Геомедицина је све популарнији и све више коришћени термин као заједнички назив за медицинску географију и медицинску геологију због њиховог све већег прожимања и тешког раздвајања. Географија је некада била „мајка“ природних и друштвених наука, али су се њена „деца“ осамосталила као посебне науке (на пример педологија, геодезија, социјална антропологија, картографија, меицинска географија и медицинска геологија.[1]

Предуслови уреди

Да има доста сличности у историјском развоју геологије и географије, најбоље се може видети на примеру у Србији. Обе науке су научно утемељене крајем 19. века: геологија 1880. године, када је Јован Жујовић изабран за суплента на новоформираној катедри за геологију и минералогију на Великој школи, а географија 1893. године, када је Јован Цвијић постављен за редовног професора географије и етнографије на Великој школи.

 
Геолошка карте краљевине Србије, Јована Жујовића

По дефиницији географија описује површину Земље; концепција проста, али је проучавање сложено. Геологија, између осталог, проучава карактеристике и процесе на површини Земље (генетски принцип). Прва половина 20. века одликовала се више регионалним приступом и у географији и геологији, а друга половина – систематским приступом у оквиру мањих подручја.

Савремена проучавања животне средине не могу се замислити без познавања геоморфологије, хидрологије, климатологије, као и низа геолошких дисциплина (геохемија, седиментологија, површинско распадање минерала и стена, минералогија, петрологија, хидрогеологија). Животна средина је сложени систем и није могуће раздвојити географски од геолошког аспекта проучавања и задржати се само на принципима једне науке или научне дисциплине.

У будућности ће географија још више бити повезана са низом наука: геологија, метеорологија, биологија, екологија, друштвене науке итд. Геологија и географија ће и у будућности морати да буду више упућене једна на другу и да заједнички проучавају Земљу. Веза географије и екологије постаје све јача и у будућности ће бити још израженија, како у проучавању екосистема тако и у области социјалне и медицинске екологије.

Медицинска географија уреди

 
Медицинска географија проучава просторно распрострањење људских болести у свету и узроке појављивања... (приказно на примеру хепатитис у 2005. години)

Медицинска географија проучава просторно распрострањење људских болести у свету и узроке појављивања одређених болести у неким деловима света и заснива се на познавању земљишта, климе, биљног и животињског света.[2]

Категоризација медицинске географије у структури географске науке уреди

Четврти блок категоризација у структури географске науке чине граничне географске дисциплине (физичко-друштвене дисциплине) које обухватају:

  • политичку географију,
  • историјску географију,
  • медицинску географију,
  • математичку географију,
  • војну географију, и др

Медицинска геологија уреди

 
Медицинска геологија се бави проучавањем утицаја геолошке и педолошке подлоге на људско здравље, и обухвата и петрографске, минералошке и геохемијске методе испитивања нпр. камена у бубрегу приказаног на слици

Медицинска геологија се бави проучавањем утицаја геолошке и педолошке подлоге на људско здравље, и обухвата и петрографске, минералошке и геохемијске методе испитивања појединих делова људског тела (зуби, кости, бубрежно и жучно камење) или страних материја у телу (прашина минерала, стена и угља).[3]

Посебно је значајно проучавање садржаја биоесенцијалних и токсичних елемената у људској и животињској исхрани, као и могуће последице сувишног или недовољног уношења тих елемената.

Извори уреди

  1. ^ Davenhall, Bill. Geomedicine: Using Geographical Information Systems to Improve Personal Health. Paper submitted for the Bridging Public Health Informatics with Personal Health Records: Opportunities for Wellness and Disease Prevention session of the Tenth International Conference on Information Technology and Applications in Biomedicine, November 3–5, 2010.
  2. ^ Philo, Chris (2009). "Medical Geography". In Gregory, Derek; Johnston, Ron; Pratt, Geraldine et. al The Dictionary of Human Geography (Fifth Edition). Oxford:Blackwell. pp. 451-453
  3. ^ Bunnell, Joseph (March 2004). "Medical Geology: Emerging Discipline on the Ecosystem--Human Health Interface". EcoHealth. 1 (1): 15–18.

Литература уреди

  • Đorđević, P., Jovanović, V., Cvetković, V. (1996. i 2000): Primenjena geologija, Univerzitet u Beogradu, Beograd;
  • Jovanović, V., Srećković-Batoćanin, D. (2005): Osnovi geologije (za studente geografije)
  • Howard D.A., Remson I. (1982): Geology in Environmental Planning, Mc Groy Hill New York

Спољашње везе уреди