Википедија

Девастирање православних светиња на Косову и Метохије у време НАТО бомбардовања СРЈ

Главни чланак: Девастирање православних светиња на Косову и Метохији

Девастирање православних светиња на Косову и Метохије у време НАТО бомбардовања СРЈ, је период у новијој историји Балкана у току кога је највише бомби и других експлозивних направа бачено на територију Косово и Метохију. Како је то уједно простор са највећим бројем православних светиеа и других знамења, оне су биле изложене могућим ратним разарањима. Неоспорно, на Косову и Метохији налази се и знатан број џамија, као и један број богомоља других конфесија, тако да аје услед НАТО бомбардовања целокупно духовно и културно благо овог ппростора било угрожено. У том бомбардовању један број цркава, манастира и других религиозних објеката је уништен, односно оштећен.[1]

Врсте оштећења уреди

Све последица бомбардовања у НАТО агресији могу се поделити на три врсте оштећења:

Физичка

Оштећења православних светиња као последица директног дејства ракета, односно бомби. Физичка оштећења настала непосредно од граната и бомби, била су видљива после завршетка агресије и могућа је њихова санација.

Растресена

Растресења цркава и црквених здања настала су као послеица бачених бомби у непосредној близини православних светиња.

Накнадни процеси

Ови процеси, јављају се или ће се појавити у дужем или краћем времену на православних светиња услед дејстав високе температуре и сагоревања нафтиних деривата и других хемијских суптанци, услед паљења. Будућност растресених цркава и других црквених објеката је неизвесна. С обзиром на конструкцију и материјал од кога су средњовековне цркве грађене, постоји оправдана бојазан да се неке светиње у догледно време заруше. Посебно су угрожени манастири: Грачаница, Пећка патријаршија и Дечани.[2]

Извори уреди

  1. ^ Милеуснић, Слободан. „Духовни геноцид– културна катастрофа (Континуитет црквенорушитељства на Косову и у Метохији” (PDF). Српска академија наука. Архивирано из оригинала (PDF) 04. 03. 2016. г. Приступљено 20. 3. 2016. 
  2. ^ Распето Косово, Београд, 1999.

Литература уреди

  • Православље, 1999, Београд, бр. 775, бр. 776. и бр. 780.
  • Православље, 2002, Београд, бр. 846.
  • Православље, 2003, Београд, бр. 872.
  • Православље, 2004, Београд, бр. 889.
  • Пузовић 2006: П. Пузовић, Косово и Метохија у црквеној штампи у последњих десет година (1995-2005), Фоча.
  • Драгана Јањић, 2013: Косовски проблем и положај хришћанских заједница на Блиском и Средњем истоку, Баштина, Приштина – Лепосавић, св. 35, (2013). стр. 117-133.
  • Milka Čanak-Medić, Arhitektura nemanjićkog doba I i II deo, Republički zavod za zaštitu spomenika Kulture, Beograd, 1989.
  • Slobodan Mileusnić, Manastiri Kosova i Metohije, Pravoslavlje Pres, Beograd, 1999.

Спољашње везе уреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Девастирање_православних_светиња_на_Косову_и_Метохије_у_време_НАТО_бомбардовања_СРЈ&oldid=26865063”