Државни удар 18. фруктидора

Државни удар 18. фруктидора V године Републике назив је за догађај од 4. септембра 1797. године када су генерали Наполеон Бонапарта и Лазар Ош збацили власт првог Директоријума. Део је Француске револуције.

Државни удар 18. фруктидора пете године Републике

Историја

уреди

Наполеон је отворено заобилазио наређења Директоријума. Власт Директоријума била је разбијена, изузев у десетак департмана. Само је једанаест нових конвентоваца поново изабрано у савете. Криза између новог савета и Директоријума могла је бити решена на два начина: обраћањем на народ као II године или обраћањем на армију. Бонапарта и Ош прихватили су другу опцију. Бонапарта је прибавио доказе о Пишегријевој издаји. Ош је својим јединицама наредио да крену на Париз. Директоријум се нашао на милости и немилости Наполеона. Осамнаестог фруктидора (4. септембра 1797) Париз је заузела војска. Пишегри и дванаест посланика су ухапшени и затворени у Темпл. Карно је морао побећи. Поново на снагу ступају репресивне мере против емиграната и свештеника. Укинута су 42 листа. Опет је одобрено отварање клубова. Државни удар 18. фруктидора нанео је снажан ударац систему либералне Републике заснованом према уставу III године.

Види још

уреди

Литература

уреди
  • Алберт Собоул; Француска револуција, Напријед, Загреб (1966)