краљевина Леон |
Гроб | Пантеон краљева у Светом Исидору, Леон (град) |
Породица | |
Родитељи | Фернандо I од Кастиље Санћа од Леона |
Династија | Кућа Химене |
Краљ Галиције | |
Период | 1065 — 1071. |
Претходник | Фернандо I од Леона |
Наследник | Санчо II од Кастиље |
Краљ Галиције | |
Период | 1072 — 1073. |
Претходник | Санчо II од Кастиље |
Наследник | Алфонсо VI од Леона |
Порекло
уредиГарсија II је био најмлађи син краља Фернанда I (у неким изворима Фердинанда I), кнеза Кастиље и његове супруге, Санће од Леона. Његова мајка била је ћерка Алфонса V и краљице Елвире .Његов отац био је син Санћа III и краљице Муниадоне Браћа и сестре су му били, редом, Санчо II, Алфонсо (краљ Леона) и инфанткиње Елвира и Урака.
Успон на власт
уредиПосле смрти свог оца Фернанда I, у складу са тестаментом, Гарсија је под своју управу прихватио Галицију, а поред тога је успео да поврати важну област на територији данашњег Португала, где је и град Коимбра. Затим му је одобрено да прима данак од муслиманских изгнаника у Севиљи и Бадахосу. Његова браћа Санчо II и Алфонсо су под своју управу добили Краљевину Кастиљу и Краљевину Леон. Његове сестре Урака и Елвира су добиле контролу над манастирима три краљевине и градове под својом управом. За време своје владавине обновио је старе епархије Брагу, Ламего и Туј. Помагао је манастир Сан Антолин у Токесу. У бици код Педросе 1071. је однео победу над Нуњом Мендесом, последњим владарем династије Вимара-Перез, који је 1070. подигао устанак против Гарсије мислећи да је његов положај ослабљен после смрти његова два највећа савезника Уистрарија и Кресконија-бискупа градова Луго и Сантијаго де Компостела. Након што је Нуњо Мендес умро у бици, краљ је анектирао португалску територију, и у складу са признањем о његовој доброј позицији, он преузима титулу краља Галиције и Португала.[1]
Губитак власти
уредиМеђутим, још од смрти Фернанда I дошло је до нетрпељивости међу браћом, због поделе очевине, и Гарсија је први међу њима изгубио своју круну. Његова браћа намеравала су да изнова уједине краљевства и да међу собом поделе Галицију. Непријатељства га приморавају да бежи у централни Португал, све док га брат Санчо није ухватио у Сантарелу. Краљевство је подељено 1071. Његову територију су међу собом разделила његова браћа. Грофовина Портукале припала је Алфонсу, а север је припао Санћу. Гарсија је најпре затворен у Бургосу привремено, а потом у Севиљи, након што је 1072. прогнан под заклетвом у суд муслиманског краља Севиље ал Мутамида.
Повратак на трон
уредиНакон смрти Гарсијиног брата Санћа II, 1072. године, Гарсија се вратио из изгнанства и покушао да поврати краљевство. Међутим, његов повратак је био кратког даха. Алфонсо га је позвао и затварио 13. фебруара 1073. године у замку Луна, где је дочекао смрт 17 година касније 22. марта 1090.
Смрт и гробница
уредиНакон његове смрти у замку Луна, његово тело је пребачено у Леон, где је сахрањен у краљевском пантеону Сан Исидро од Леона. На његовој сахрани у Сан исидру, присуствовао је његов брат Алфонсо, инфанткиње Урака и Елвира.[2]
- На његовом споменику је писало:
- H. R. DOMINUS GARCIA REX PORTUGALLIAE ET GALLECIAE. FILIUS REGIS MAGNI FERDINANDI. HIC INGENIO CAPTUS A FRATRE SUO IN VINCULIS. OBIIT ERA MCXXVIII XIº KAL. APRIL.
- превод на кастиљански:
- Aquí yace el rey García de Portugal y Galicia, hijo del gran rey Fernando, que fue capturado por su hermano con engaño. Murió preso el 22 de marzo de 1090
- што преведено на српски значи:
- Овде почива краљ Гарсија од Португала и Галиције, син великог краља Фернанда, који је био ухваћен од стране свога брата на превару. Умро је затворен 22. марта 1090. године.
Породично стабло
уреди16. Санчо II од Наваре | ||||||||||||||||
8. Гарсија Санчез II од Памплоне | ||||||||||||||||
17. Urraca Fernández of Castile | ||||||||||||||||
4. Санчо III од Наваре | ||||||||||||||||
18. Fernando Bermúdez de Cea | ||||||||||||||||
9. Химена Фернандез | ||||||||||||||||
19. Elvira Díaz of Saldaña | ||||||||||||||||
2. Фернандо I од Леона | ||||||||||||||||
20. García Fernández, Count of Castile | ||||||||||||||||
10. Санчо Гарсија од Кастиље | ||||||||||||||||
21. Ava of Ribagorza | ||||||||||||||||
5. Muniadona of Castile | ||||||||||||||||
22. Gómez Díaz, Count of Saldaña | ||||||||||||||||
11. Urraca Gómez | ||||||||||||||||
23. Muniadona Fernández of Castile | ||||||||||||||||
1. Гарсија од Галиције | ||||||||||||||||
24. Ordoño III of León | ||||||||||||||||
12. Bermudo II of León | ||||||||||||||||
6. Алфонсо V од Леона | ||||||||||||||||
26. García Fernández, Count of Castile | ||||||||||||||||
13. Elvira García | ||||||||||||||||
27. Ava of Ribagorza | ||||||||||||||||
3. Санћа од Леона | ||||||||||||||||
28. Gonzalo Menéndez, Count of Portugal | ||||||||||||||||
14. Menendo González, Count of Portugal | ||||||||||||||||
29. Ilduara (Ildonza) Peláez | ||||||||||||||||
7. Elvira Mendes | ||||||||||||||||
15. Tutadona | ||||||||||||||||
Референце
уреди- ^ Самарџић 2003, стр. 115–118.
- ^ Arco y Garay 1954, стр. 188.
Литература
уреди- Blanco Lozano, Pilar . Colección diplomática de Fernando I (1037–1065) editorial Centro de Estudios e Investigación «San Isidoro», (CSIC-CECEL) y Archivo Histórico Diocesano León. 1987. ISBN 978-84-00-06653-6.
- Arco y Garay, Ricardo (1954), Sepulcros de la Casa Real de Castilla editorial de Instituto Jerónimo Zurita, Consejo Superior de Investigaciones Científicas OCLC 11366237
- Самарџић, Никола (2003). Историја Шпаније. pp. 115-118, Београд, Плато. ISBN 978-86-447-0121-7.
- Falque, Emma . Historia compostelana, Akal Ediciones, Madrid, España. 1994. ISBN 978-84-460-0417-2.