Гордон Томсон (глумац)

Гордон Томсон (енгл. Gordon Thomson; Отава, 2. март 1945) је канадски глумац најпознатији по тумачењу лика Адама Карингтона у популарној сапуници ударног термина Династија.

Гордон Томсон
Gordon Thompson on the set of Polka Dot Door (1971) (cropped).jpg
Гордон Томсон 1971. године
Пуно имеГордон Томсон
Датум рођења(1945-03-02)2. март 1945.
Место рођењаОтава
 Канада
Активни период1969—данас
Занимањеглумац
Веза до IMDb-а

Детињство и младостУреди

Гордон Томсон је почео да глуми док је студирао енглески језик на Универзитету Макгил у Монтреалу.[1] Једна од његових првих улога била је сер Робин Храбри у мапетовској верзији Принца жапца. Појављивао се у телевизијским и позоришним улогама у Канади.[1] У својим двадесетим годинама, такође је радио као фото-модел.[1]

КаријераУреди

Његова прва главна ТВ улога била је као Мајкл Стјуарт млађи у канадској ТВ серији Високе наде 1978. године. Потом се појавио као египтолог Аристотел Бенедикт Вајт у Еј-Би-Сијевој дневној сапуници Рајанова нада од 1981. до 1982. године.[2]

Након хваљених позоришних улога, Томсон је отишао на аудицију за полицијски ТВ пилот под називом Калахан. Уместо ту, одабран је да глуми у популарној сапуници Династија лик Адама Карингтона.[2] Први пут се појавио у Династији у октобру 1982. и остао је у серији до њеног краја у мају 1989. године. Од 1985. до 1986. године, Томсон се такође појавио у три епизоде огранка Династије под називом Колбијеви.

Након завршетка Династије, Томсон се вратио у дневне сапунице. Године 1990, придружио се постави серије Санта Барбара, као трећи глумац који је играо лик Мејсона Капвела. Због ангажмана у Санта Барбари, није био у могућности да понови улогу Адама Карингтона у мини-серији Династија: Поново на окупу (1991), па га је заменио британски глумац Робин Сакс.[1] Томсон је имао улоге у серијама Млади и немирни, Страсти и Сансет Бич а 2009. године се појавио у сапуници Дани наших живота.

Томсон се појавио у 8 различитих серија које је продуцирао Арон Спелинг: Династија, Острво Фантазија, Проналазач изгубљених љубави, Сјај, Љубавни брод, Колбијеви, Беверли Хилс, 90210 и Сансет Бич. Гостовао је у бројним другим серијама као што су Убиство, написала је, Спајдермен и Дадиља.

Недавних година, Томсон се поново окупио са колегама из Династије у два документарна ТВ специјала: После Династије (2002) и Династија поново на окупу: Туче и кавијар (2006). Исте године, имао је мале улоге у филмовима Посејдон и Мала мис Саншајн, који је номинован за награду Оскар. Од 2011. до 2014. Томсон се појављивао у веб-сапуници Деванити, а 2015. је глумио Максимилијана Винтерторна у веб-сапуници Винтерторн.[3][4][5][6][7] Године 2017, играо је Патрика Ратлеџа, немилосрдног моћника из Вашингтона у филму Afterburn Aftershock, базираном на бестселеру Њујорк тајмса Силвије Деј.[8]

Био је водитељ Ај-Ти-Вијевог јутарњег програма Добро јутро, Британијо.

Лични животУреди

Дана 25. септембра 2017, Томсон је признао да је геј.[1]

РеференцеУреди

  1. ^ а б в г д Teeman, Tim (25. 9. 2017). „'I’m Gay': Gordon Thomson, Dynasty's Adam Carrington, Comes Out—and Trashes CW's Reboot”. The Daily Beast. Приступљено 25. 9. 2017. 
  2. ^ а б „From Despair to Success”. New Sunday Times. 15. 6. 1986. стр. 6. Приступљено 31. 5. 2017. 
  3. ^ Bishop, Jenn (17. 11. 2014). DeVanity Creator Returns with New Sweet Saga Winterthorne. TV Source Magazine. Приступљено 17. 9. 2015. 
  4. ^ Lee, NaVell (17. 11. 2014). DeVanity Creator Michael Caruso Returns to the Web with Winterthorne. Buzzworthy Radio. Приступљено 17. 9. 2015. 
  5. ^ „Watch The Winterthorne First Trailer … Where Candy and Drama Come Together!”. Michael Fairman On-Air On-Soaps. 22. 5. 2015. Архивирано из оригинала на датум 22. 11. 2017. Приступљено 17. 9. 2015. 
  6. ^ Mulcahy, Jr., Kevin (27. 8. 2015). „Watch the Premiere of Michael Caruso's Winterthorne. We Love Soaps. Приступљено 17. 9. 2015. 
  7. ^ Kerr, Luke (22. 5. 2015). Winterthorne Debuts Epic First Trailer”. Daytime Confidential. Приступљено 17. 9. 2015. 
  8. ^ Afterburn Aftershock Streaming Now on Passionflix”. Passionflix. 3. 11. 2017. Архивирано из оригинала на датум 13. 11. 2017. Приступљено 12. 11. 2017. 

Спољашње везеУреди