Гернер G. (нем. Gerner G) је породица немачких једномоторних, двоседих, двокрилних, лаких спортских авиона, који су се користили као авион за почетну обуку пилота, између два светска рата.

Гернер G.I/G.II

Авион Гернер G.II пред полетање (1933)[1]
Авион Гернер G.II пред полетање (1933)[1]

Општи подаци
Намена спортски
Посада 1
Број путника 1
Порекло Немачка
Произвођач Adler Flugzeugbau, и Flugzeugbau Max Gerner GmbH
Пробни лет 1928.
Уведен у употребу 1929.
Статус неактиван
Први оператер приватни корисници
Број примерака 1/54
Димензије
Дужина 4,90/6,32 m
Висина 1,80/2,20 m
Распон крила &,00/7,20 m
Површина крила 11,40/12,50 m²
Маса
Празан 200/330 kg
Нормална полетна 400/560 kg
Погон
Физичке особине
Клипноелисни мотор 1xAnzani 3Y / Hirth HM 60
Снага КЕМ-а 26/59 kW
Снага КЕМ-а у кс 35/80 кс
Перформансе
Макс. брзина на Hопт. 150/175 km/h
Долет 600 km
Плафон лета 2.600/4.000 m
Брзина пењања 208/286 m/min
Портал Ваздухопловство

Пројектовање и развој уреди

Ову породицу авиона је пројектовао инж. Макс Гернер (7.04.1900—24.03.1977). Први авион из ове фамилије, Гернер G.I са мотором Анцани 3Y био је приказан на ваздухопловној изложби ИЛА у Берлину 1928. године. Овај модел авиона је остао само на прототипу јер се у току испитивања констатовало да је мотор преслаб за карактеристике авиона које се очекују. После више експеримената са различитим моторима, дошло се до авиона Гернер G.II RB са мотором Hirth HM 60 снаге 80 KS, који је ушао у серијску производњу.

Технички опис уреди

Авион је био двокрилац са једним мотором, двокраком елисом од дурала, са два члана посаде.

Труп: Носећа конструкција трупа авиона је била потпуно направљена од челичних цеви а оплата од импрегнираног платна. Попречни пресек трупа је био правоугаони. Предњи део авиона (до прве кабине) је био обложен са алуминијумским лимом. У трупу су се налазиле две кабине у тандем распореду (једна иза друге). Стандардна верзија авиона је имала дупле команде.

Погонска група Авион је био најчешће опремљен ваздухом хлађеним радијалним мотором Hirth HM 60 снаге 80 KS. На вратилу мотора је била насађена двокрака елиса фиксног корака направљена од дуралуминијума.

Крила:Носећа конструкција крила је од дрвета са две рамењаче обложен платном. Крилца за управљање авионом су се налазила на горњим и доњим крилима међусобно повезана чврстом полугом. Крила су између себе била повезана са једним паром металних упорница у облку ћириличног слова И. Оба крила су имала облик правоугаоника са благим полукружним завршетком, стим што је горње крило имало већи размах и било је померено према кљуну авиона у односу на доње.

Стајни трап је био фиксан потпуно направљен од металних профила са точковима великог пречника и високо притисним гумама. Испод репа се налазила еластична дрвена дрљача.

Варијанте авиона Гернер G. уреди

  • G.I - Прототип са мотором Anzani 3Y.
  • G.II R - Прототипови са радијалним моторима Salmson 9AD и BMW X.
  • G.II RB - Производна верзија са моторима Hirth HM 60 / Hirth HM 60R направљено 40 примерака.
  • G.II RC - Модел са модификованим резервоаром и крилима, новим стајним трапом и стабилизатором, у Адлер-у направљено 13 авиона.

Земље које су користиле авион Гернер G. уреди

Оперативно коришћење уреди

Произведено је укупно 55 авиона свих типова. Авиони су се користили за обуку пилота почетника као и за панорамске летове и такмичења.

Авион Гернер G. у Југославији уреди

 
Авион Гернер G регистрације UN-PBE (1933)

Осјечки трговац Тодор Дрндарски је децембра месеца 1932. године увезао један лаки спортски двокрилац марке Гернер G.I. Овај авион је произведен у фирми Gerner & Koch, испробан је 25. децембра у Осјеку, а регистрован 3. јануара 1933. године добивши ознаку UN-PBE. Незадовољан карактеристикама авиона господин Тодор је одмах након регистрације заменио оригинално уграђен мотор Anzani 3Y, јачим такође радијалним седмоцилиндричним ваздухом хлађеним мотором са редуктором Pobjoy R снаге 85 KS. Авион је са овим мотором летео све док није уништен у Белишћу 24. јуна 1934. године, кад је и избрисан из Југословенског регистра. Ово је била највећа авионска несрећа у Краљевини Југославији, када се изводећи акробације авион Гернер G.I регистарских ознака YU-PBE срушио међу гледаоце усмртивши при том 5 а ранивши 14 посетилаца аеромитинга[2].

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 31. 05. 2016. г. Приступљено 26. 12. 2015. 
  2. ^ Крунић, Чедомир (2013). Цивилно ваздухопловство Краљевине Југославије. 2. Београд. ISBN 978-86-901623-4-5. 

Литература уреди

  • Крунић, Чедомир (2013). Цивилно ваздухопловство Краљевине Југославије. 2. Београд. ISBN 978-86-901623-4-5. 
  • О. Петровић; Цивилни аероплани Краљевине СХС/Југославије 1925 до 1941, Лет 1. Београд, 2004.
  • Stützer, Helmut; Die Deutschen Militärflugzeuge 1919-1934, Verlag E.S.Mittler & Sohn, Herford. 1994. ISBN 978-3-89350-693-4.

Спољашње везе уреди