Гига прави море
Гига прави море је приповетка Јасминке Петровић и њена прва књига, објављена 1996. године. У питању је прича о другарству. Кроз безазлену, веселу и маштовиту игру два дечака ауторка износи своје анти-ратне ставове. Деца ову причу доживљавају као смешну и забавну, а одраслима је тужна и дирљива.[1] Књига је стекла своје обожаваоце и код деце и код одраслих, али суштински је остала непримећена.[2]
| Гига прави море | |
|---|---|
 Насловна страна књиге | |
| Настанак | |
| Аутор | Јасминка Петровић |
| Илустратор | Добросав Боб Живковић |
| Земља | Савезна Република Југославија |
| Језик | српски |
| Садржај | |
| Локализација | Београд; око 1996 |
| Издавање | |
| Датум | 1996. |
Књига је илустрована, а илустрације је урадио Добросав Боб Живковић. Песму „Плаво море”, која се налази у књизи, написао је Игор Петровић.[3]
Књига је, после 28 година, поново објављена у издању издавачке куће Креативни центар 2024. године. Ово издање је илустровала ауторкина ћерка, илустраторка Ана Петровић (познатија као Анатонија).[4]
О књизи уреди
Пре приче Гига прави море Јасминка је, према сопственим речима „дуго крила од најближе околине да пише”. Инспирацију за ову причу пронашла је у стварном дечаку, док је посматрала свог сина, тада малог дечака, како се у дворишту игра са својим другаром Гигом. „Кад би се вратио кући”, прича даље Јасминка, „говорио је: 'Мама, Гига и ја смо направили море', па би сутрадан направили планину, следећег пута језеро... док једном нисам отишла иза зграде и видела да су то у ствари три дрвцета која су они слагали.[5][а]
До тада је Јасминка радила у маркетиншкој агенцији, а после издавања ове књиге препознала је да контакт са децом за њу има смисла,[6] да јој иде од руке и да то воли да ради. Напустила је све друге послове и посветила се дечјој књижевности.[8]
Друштвени контекст приче уреди
Прича „Гига прави море” објављена је у време када се на просторима некадашње Југославије водио рат који је довео до распада државе. Постоји тематска повезаност између ове приче и романа Лето кад сам научила да летим, који је Јасминка Петровић написала 19 година касније. У оба дела јављају се последице рата, којима се сугерише универзална анти-ратна порука.
Садржај приче уреди
Прича је испричана у првом лицу. Дечак Цврчак приповеда читаоцу догађаје с његове тачке гледишта, чиме се они приближавају малим читаоцима. Деца у причи нису представљени именима која би могла да их ставе у одређени културни и национални оквир, већ надимцима - Гига, Цврчак, Зумбул, Медвед, Пегава, Бели.
Радња приче дешава се усред ратних догађања, када дечак Гига свом другу Цврчку за рођендан прави море, право правцато море, с рибама, шкољкама, морским звездама, бродовима и делфинима. У питању је анти-ратна прича о деци која се од сурове стварности боре игром и маштом.[2] Тек на крају читалац сазнаје да је приповедач избеглица, који сиже о пријатељству, прављењу мора, смрти, рату, раздвајању од пријатеља Гиге и избеглиштву започиње реченицом „Ово је мој најбољи друг Гига, а ево како је све почело...”
У причи се нижу и преплићу мотиви детињства, прославе рођендана, прављења мора које је и симбол живота, пријатељства и љубави са реалношћу у којој су болест, смрт и сахрана Гигине мајке, алкохолизам и насиље Гигиног оца, одсутност родитеља из детињства, избеглиштва и осећање бола и туге. Гигиним саосећањем и правдањем очевог насиља ауторка пред читаоце износи озбиљно питање о смислу ратовања. Јасминка Петровић отворено говори о моралним дилемама које су се тих година испречиле пред целим друштвом. Сукоб Цврчка и његовог друга Медведа отвара и питање кукавичлука. Наиме, Медвед тврди да је Цврчков тата кукавица јер се склонио од рата, на шта му Цврчак одговара: „То што он није отишао у рат, то је што он неће да пуца у људе”. Питање је утолико снажније јер је постављено у тренутку када ратови на територији бивше Југославије још увек трају.
Цврчак, који на почетку приче од све деце једино мусавог и слинавог Гигу није позвао на рођендан, до краја приче губи предрасуде и о Гиги каже: „Мусав, мусав, слинав, слинав, ал он је, људи моји, направио море. И то мени”. Ауторка оставља наду да насупрот ратној, постоји и друга стварност, у односу на коју се рат, његове последице и све идеологије које стоје иза било ког рата виде као пролазне. Он верује да ће његов друг Гига и он поново бити заједно јер „све што је једанпут било, али мислим баш онако стварно, то никада не може да нестане. Само може да буде мало другачије и то је све, јер краја нема, крај не постоји”.[9]
Напомене уреди
- ^ Није реткост да дечји писци почну да пишу уз своју децу. Познато је да је Астрид Линдгрен Пипи Дугу Чарапу прво причала својој деци, а тек после је објавила.[6] Слично је и са Џ. К. Роулинг.[7]
Референце уреди
- ^ Damnjanović, Đurđija. „Jasminka Petrović – Nije lako biti mlad, ali je veoma uzbudljivo i zabavno”. Mom Secret Magazin. Архивирано из оригинала 26. 05. 2020. г. Приступљено 25. 3. 2021.
- ^ а б Ćirić, Sonja (23. 7. 2015). „Džaba ste ratovali”. Vreme. Приступљено 25. 3. 2021.
- ^ „Гига прави море”. COBBIS. Народна библиотека Србије. Приступљено 25. 3. 2021.[мртва веза]
- ^ „Гига прави море - књига”. Kreativni centar. Приступљено 5. 2. 2024.
- ^ Šaulić, Nevena (7. 10. 2018). „Razlistavanje, intervju sa Jasminkom Petrović; deo 1.”. Bookvica. Приступљено 25. 3. 2021.
- ^ а б Gligorić, Sanja. „Jasminka Petrović: U toku pisanja nisam stala ni na jednu stranu, osim na stranu dece”. Časopis Kuš. Приступљено 25. 3. 2021.
- ^ Mirković, Marina (1. 9. 2020). „Bajka iz pera DŽ. K. Rouling”. Novosti. Приступљено 25. 3. 2021.
- ^ „Promocije: Sve je u redu dok čitate knjige Jasminke Petrović”. Vranjenews. Приступљено 25. 3. 2021.
- ^ Петровић 2016, стр. 89-90
Литература уреди
- Петровић, Биљана (proleće 2016). „Рат у бившој Југославији у књижевном делу Јасминке Петровић” (PDF). Detinjstvo. 42/1: 88—94. Приступљено 24. 3. 2021.
Спољашње везе уреди
- „Jasminka Petrović”. Zvanični veb-sajt. Odiseja. Приступљено 25. 3. 2021.
- Marjanović, Bojan (28. 1. 2013). „Svet se menja ulaganjem u decu”. Danas. Приступљено 25. 3. 2021.