Дом црквено-школске јеврејске општине у Београду
Дом црквено-школске јеврејске општине у Београду између два светска рата био је Народни дом и школа јеврејске Сефардске заједнице у Београду, која је до пред Други светски рат бројала 12.000 чланова.[1]
| Дом црквено-школске јеврејске општине Београду | |
|---|---|
 Зграда у којој је био Дом црквено-школске јеврејске општине Београду од 1928. до 1941. | |
| Опште информације | |
| Место | Београд |
| Општина | Стари град |
| Држава |  Србија |
| Време настанка | 1928 — 1935. |
| Тип културног добра | Споменик културе |
| Надлежна установа за заштиту | Завод за заштиту споменика културе |
| beogradskonasledje | |
Његова градња започела је 1928. године а окончана 1935. године, на Дорћолу, у улици Краља Петра, у једној од две градске четврти Београда (друга је била Фишеклија, данас део Булевара краља Александра) у којима су између два светска рата у знатној мери били настањени Јевреји.[2]
Историја
уредиПретпоставља се да су Јевреји масовно долазили у Београд од 16. века и од тада па све до Другог светског рата успели су да сачувају своју културну аутентичност.[3] Јеврејска махала формирана је на Дорћолу, испод данашње улице Цара Душана, око Јеврејске улице, као главне улице махале, која је до данас задржала своје име, дуже од две стотине година.[4] На том простору изграђени су бројни сакрални објекати јеврејске вероисповести — Синагога Бет Израел (1908), Синагога Сукат Шалом (1924–1926) дело архитекте Фрање Урбана, данас једини активни јеврејски сакрални објекат у Београду, и два профана објеката од изузетне важности за вернике јеврејске вероисповести: зграда Савеза јеврејских вероисповедних општина (1922) и Дом црквено-школске јеврејске општине (1928).
Дом црквено-школске јеврејске општине Београду, изграђен је 1928. године, у улици краља Петра 71а, за потребе тадашње јеврејске сефардске вероисповедне црквено-школске општине (како се тада звала), на земљишту које је као легат завештао Мата Леви, у непосредној близини синагоге Бет Израел, срушене у Другом светском рату, и зграде Савеза јеврејских вероисповедних општина (1922) (подигнуте, такође, по пројекту архитекте Самуела Сумбула), у улици Високог Стефана, на Дорћолу.
За време Другог светског рата у згради се налазио немачки „културбунд“. После Другог светског рата део зграде је национализован.
Данас се по спратовима у згради налазе, на:
- Првом спрату Јеврејски историјски музеј.
- Другом спрату, седиште Јеврејске општине Београд као и хора „Браћа Барух“.
- Трећем спрату, просторије Савеза јеврејских општина Србије и канцеларије Рабина.
У згради се такође налазе библиотека, а од 1992. године и хуманитарна апотека.
Архитектура
уредиОбјекат је изведен по пројекту истакнутог јеврејског архитекте, бечког ђака Самуела Сумбула (1887−1947),[5] у академизираној варијанти романтичарске архитектуре са нагласком на живописним залученим отворима у централној вертикалној оси фасаде. Ова петоспратна зграда са троделном поделом фасаде, истиче главни мотив а то је поштовање симетрије, што сведочи о Сумбулу као архитекти и неимару који је савршено владао тадашњим градитељским постулатима академистичке морфологије.
На залученој атици, између два висока бочна кубета (куполе) на прочељу зграде и данас постоји оригинални натпис Дом црквеношколске јеврејске општине који указује на првобитну намену овог монументалног здања, и његов историјско-културолошки контекст, као и значајно ауторско и споменичко остварење.
У време изградње зграда је била прави архитектонски драгуљ старог дела тадашњег Београда, и изгледом је доминира у овом делу град.
Извори
уреди- ^ Vera Mevorah, Dragana Stojanović, Đenka Mihajlović i Sonja Viličić Priručnik za nastavnike i nastavnice u sklopu izložbe Saveza jevrejskih opština Srbije „Portreti i sećanja Jevrejske zajednice Srbije pre Holokausta“.
- ^ D. Đurić-Zamolo, Jevreji – graditelji Beograda do 1941. godine, JIM, Beograd, Zbornik 6, 1992, 216–244
- ^ Мери Е. Дарам, Кроз српске земље (1900–1903), Београд 1997, 281–335.
- ^ В. Голубовић, Стари Београд. Топографски речник, Београд 2006, 116.
- ^ Самуило Сумбул у: Лексикон неимара, Београд 2008, 358.
Литература
уреди- Закон о верској заједници Јевреја у Краљевини Југославији, Службене новине Краљевине Југославије, број 301, од 24. децембра 1929.
- Надовеза, Бранко, Биљана М. Јаковљевић. Кратка историја Јевреја у Србији, Београд: Културна заједница Крајине, 2013.