Дурални венски синуси (који се називају и дурални синуси, церебрални синуси или кранијални синуси) су венски канали који се налазе између ендосталног и менингеалног слоја тврде мождане опне у мозгу.[1][2] Они примају крв из церебралних вена, примају цереброспиналну течност (ЦСТ) из субарахноидног простора преко арахноидних гранулација и углавном се празне у унутрашњу југуларну вену.[2]

Дурални венски синуси
Дурални венски синуси.
Детаљи
Идентификатори
ЛатинскиSinus durae matris
MeSHD003392
TAA12.3.05.101
FMA76590
Анатомска терминологија

Структура

уреди

Зидови дуралних венских синуса се састоје од тврде мождане опне обложене ендотелијумом, специјализованим слојем спљоштених ћелија које се налазе у крвним судовима. Они се разликују од других крвних судова по томе што им недостаје комплетан сет слојева крвних судова (нпр. tunica media) карактеристичних за артерије и вене. Такође му недостају залисци.

Клиничка релевантност

уреди

Синуси могу бити повређени траумом у којој оштећење тврде опне може довести до стварања крвних угрушака (тромбозе) унутар дуралних синуса. Други уобичајени узроци тромбозе дуралног синуса укључују праћење инфекције кроз офталмичку вену у орбиталном целулитису. Иако је ретка, тромбоза дуралног синуса може довести до хеморагичног инфаркта или церебралног едема са озбиљним последицама укључујући епилепсију, неуролошки дефицит или смрт.[3]

Галерија

уреди

Референце

уреди
  1. ^ „Архивирана копија”. web.archive.org. Архивирано из оригинала 14. 05. 2011. г. Приступљено 2021-11-14. 
  2. ^ а б Gaillard, Frank. „Dural venous sinuses | Radiology Reference Article | Radiopaedia.org”. Radiopaedia (на језику: енглески). Приступљено 2021-11-14. 
  3. ^ de Bruijn, S. F. T. M.; Stam, J. (1999-03-01). „Randomized, Placebo-Controlled Trial of Anticoagulant Treatment With Low-Molecular-Weight Heparin for Cerebral Sinus Thrombosis”. Stroke. 30 (3): 484—488. doi:10.1161/01.STR.30.3.484.