Википедија

Дигитална трансформација

Дигитална трансформација је процес прилагођавања и имплементације дигиталне технологије од стране организација у циљу креирања нових или модификовања постојећих производа, услуга или операција, спроводећи све пословне процесе у дигиталне формате.[1][2][3]

Циљ дигиталне имплементације је да повећа учинак кроз иновацију и ефикасност који ће резултирати већим задовољством корисника.[1][4] Фокусирајући се на ефикасност и трошкове, овлашћени институт за набавку и снабдевање (ЦИПС), дефинише дигитализацију као основну праксу редефинисања модела, функција, операција, процеса и активности коришћењем технолошког напредка за изградњу ефикасног дигиталног пословног окружења – у којем су добици (оперативни и финансиjски) максимизирани, а уједно трошкови и ризици минимизирани.[5]

Овлашћени институт за набавку и снабдевање (ЦИПС) је такође приметио да се „дигитална способност” може користити за побољшање транспарентности ланца снадбевања, као и његовог даљинског управљања.[5] Ово је постало врло јасно након пандемије ковида 19 када су многа предузећа усвојила удаљено или хибридно радно окружење.[6]

Међутим, пошто не постоје свеобухватни скупови података о дигиталној трансформацији на макро нивоу, укупан ефекат дигиталне трансфомације још увек је тешко проценити.[7]

Историја уреди

Дигитализација је процес трансфомисања аналогних инфомација у дигитални облик користећи аналогно дигитални конвертор као што је скенер слике или дигитални аудио снимак. Како се од 1990-те употреба интернета повећала, повећала се и потреба за дигитализацијом. Међутим, дигитална трансформација је шира од саме дигитализације постојећих процеса. Дигитална трансформација подразумева разматрање начина на који се производи, процеси и организације могу променити коришћењем нових дигиталних технологија.[8][9] Новији погледи од 2019-те дефинишу дигиталну трансформацију као процес који има за циљ да побољша ентитет покретањем значајних промена његових својства кроз разне комбинације инфромисања, рачунарства, комуникација и технологија повезивања.[2] Дигитална трансформација се може посматрати као друштвено-технички програм.[10][11]

Усвајањем дигиталне технологије предузећа могу остварити вишеструке бенефиције,[12][13] међутим, нека предузећа могу да имају проблема са променама које дигитална трансформација захтева.[14] Извешај из 2015 године наводи да само сазреле дигиталне компаније користе рачунарство у облаку, друштвене мреже, моблине урећаје као и анализу података, док су друге компаније користиле само индивидуалне технологије за решавања специфичних проблема.[15] До 2017-те једна студија је показала да је мање од 40% индустрија постало дигитализовано (највећа употреба је била у медијима, продаји и технолошким индустријама).[16]

Од 2020, 37% eвропских као и 27% aмеричких компанија још увек није усвојило дигиталну технологију.[17][18] Током периода од 2017 до 2020 године, 70% европских општина је повећало потрошњу дигиталне технологије.[17][19] До 2019, овлашћени институт за набавку и снабдевање (ЦИПС) је објавио анекту у којој је учестовало 700 менаџера представљајући преко 20 различитих индустрија из 55 земаља, која је резултирала да је преко 90% предствљених предузећа усвојило бар једну нову форму инфомативне технологије, а 90% је изјавило да су њихове стратегије дигитализације имале за циљ да обезбеде смањење оперативних трошкова и повећану ефикасност.[20]

У анкети из 2021-те, 55% европских компанија изјавило је да појава пандемије ковида 19 повећала потребу за дигиталном технологијом, док је у истој анкети чак 46% компанија изјавило да су већ применили дигитални развитак.[21] Половина ових компанија предвиђа повећање употребе дигиталних технологија у будућности, а већи проценат су компаније које су раније користиле дигиталну технологију.[22][23] Недостатак дигиталне инфраструктуре се сматра кључном препреком за улагања у чак 16% предузећа унутар Европске уније, у поређењу са 5% у Сједињеним Америчиким Државама.[17]

У истраживању спроведеном 2021. године, 89% анкетираних афричких банака тврди да је пандемија убрзала дигиталну трансформацију њихових интерних операција.[24]

Чак 71% компанија у Сједињеним Америчиким Државама користи барем једну напредну дигиталну технологију, слично просечној употреби од 69% међу организацијама у Европској унији.[25][26][27]

