Гастро понуда Земуна

Гастро понуда Земуна или кухиња Земунаца највећим делом условљена је географским положајем Земуна и представља својеврсну мешавину различитих утицаја — највећим делом елемента војвођанске кухиње, на основу којих гастро понуда Земуна може бити нешто по чему је постала препознатљива, у Србији и иностранству.[1]

Део гастро понуде Земуна

Историја уреди

 
„Шаран”, један од култних ресторана Земуна, пре реновирања (средина 20. века)

Године 1871. после преуређења Аустроугарске, Земун је добио статусу слободног града с изборним градоначелником. Нешто касније укинута је Војна граница и Земун је постао средиште образованог среза. Године 1873. град је повезан железничком пругом са Европом, а затим, преко Београда 1884. године са истоком Србије. Улагање у инфраструктуру Земуна повећало је промет и оживело привреду, која се огледала у отварању радионица, првих фабрика, парних млинова, првих банака, савремених хотела, кафана, обнављању грађевинског фонда, уређивању улица, копању првих артеских бунара (1892) и увођењу електричног осветљења (1901).[2]

Све то пратило је и развој угоститељства и гастро понуде у Земуну. Како је временом преовладо глас да је Земун познат по кафанама у којима се спремају најбољи рибљи специјалитети, да на јеловнику има 70 разних јела од речне рибе, да у њима риба директно из Дунава ускакаче у тигањ,[3] и да се спрема надалеко чувена рибља чорби јединственог укуса (чија се традиционална рецептура и данас користи), почели су да долазе и угледни гости. Тако је временом Земун постао култно место и модеран угоститељски центар који је окупљао не само љубитеље рибљих специјалитета, доброг вина и друштва, већ и уметнике, књижевнике дипломате, али и аласе са Дунава, у који су они долазили и доносили пуне руке свеже рибе, право из својих чамаца.

Основне карактеристике гастро понуде уреди

Кухињу Земунаца карактерише:

  • богатсво и разноврсност хране, што је последица близине реке, шуме и плодног тла.
  • мешавина кухиња различитих народа који живе на овом простору од давнина.
  • богатство кулинарских знања произашло из међусобног утицаја домаће, немачке или мађарске кухиње
  • аутентичност, или изведеност јела из других кухиња
  • преузетост јела из других јеловника, али са додатком аутентичне ароме и утицаја.
Рибљи специјалитети

У јеловницима Земуна пре свега доминирају јела која се справљају од речне рибе по рецептима рибара или кулинара (печена риба, рибља чорба, рибљи паприкаш и друго). Да је Земун од давнина познат по рибљим специјалитетима сведоче и називи старих ресторана попут ових — „Код плаветне штуке“, „Код златног шарана“, „Венеција” итд.

Јела од меса и поврћа

Гастро понуду Земуна поред разноврсних јела од рибе, карактерише и богата понуда јела од разних врста црвеног и белог меса и разноврсног поврћа, са елементима, страосрпске, војвођанске али и европске кухиње, пре свега мађарске.

Пецива

Богата понуду пецива и колача у Земуну, најчешће је резултат утицаја војвођанске кухиње (штрудле, пите, крофне и остало).

Пића

Уз добру храну Земун нуди и добар асортиман пића, који се у Земуну ослања на богату винску карту суседних региона (Опленачког, Фрушкогорског и Вршачког виногорја, али и на изузетну понуду пива, међу којима се налази и домаћи произвођач земунског пива. Богата је и понуда домаћих безалкохолних пића, на бази воћних сокова.

Угоститељски објекти уреди

Дуга угоститељска традиција у Земуну се може пратити још од најстарије сачуваног кафанског објекта у Београду означеног као „Зартакен“. Грађен у бондруку као објекат двојне намене са становима на спрату и кафаном „Бели медвед” у приземљу, у литератури се помиње као место у коме су боравили не само многи путописци већ и 1717. Евгеније Савојски.

У Земуну се данас гатропонуда домаће и интернационалне кухиње сервира у бројним ресторанима, међу којима су признатији: пре свега „Шаран“ и „Венеција“ са вишевековном традицијом квалитета,[4] затим „Река“, затим „Наја“, „Радецки“ „Код капетана“, „Златник“, „Београд“, „Стара царинарница“, „Балкан експрес“, „Вардар“, „Данубијус“, „Стари Земун“, „Платани“, „Гардош“, „Бела Наполи“, „Златно весло“, „Кајак“, „Салаш“ и многи други новоотворени ресторани, кафане пицерије, пекаре, посластичаре итд.

Кулинарске манифестације уреди

Везано за храну и пиће У Земуну су раније постојале манифестације забавно туристичког карактера, које су најчешће биле везане за припрему рибље чорбе, али су у последње време оне престале да постоје, или се ретко одржавају.[5] Један од таквих фестивала је Земунскифестивалу вина и хране“, на коме ЈКП „Градске пијаце“ учествују у сарадњи са „Савезом винара и виноградара Србије“. На овом фестивалу посетиоце очекује  дегустација традиционалних српских домаћих специјалитета са земунских и београдских пијаца и богат избор вина  домаћих винарија и винских подрума.[6]

Обанављање манифестација које би имале у свом програму припрему рибе, слатких или сланих јела са подручаја око Земуна, са нагласком на такмичарски карактер и забаву, свакако би привукла велики број такмичара, гурмана али и туриста.[7]

Извори уреди

  1. ^ Ћоровић, Љ. (2004): Водич кроз Београд. Креативни центар, Београд
  2. ^ Дукић, Д. (1960): Реке Београда и његове околине. Зборник радова географског института ПМФ, СВ VII, Београд.
  3. ^ Dabižić, Miodrag. „Slavu slave zemunski ribari: Petrovdan ispod Gardoša”. www.srpsko-nasledje.rs. Архивирано из оригинала 16. 07. 2017. г. Приступљено 2023-06-19. 
  4. ^ . Шкаламера, Ж (1967): Завод за заштиту споменика културе града Београда, Београд, 1976
  5. ^ Петронијевић, Н. (2006): Могућности туристичког коришћења обале Дунава код Земуна. Дипломски рад у рукопису, Библиотека института за географију ПМФ, Нови Сад.
  6. ^ „OSMI ZEMUNSKI FESTIVAL VINA I HRANE” (на језику: српски). Приступљено 2023-06-13. 
  7. ^ Стратегија развоја туризма Београда (2008), ИЕН, Београд.

Спољашње везе уреди