Домарица

Домарица
Научна класификација
Царство:	Fungi
Дивизија:	Ascomycota
Класа:	Pezizomycetes
Ред:	Pezizales
Породица:	Pezizaceae
Род:	Peziza
Врста:	P. domiciliana
Биномно име
	Peziza domiciliana; Cooke (1877)
Синоними
	Peziza Adae Sadler ex Cooke (1857); Peziza odorata Peck (1896); Peziza varia f. typica Bres. (1898); Aleuria domiciliana (Cooke) McLennan & Halsey (1936); Galactinia domiciliana (Cooke) Gamundí (1960)

Домарица је врста гљиве која припада роду плочарица. Јестива је и веома укусна. Честа је и веома је распрострањена на нашим подручјима. Често је можемо замјенити за мјехурачу и зрнасту плочарицу које су такође јестиве. Њено латинско име је Peziza domiciliana Cke.

Апотеција

Апотеција је дугуљаста и неправилно елиптична, у облику доста дубоке шалице или кандила, понекад готово и пехара, висок од 1,7 до 3,3 центиметра; старији неправилно удубљени и валовити; руб само на почетку према унутра заврнут, убрзо исправљен, искрзан и чак крунолико урезан. У дну мање-више стручколико извучен, од једва замјетног до 2цм високог и у врху до 1,2 центиметра широког стручка, већином у облику вимена.

Химениј

Химениј је влажан и гладак, али не и сјајан, грбаво или жљебовито нераван, понекад готово испресавијан. Боја окерсмеђа, као свијетла бијела кафа, те као љешњак или као чоколада смеђ; што просушенији то тамнији.

Excipulum

Он је танко пустенаст, распуцава се на ситна поља или паперјаста зрнца, промочен је истобојан хименију али свијетлији, проосушен бијел. Већином кроз распуклине еxципуламу пробија боја меса прошарано или тачкасто.

Слична врста: мјехурача

Месо

Месо је дебело, око 2 милиметра. Боје амбре односно меда. Доста тврдо и не тако лако ломљиво као у већине плочарица. Воштане конзистенције. Укус пријатан, мирис гљивљи, веома пријатан, понекад јачи, понекад слабији.

Микроскопија

Споре су правилно елиптичне, hyaline'', без капљица, само понекад су презреле ситно и ријетко источкане. Асци на јод зелено поплаве, и то не искључиво у порусу, него често и све до половине. Субхимениј од огромних округластих станица, до 70 ми промјера. Бијело ткиво excipuluma од интрицатних кобасичастих хифа, што на пререзу дјелује глобулозно, широких 5-7 ми. Парафизе густо септиране, 3-7 ми у понешто задебљаном врху.

Станиште и распрострањеност

Једна од наших најчешћих плочарица, укључујући и Медитеран. Редовито расте на пјешчаном тлу , било уз текућине, било на градилиштима, на ситном гређевном пијеску или на штуку, особито радо ако је измијешан с пепелом. Расту у густим колонијама, већином срасле једна уз другу.

Доба

IV, V, IX, X.

Јестивост

Квалитетна јестива гљива, много укуснија од мјехураче. Месо јој се не квари лако, само од себе се осуши. Опрати је темељито од пијеска, исциједити и лагано пржити на црвеном луку и црвеној паприци док јој се властити сок не згусне. Пред сам крај додати и со.

Сличне врсте

Наоко је врло слична мјехурачи и са њом је често замјењују. Мјехурача је такође честа гљива, која не расте на пијеску већ на стајњаку и смећу. Њено месо је у односу на Домариву ломљиво и лако кварљиво, без мириса и ароме. Слична је и зрнаста плочарица. Такође честа гљива наших подручја, јавља се већином на биљним остацима, укључујући и пиљевину. Она је мања, већином смеђе боје с маслинастим и у средини готово црним примјесама. Преситна за јело али безопасна.

Литература

Ključ za gljive; Ivan Vocht; ITRO"Naprijed"; Zagreb 1986.

Спољашње везе

Домарица in Index Fungorum