Референце уреди

  1. ^ а б Mirzagayeva, Shamiya; Aslanov, Heydar. „Mirzagayeva, Shamiya; Aslanov, Heydar” (PDF). Архивирано из оригинала 12. 11. 2022. г. Приступљено 20. 12. 2023. 
  2. ^ а б Vial, Gregory (2019). „Understanding digital transformation: A review and a research agenda”. The Journal of Strategic Information Systems. 
  3. ^ Warner, Karl S. R.; Wäger, Maximilian (2019-06-01). „Building dynamic capabilities for digital transformation: An ongoing process of strategic renewal”. Long Range Planning. 
  4. ^ Hannah Wren (September 16, 2021). „What is digital transformation? Definition, examples & importance”. 
  5. ^ а б Chartered Institute of Procurement & Supply. „Digitalisation in procurement and supply 2020”. 
  6. ^ Savić, Dobrica. „COVID-19 and Work from Home: Digital Transformation of the Workforce” (PDF). 
  7. ^ Kretschmer, Tobias; Khashabi, Pooyan (August 2020). „Digital Transformation and Organization Design: An Integrated Approach”. Sage Journals. 
  8. ^ Matt, Christian; Hess, Thomas; Benlian, Alexander (2015). „Digital Transformation Strategies”. 
  9. ^ Hess T, Matt C, Benlian A, Wiesböck F. „Options for Formulating a Digital Transformation Strategy”. Mis Quarterly Executive. 
  10. ^ Hartl, Eva and Hess, Thomas, (2019). „IT PROJECTS IN DIGITAL TRANSFORMATION: A SOCIO-TECHNICAL JOURNEY TOWARDS TECHNOCHANGE”. 
  11. ^ Butt, Aurangzeab; Imran, Faisal; Kantola, Jussi; Helo, Petri (2021). „Cultural Preparation for Digital Transformation of Industrial Organizations : A Multi-case Exploration of Socio-technical Systems”. Advances in Physical, Social & Occupational Ergonomics. 
  12. ^ Aleksej Heinze; Marie Griffiths; Alex Fenton; Gordon Fletcher (2018). „Knowledge exchange partnership leads to digital transformation at Hydro-X Water Treatment, Ltd.”. Global Business and Organizational Excellence. 
  13. ^ Westerman, George (2014). Leading Digital: Turning Technology Into Business Transformation. 
  14. ^ McConnell, Jane. „The Company Cultures That Help (or Hinder) Digital Transformation”. Приступљено 20. 12. 2023. 
  15. ^ Kane, Gerald; et al. (14 July 2015). „STRATEGY, NOT TECHNOLOGY, DRIVES DIGITAL TRANSFORMATION”. MIT Sloan Management Review. Приступљено 20. 12. 2023. 
  16. ^ Bughin, Jacques; et al. (9 February 2017). „The case for digital reinvention”. McKinsey Digital. Приступљено 20. 12. 2023. 
  17. ^ а б в „EIB Investment Report 2020-2021”. European Investment Bank. Приступљено 20. 12. 2023. 
  18. ^ „Unlocking Private Investment in Climate Adaptation and Resilience”. World Bank. 4. 3. 2021. 
  19. ^ Smart Cities and Inclusive Growth (PDF). OECD. Приступљено 20. 12. 2023. 
  20. ^ Galea-Pace, S. (17 May 2020). „CIPS: Digitalisation in Procurement and Supply 2019”. Supply Chain Digital. Приступљено 20. 12. 2023. 
  21. ^ „EIB Investment Report 2021/2022: Recovery as a springboard for change”. European Investment Bank. 
  22. ^ „EIB Investment Report 2020-2021”. European Investment Bank. Retrieved. Приступљено 20. 12. 2023. 
  23. ^ „EIB Corporate Digitalisation Index 2020/2021: Most EU countries are trailing the United States in digitalisation”. European Investment Bank. Приступљено 20. 12. 2023. 
  24. ^ „Finance in Africa: for green, smart and inclusive private sector development”. European Investment Bank. 2021-11-18. Приступљено 20. 12. 2023. 
  25. ^ EIB Investment Survey 2022 - EU overview. European Investment Bank. стр. 14. Приступљено 20. 12. 2023. 
  26. ^ „Europe’s digital migration during COVID-19: Getting past the broad trends and averages”. McKinsey Digital. Приступљено 20. 12. 2023. 
  27. ^ „Business needs a tighter strategy for remote work”. PWC. Приступљено 20. 12. 2023. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Дигитална_трансформација&oldid=27209722”