Декламација (лат. declamatio вјежбање у говорењу; празне ријечи; тема, задатак) говорење са пуно изразитости, умјетничко говорење неке пјесме, говорити бесједничким тоном.[1][2] Декламација има и другачију конотацију. То је патетичан и ироничан наглашени говор о безначајним и неважним стварима.[2]

Прошлост уреди

Декламација се у античком добу учила у реторским школама. Средства декламације су динамичка модулација гласа, темпо и ритам.[3]

Референце уреди

  1. ^ Жепић М, Латинско хрватскосрпски рјечник, Школска књига, Загреб, 1962.г.
  2. ^ а б Вујаклија М, Лексикон страних речи и израза, Просвета, Београд, 1954.г.
  3. ^ Група аутора, Енциклопедија лексикографског завода, Југословенски лексикографски завод, Загреб, 1962.г.