Едманд Вингејт (1596–1656) је био Енглески математички и правни писац, један од првих који је објавио принцип техничког рачунања (логмаритара) током 1620-те године. Касније је постао аутор неколико познатих дела. Био је члан парламента за време интергенума (међувладе).

Живот

уреди

Едманд је други син Роџера Вингејта из Шхарпенхо у Бедфордширу и његове жене Ђане, ћерка Хенрија Бирћха, родио се у Фламборгу у Јоркширу 1596. где се и крстио 11. јуна. Уписао је краљичин факултет, Окcфорд, 12. октобра 1610, дипломиро је 30. јуна 1614, и био је примљен у Грајс Ин 24. маја.

Пре 1624. отишао је у Париз, где је постао учитељ енглеског језика принцези Хенријети Марији. Научио је у Енглеској "правило пропорција" (логаритамску скалу) коју је Едмунд Гунтер недавно изумео и о којој је саопштио математичарима у Паризу. Пошто је приметио да адвокат у Дијону , коме је у пријатељском разговору показао правило, почео јавно да га употребљава , пожурио је са објавом како би задржао право на то.

Био је у Енглеској за време избијања првог Енглеског грађанског рата, на страни парламента, узео завет свечане лиге и пакта, и био је проглашен за судског службеник у Бедфордширу. Тада је боравио у Вуденду у парохији Харлингтона. 1650, постао близак са Оливер Кромвелом, и постао један од комесара за избацивање neukih и срамотних министара. Представљао је Бедфордшајер у парламенту од 1654. до 1655. Преминуо је у улици Грајс Ин, сахрањен је у Свети Андреј, Холборн, 13. децембра 1656. Није оставио тестамент. Администрација је била додељена његовом сину, Бутону Вингајт, 28. јануара 1657.

Дела

уреди
 
Насловна страна другог издања књиге Britton (1640),[1] коју је уредио Едманд Вингејт

Његова издања, која су била бројна, обухватају:

  • L'usage de la règle de proportion en arithmétique, Париз, 1624; на енглеском The Use of the Rule of Proportion, Лондон, 1626, 1628, 1645, 1658, 1683. (исправио Брayн и Аткинсон).
  • Arithmetique Logarithmetique, Париз, 1626. На енглеском Logarithmotechnia, or the Construction and Use of the Logarithmeticall Tables, Лондон 1635.
  • The Construction and Use of the Line of Proportion, Лондон, 1628.
  • Of Natural and Artificiall Arithmetique, Лондон, 1630, два дела. Први део представља „једини кључ којим се отварају тајне другог дела , који се бави вештачком аритметиком добијеном помоћу логаритама“, и зато је сувише незавршен да би био уџбеник за основе аритметике. Ову ману је исправио Џон Кирси стари под менторством Вингејта, и друго издање се појавило 1650. као Arithmetique made easie. Вингејт је сам изменио други део, који је био објављен 1652. као Arithmetique made easie. The second book. Прва књига је имала више издања, израз natural arithmetic (природна аритметика) био је одбачен и замењен са common arithmetic (општа аритметика), Лондон, 1658, 1673. (шесто издање); 1678. (седмо издање); 1683. (осмо издање и последње које изменио Кирси старији); 1699. (десето издање изменио Кирси млађи); 1704. (једанаесто издање са додатком од Џорџа Шелија); 1708, 1713, 1720, 1753. (изменио Џејмс Додсон), и 1760.
  • Statuta Pacis: or a Perfect Table of all the Statutes (now in force) which anyway concern the office of a Justice of the Peace, Лондон, 1641, 1644. (под иницијалима Е.W.).
  • An Exact Abridgment of all the Statutes in force and use from the beginning of Magna Carta, Лондон, 1642, 1655, 1663. (наставио Вилијам Хјуз), 1670, 1675, 1680, 1681, 1684, 1694, 1703, 1704, 1708.
  • Justice Revived: being the whole office of a country Justice of the Peace, Лондон, 1644, 1661. (под иницијалима E.W.).
  • Ludus Mathematicus, Лондон, 1654, 1681. Књига је опис нејасног логаритамског инструмента (под иницијалима E.W.).
  • The Body of the Common Law of England, Лондон, 1655. (друго издање), 1658, 1662, 1670, 1678.
  • The Use of a Gauge-rod, Лондон, 1658.
  • Maximes of Reason, Лондон, 1658.
  • Mathematische Calculatie написао Дирк Рембранц ван Нироп и Едмунд Вингејт (француски превод), Амстердам, 1659.
  • The Clarks Tutor for Arithmetick and Writing ... being the remains of Edmund Wingate, Лондон, 1671, 1676.
  • The Exact Constable with his Original and Power in the Office of Churchwardens, Лондон, 1660. (друго издање), 1682. (шесто издање) (под иницијалима E.W.).

1640. он је објавио издање Britton. У овом издању направио је исправке на основу неких бољих рукописа у односу на оне коришћене у издању 1530. И цело поглавље које је изоставио , је поставио као додатак. Уредио је дела Самјул Фостера, и Антоније Вуда додељујући му дело звано Tactometria ... or the Geometry of Regulars, која је можда поново објављену књигу Џона Виберда која се 1650. године појавила под истим називом.

Породица

уреди

Вингејт се оженио 28. јула 1628. у Малдену, са Елизабетом, ћерком и наследницом Ричарда Бутона из Вутона у Бедфордширу са којом је имао пет синова и две ћерке.

Референцe

уреди
  1. ^ Britton. The second Edition. Faithfully corrected according to divers ancient Manuscripts of the same Booke. By Edm. Wingate, Gent. (2nd изд.), London: Printed by the assignes of John Moore, Esquire [Miles Fletcher, John Haviland and Robert Young], 1640, OCLC 79739905 .

Литература

уреди
  • Britton. The second Edition. Faithfully corrected according to divers ancient Manuscripts of the same Booke. By Edm. Wingate, Gent. (друго издање), Лондон: одштампано од странe Џона Мура, штитоноша (Мајлс Флечер, Џон Хавлленд и Роберт Јунг), 1640, OCLC.
  • Овај чланак укључује текст из публикације сада у јавном домену: "Wingate, Edmund". Dictionary of National Biography. Лондон: Смит, Старији & Цо. 1885–1900.