Граматика италијанског језика
Алфабет уреди
Италијански алфабет (L'alfabeto) састоји се од 21 слова основне латинске абецеде. То су:
| Слово | Назив слова на италијанском | Изговор назива |
|---|---|---|
| А а | а | /а/ |
| B b | bi | /bi/ |
| C c | ci | /t∫i/ |
| D d | di | /di/ |
| E e | e | /e/ |
| F f | effe | /ef:e/ |
| G g | gi | /dзi/ |
| H h | acca | /ak:a/ |
| I i | i | /i/ |
| L l | elle | /el:e/ |
| M m | emme | /em:e/ |
| N n | enne | /en:e/ |
| O o | o | /o/ |
| P p | pi | /pi/ |
| Q q | cu | /ku/ |
| R r | erre | /er:e/ |
| S s | esse | /es:e/ |
| T t | ti | /ti/ |
| U u | u | /u |
| V | vu | /vu/ |
| Z z | zeta | /dzeta/ |
Слова J (jota, i lunga /jota, i lunga/), K (kappa /kap:a/), W (doppia vu /dop:ja vu/), X (ics /iks/), Y (ipsilon, i greca /ipsilon, i greka/) махом се јављају у речима страног порекла које су преузете у оригиналној графији (yoghurt, whisky, ирд), док се графем „Ј“ јавља у писању и у неким од италијанских дијалеката када нпр. мења графем „I“ у његовој полуконсонантској функцији о чему ће бити речи у сегменту изговора, мада се јавља и из других разлога.
Изговор у италијанском језику не би требало да задаје већих потешкоћа особама којима је српски матерњи језик. Разлог је тај што се италијански у великој мери чита како је написан, мада постоји група правила за изговор одређених слова и словних група.
Изговор италијанског језика (La pronuncia) уреди
Вокали уреди
Изговор италијанског језика је прилично једноставан у односу на француски који је такође један од романских језика. Вокали се у италијанском читају скоро као у српском, и то тако да се за готово сваки написан вокал изговара његова звучна вредност, нпр. parte /parte/, chi /ki/, gioventù /dзoventù/. Можете приметити да се вокал „I“ не изговара у последњем наведеном примеру. И о томе ће убрзо бити речи.
Засад да се задржимо на вокалима. Битно је истаћи да два вокала, „Е“ и „О“ имају отворен и затворен изговор. Ова појава се јавља и у говорима српског језика, рецимо нишко јако отворено „Е“ и „О“ и београдско нешто затвореније. Али, у српском та отвореност, односно затвореност вокала нема разликовну функцију. У српском језику, хомоними се разликују по српским тоналним акцентима, или се у писаној форми разликују према контексту (ако већ акценат није обележен ради разликовања), а у италијанском постоје речи које се потпуно идентично бележе, али им се изговор разликује у отворености или затворености вокала „Е“, односно „О“.
