Друга Србија

Друга Србија је израз који се користи у српским интелектуалним круговима. Настао је на основу књиге „Друга Србија“ (Иван Чоловић, Аљоша Мимица, Београдски Круг, Борба, 1992), а представља збирку од 80 говора са 10 јавних трибина у Београду током пролећа 1992. Говори су представљали отворени протест против диктатуре, медијског једноумља, раста национализма и рата.

Међутим, израз „Друга Србија“ има и своју предисторију. Аутор појма „Друга Србија“ је усташки пуковник, усташки представник у Берлину и министар спољних послова НДХ Младен Лорковић. Ово је било познато научној јавности још 1975. године у Загребу, захваљујући објављивању зборника Р. В. Ситон-Вотсон и Југославени, Кореспонденција 1906-1941.

„Друга Србија“ је захваљујући књизи „Друга Србија“ постала синоним отпора свих који су одбили да се помире са Милошевићевом влашћу и националистичком идеологијом[тражи се извор] и подржавају нову, различиту, паралелну Србију[тражи се извор]. Израз се често користи и у циљу тачног раздвајања од националиста, популиста и других милитаристичких опција као и владине опције. У истом значењу се употребљава и израз грађанска Србија.[1][2]

Као реакција на поделу „Прве Србије“ и „Друге Србије“, често се у интелектуалним круговима и међу критичарима појављује термин „Трећа Србија[3][4]. То је такође назив политичке странке у Србији настале 2012./2013. године.

ИзвориУреди

  1. ^ Očekujem da građanska Srbija izađe na biralište
  2. ^ „Druga, građanska Srbija, Srbija kojoj se žuri”. Архивирано из оригинала на датум 19. 04. 2013. Приступљено 06. 04. 2010. 
  3. ^ Dobrodošli na sajt Branka Dragaša Архивирано на сајту Wayback Machine (11. април 2009), Приступљено 2. 4. 2013.
  4. ^ Vesti online / Vesti / Kolumne / Treća Srbija, Приступљено 2. 4. 2013.

Види јошУреди

Спољашње везеУреди