Дорин дневник је књига из 1997. коју је написао новинар Ђермано Ћићо Сењановић.

Сењановић је био хумориста, сатиричар и један од оснивача сплитског недјељника Ферал Трибјун.[1] У Фералу је на претпосљедњој страници објављивао сатиричке текстове под називом Дорин дневник. Текстови из 1994., 1995. и 1996. су објављени као књига - Дорин дневник.[2]

Дора је луђакиња на слободи која има мужа који се зове Бршљан, а дјеца су јој Кавул (першун) и Карота (шаргарепа). Сви текстови, који имају чудне наслове, почињу са спомињањем јутра, често у форми Јутрос сам се пробудила... У текстовима има и дио који почиње са Једна моја пријатељица... у којима су описане немогуће и невјероватне ситуације на хумористичан начин, а црни хумор и сатира су константа у многим описима. У текстовима често има и дио, када Дора улази у кухињу и среће разне људе, описујући разговоре и ситуације које би се ту дешавале. Сењановић се није мирио са проусташким Туђмановим режимом, који је табуизирао многе личности, које су постале непожељне новој власти. Дорин дневник је тако био и пародија на лудило које је захватило друштво у Хрватској, у првој половини деведесетих година 20. вијека.[3] Сењановић је инспирацију за Дору можда имао у Доротки Милорада Павића из Хазарског речника, пошто оба лика носе слично име и налазе се у сличним, чудним ситауцијама.

Неки од наслова текстова су: Грудњак за струк [4], Радио 101 Далматинац [5], Очни папак [6], Флора И флаута [7], Моја прва сјекира [8], Леукоцити за ноћ [9], Уступак коњу [10], Душа у болу [11], Ваљак среће [12], Бацил на љетовању [13], Србе с посла [14], Замолио ме да га знам [15], Млијеко с презервативом [16], Бисквит за хркање [17], Зидарски руж [18], Ваза за шест особа [19], Боја смећа [20]...

Извори уреди

Литература уреди