Династија Северни Сунг

Крајем 9. века велики је сељачки устанак готово уништио средишњу власт династије Танг. Кина је подијељена на 10 држава с малим остатком царства којим је владало пет династија у низу (тзв. Касни Лијанг).

Кина за време династије Северни Сунг око 1111. године
Цар Таи-цу из династије Сунг, оснивач династије Сунг, око 1000. године
Пагода храма Лингјан у Шандонгу из 1063. године

У јануару 960. године, генерал Чао Кјанг-јин је извршио државни удар који је искористио Сунг Таи-цу (Цар Таи-цу из династије Сунг) да се докопа пријестола. Вешти војни и политички вођа Таицу је постао први царе нове династије Сунг. Он је успео да уједини Кину и уништи претњу са севера, али династија Сунг никада није повратила под своју власт Анам (северни Вијетнам), а китанска држава Лијао још увек је заузимала гранична подручја на североистоку где су основали своје царство у Манџурији и унутрашњој Монголији. На северозападу су Тагнути основали снажно царство Си Сја. Та су подручја остала под страном влашћу до 1368. године.

Нова држава била је разједињенија него што је била у време династије Танг, а и војно слабија. Међутим, „Царски владајући састав” још је више поједностављен и установљена је управа чиновника по заслузи. То је било и раздобље брзога господарског развоја. У раздобљу од 750. до 1100. становништво се готово удвостручило, углавном због ширења узгоја пиринча (која потиче из југоисточне Азије) у средишњој и јужној Кини што је довело до стварања вишкова хране[1]. Ово повећање броја становника је био разлог што се средишња власт повукла из свестраног и темељног управљања трговином и она је препуштена слободном тржишту. Трговина је надаље досегла већи развој употрабом папирног новца, те великом концентрацијом трговине око прве престонице Сунга, Кајфенга. Кајфенг је био и средиште канала (Велики канал) и мреже путева државе Сунг.

Списак владара династија Северни СунгУреди

Постхумно име1 Храмовно име Лично име Владарско име Период владавине
Конвенција за навођење: храмовно име.
Цар Да-сјао
大孝皇帝 (Dàxiào huángdì)
Таи-цу
太祖 (Tàizǔ)
Џао Куанг-јин
赵匡胤 (Zhào Kuāngyìn)
Ђијен-лунг (建隆)
Ћијен-д’ (乾德)
Каи-бао (开宝)
960-963
963-968
968-976.
Цар Ву-вен
武文皇帝 (Wǔwén huángdì)
Таи-цунг
太宗 (Tàizōng)
Џао Гуанг-ји
赵光义 (Zhào Guāngyì)
Таи-пинг-сјинг-гуо (太平兴国)
Јунг-сји (雍熙)
Дуан-гунг (端拱)
Чун-хуа (淳化)
Џ’-дао (至道)
976-984
984-987
988-989
990-994
995-997.
Цар Јуен-сјао
元孝皇帝 (Yuánxiào huángdì)
Џен-цунг
真宗 (Zhēnzōng)
Џао Д’-чанг
赵德昌 (Zhào Déchāng)
Сјен-пинг (咸平)
Ђинг-д’ (景德)
Да-џунг-сјанг-фу (大中祥符)
Тијен-сји (天禧)
Ћијен-сјинг (乾兴)
998-1003
1004-1007
1008-1016
1017-1021
1022.
Цар Минг-сјао
明孝皇帝 (Míngxiào huángdì)
Жен-цунг
仁宗 (Rénzōng)
Џао Шоу-ји
赵受益 (Zhào Shòuyì)
Тијен-шенг (天圣)
Минг-дао (明道)
Ђинг-јоу (景祐)
Бао-јуен (宝元)
Канг-динг (康定)
Ћинг-ли (庆历)
Хуанг-јоу (皇祐)
Џ’-х’ (至和)
Ђија-јоу (嘉祐)
1023-1032
1032-1033
1034-1038
1038-1040
1040-1041
1041-1048
1049-1054
1054-1056
1056-1063.
Цар Сјуен-сјао
宣孝皇帝 (Xuānxiào huángdì)
Јинг-цунг
英宗 (Yīngzōng)
Џао Цунг-ш’
赵宗实 (Zhào Zōngshí)
Џ’-пинг (治平) 1063-1067.
Цар Шенг-сјао
圣孝皇帝 (Shèngxiào huángdì)
Шен-цунг
神宗 (Shénzōng)
Џао Џунг-џен
赵仲针 (Zhào Zhòngzhēn)
Сји-нинг (熙宁)
Јуен-фенг (元丰)
1068-1077
1078-1085.
Цар Џао-сјао
昭孝皇帝 (Zhāoxiào huángdì)
Џ’-цунг
哲宗 (Zhézōng)
Џао Јунг
赵佣 (Zhào Yōng)
Јуен-јоу (元祐)
Шао-шенг (绍盛)
Јуен-фу (元符)
1086-1094
1094-1098
1098-1100.
Цар Сјен-сјао
显孝皇帝 (Xiǎnxiào huángdì)
Хуи-цунг
徽宗 (Huīzōng)
Џао Ђи
赵佶 (Zhào Jí)
Ђијен-џунг-ђинг-гуо (建中靖国)
Чунг-нинг (崇宁)
Да-хуан (大欢)
Џенг-х’ (政和)
Чунг-х’ (重和)
Сјуен-х’ (宣和)
1101
1102-1106
1107-1110
1111-1118
1118-1119
1119-1125.
Цар Жен-сјао
仁孝皇帝 (Rénxiào huángdì)
Ћин-цунг
钦宗 (Qīnzōng)
Џао Дан
赵亶 (Zhào Dǎn)
Ђинг-канг (景康) 1125-1127.
1. Владари династије Сунг имали су комплексна постхумна имена. Ради прегледности, у табелама су дата скраћена постхумна имена. Целовита постхумна имена налазе се у списку владара на чланку о овој династији.

Види јошУреди

ИзвориУреди

  1. ^ Boston; Walthall, Anne; Palais, James B. (2006). East Asia: A Cultural, Social, and Political History. Houghton Mifflin. стр. 156—167. ISBN 978-0-618-13384-0.  Пронађени су сувишни параметри: |author= и |last= (помоћ)

ЛитератураУреди

  • Boston; Walthall, Anne; Palais, James B. (2006). East Asia: A Cultural, Social, and Political History. Houghton Mifflin. стр. 156—167. ISBN 978-0-618-13384-0.  Пронађени су сувишни параметри: |author= и |last= (помоћ)
  • Serdarević, Seid, ур. (2002). The Times Povijest svijeta. Zagreb: Hena.com. ISBN 978-953-6510-62-7. 

Спољашње везеУреди