Герхард Геземан
Герхард Геземан (нем. Gerhard Friedrich Franz Gesemann; Лихтенберг, 16. децембар 1888 — Бад Телц, 31. март 1948) је био њемачки cлависта, фолклориста, књижевни критичар и професор универзитета у Прагу.[2]
| Герхард Геземан | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Пуно име | Герхард Фридрих Франц Геземан |
| Датум рођења | 16. децембар 1888. |
| Место рођења | Лихтенберг, Елзас-Лотарингијa |
| Датум смрти | 31. март 1948. (59/60 год.) |
| Место смрти | Бад Телц,  Западна Немачка |
| Књижевни рад | |
| Утицаји од | Српска народна поезија, Јован Рајић, Андрија Качић Миошић, Александар Сандић[1] |
| Најважнија дела | СачуваниЕрлангенски рукопис СРПСКО-НАРОДНЕ VIТЕШКЕ ПЈЕСМЕ НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ О ЦАРЕVIМА, КРАЉЕVIМА И ЈУНАЦИМА УСКОЦИ И СЛАВНИ ЈУНАЦИ СРПСКИ ПО ДАЛМАЦИЈИ И ПРИМОРЈУ |
Биографија уреди
Рођен је 1888. год. у Лихтенбергу у учитељској породици. По завршетку доктората германистике 1913. год. игнорисао је могућност да оде за професора универзитета у Лајпциг. У августу исте године умјесто тога отишао је у Београд[2] и примио се за професора њемачког језика у Зрењанину, у циљу својих студија славистике.
Први свјетски рат уреди
Када је отпочео рат 1914. године. Геземан је уместо повратка у Немачку одабрао да остане у Србији и био болничар у Крагујевцу и Врању где је прележао пегави тифус.[3] Касније професор Геземан се у пратњи медицинског особља прикључује српској војсци у повлачењу преко Албаније на Крф. Hа неутралној територији у Албанији, одлучује се на бјекство. Ову незгоду у његовом животу описао у својој књизи (нем. Die Flucht: Aus einem serbischen Tagebuch 1915 und 1916. München, Albert Langen/Georg Müller 1935) [4] Бијег која се појавила на тржишту књига 1935. године.
Научни рад уреди
У периоду од 1922. до 1944. г. Герхард Геземан је предавао cлавистику на немачком универзитету у Прагу[2], прво као сарадник и 1924. као редовни професор.[5] Професор Геземан 22 године посвећује већину својих студија и радова Српскохрватском језику фокусирајући се на дијалектологију пречана. У Сарајеву је 1937. био на челу експедиције која је фонографски биљежила народне пјесме.[6]
Током Другог светског рата, велики дио личне библиотеке професора Геземана је уништен, изгубљени вриједни рукописи, што онемогућава истраживања отворениx питања у вези изношења вриједниx књижевниx материјала из Србије и пронађених Ерлангенскиx рукописа. У Прагу се налазе сачувани примјерци првих словенских новина на њемачком језику, "Исток и запад". Дио очуване личне архиве налази се у Минхену.
Приватни живот уреди
Био је муж Маге Магазиновић.[7]
Референце уреди
- ^ [http://www.sss-makarska.hr/spisi/velikani/kacic/izdanja/cirilica.htm,1[мртва веза]. РАЗЛИЧИТЕ песни ради забавленија и утјешенија с славонскаго на србскије преписане. В Будине, Писмени Всеучилишта, 1807, Аутор према запису Александра Сандића
- ^ а б в Милисавац, Живан, ур. (1984). Југословенски књижевни лексикон (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. стр. 211.
- ^ „Немац који је делио српску судбину”. politika.rs. Приступљено 27. 1. 2022.
- ^ [ http://trove.nla.gov.au/work/19187237?q=+&versionId=22541972,Са српском војском кроз Албанију, 1915-1916 / Герхард Геземан]
- ^ ((језик: немачки) Годишњак за историју Европе
- ^ "Политика", 11. окт. 1937
- ^ „Немачки слависта и прва српска новинарка”. politika.rs. Приступљено 27. 1. 2022.
Додатна литература уреди
- „List of Publications and Dissertations in Austrian History 1986 and 1987”. Austrian History Yearbook. 22: 227—361. 1991. S2CID 245989774. doi:10.1017/S0067237800020385.
Спољашње везе уреди
- Klaas-Hinrich Ehlers: [https://web.archive.org/web/20070518144621/http://www.kuwi.euv-frankfurt-o.de/~sw1www/doc/Publikationen%20Ehlers/Leuven.htm Zeit der Zirkel. Deutsche Slawistische Forschung nach dem organisatorischen Modell des Moskauer und Prager Linguistik-Zirkels, Њемачка славистички организациони модел Москвеи Прагa лингвистички круг
- [http://www.gs-lichtenberg.de/ Основна школа Лихтенберг