Дионизије (гр. Διονύσια), античке светковине у част митолошког бога Диониса, одржаване у многим мјестима старе Грчке. Најпознатије су и најстарије дионизије у Атини. На дионизије су се приређивала велика музичка такмичења и драмске представе.[1] Касније се дионизија звала свака светковина на којој су приказиване драмске представе. Како је популарност драме постајала све већа, дионизије су празноване готово свугдје у Грчкој.[1] У античком Риму су Дионизије добиле име баханалије, по Бахусу, римском имену за Диониса.

Атинске дионизије су слављане четири пута годишње: Антестерије, Ленеје, сеоске дионизије и градске или велике дионизије. На сеоским дионизијама (новембар – децембар) одржавана је култска фаличка процесија уз учешће веселих поворки (комос), чије је надметање утицало на развој комедије.[1] Градске или велике дионизије су се развиле доста касно, вјероватно у другој половини 6. вијека пре н.е. Одржаване су пет дана с великом помпом. И на њима је постојала фаличка процесија, али је култска страна свечаности била увелико засјењена драмским представама (трагедија а од 486, г. пре н. е и комедија).[1]

Никола Пузен, Дионизије

Градске дионизије приређиване су у част бога Диониса из Елеутхера, с чијим се култом повезује настанак трагедије. Антестерије („празник цвијећа”, тј. „Цвијети”) значајна је прољећна свечаност одржавана код већине јонских Грка.[1] Она је имала двоструки карактер: радосни и тужни. Наздрављало се богу Дионису, отварали се крчази с вином и китило се цвијећем, али су на крају тродневног празника приношене жртве мртвима уз молитве древним подземним божанствима. О ритуалима са Ленејских дионизија (слављене у децембру – јануару) није много познато, иако је то био главни празник посвећен Дионису. У почетку су имале оргијастички карактер.[1] На њима су такође извођене драмске представе, и то у првом реду комедије (око 440. г. пре н. е.), приказиване у Дионисовом позоришту. Приказивање комедија на Ленејским дионизијама, као и трагедија на великим дионизијама (фебруар – март), организовала је и финансирала атинска држава.[1]

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ а б в г д ђ е Речник књижевних термина, Нолит, Београд, 1984, стр 126.

ЛитератураУреди

  • A. Pickard-Cambridge, The Dramatic Festivals of Athens, 1953
  • M. P, Nilsson, Griechische Feste, 1957
  • L. Deubner, Attische Feste, 1959
  • M. Budimir, „Poreklo evropske scene”, Sa balkanskih istočnika, 1969.

Спољашње везеУреди