Драгомир Јанковић (дипломата)
Драгомир Јанковић (Београд, 13. август 1867 − Београд, 24. март 1942) је био српски књижевник[1], дипломата, позоришни критичар[2][3] и преводилац. Два пута је био секретар Министарства иностраних дела.
| Драгомир Јанковић | |
|---|---|
 Драгомир Јанковић | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 13. август 1867. |
| Место рођења | Београд, Кнежевина Србија |
| Датум смрти | 24. март 1942. (74 год.) |
| Место смрти | Београд, Окупирана Србија |
| Занимање | књижевник, критичар, дипломата |
Каријера уреди
Даргомир је 1899. дипломирао на историјско филолошком одсеку Велике школе, а после студирао филозофију у Бечу, Берлину, Лондону и Паризу. Био је аташе посланства Србије у Лондону, секретар Министарства иностраних дела у два наврата (1898−1900) и (1903−1906), био је драматур и управник Народног позоришта у Београду,[4][5] на тој позицији наследио је Милована Глишића. Такође је био посланик Србије у Берлину.
Књижевни рад уреди
Драгомир је писао приповетке и огледе из књижевности, а најпознатији је по својим позоришним критикама. Чланке је објављивао у Отаџбини, Виделу и Српском књижевном гласнику. Као преводилац превео је роман Давид Коперфилд Чарлса Дикенса, Задовољства у животу од Лобокова, једну Шекспирову драму (није штампана) и две комедије Александра Диме Сина, као и Сентиментално путовање Лоренса Стерна и Дарвин Ла Дантеа Феникса.
Дела
- Слике из живота З, Надничарка (1898)
- Гетеов свет (есеј) рукопис
- Вуле Пупавац (критика) рукопис
Извори уреди
- ^ „ЈАНКОВИЋ Драгомир | Енциклопедија Српског народног позоришта” (на језику: енглески). Приступљено 2023-09-02.
- ^ Јовановић, Зоран Т. (2022). „Заборављени позоришник Драгомир Јанковић”. Српски књижевници и српско позориште до Првог светског рата (на језику: српски): 113—123.
- ^ „Музеј позоришне уметности Србије”. teatroslov.mpus.org.rs. Приступљено 2023-09-02.
- ^ Beogradu, IT Centar Narodnog pozorišta u. „Istorijat - Upravnici”. Народно позориште у Београду (на језику: српскохрватски). Приступљено 2023-09-02.
- ^ „РТС :: РТС 3 :: Народно позориште у десет чинова: Тајна вечера, 5-10”. www.rts.rs. Приступљено 2023-09-02.