Ексудативно запаљење

Ексудативно запаљење (лат. Inflammatio exudativa) један је најважнијих реакција ткива у смислу прилагођавања на дејство штетних етиолошких фактора.[1] Настаје када штетни чинилац не изазове потпуно оштећење структуре и виталитет ткива, него само делимично оштети ткиво, што му омогућава да реагује стварањем течности (ексудата) која помаже у испоруци протеина плазме до места повреде и разређивању токсине што повећава лимфну дренажу. Природа и количина ексудата зависе од природе и тежине оштећења ткива.[2]

Ексудативно запаљење крајника

Патофизиологија уреди

Ексудативно запаљење, које је у ужем смислу речи локални процес, који иако се локално одиграва у једном ткиву може истовремено да доведе и до опште реакције целог организма. Одликује се излажењем течности (ексудација) и уобличених елемената из крвних судова, и стварањем велике количине ексудата који натапа ткиво или се накупља у природним отворима организма.

Ексудација течности настаје због Старлинговог закона, због:[3]

  • повећана пермеабилност крвних судова која омогућава протеинима да се крећу у интерстицијум, што доводи до повећаног колоидног притиска и даљег повећања кретања течности из крвних судова.
  • повећане лимфне дренаже, што може помоћи у уклањању штетних супстанци и узрочних микроба.

Ексудација се јавља као резултат неколико механизама:

  • контракције ендотела крвних судова, која је посредована хистамином и леукотриенима
  • реорганизација цитоскелета, посредована цитокинима, ИЛ-1 и ТНФ-α.
  • директне повреде, од токсичних опекотина или хемикалија.
  • повреда зависних од леукоцита, услед токсичних врста кисеоника или ензима из леукоцита.
  • повећана трансцитоза (канали кроз ендотелну цитоплазму), посредована ВЕГФ.

Тако створени ексудат омогућава да се протеини плазме, као што је фибрин, испоруче директно на место повреде.

Врсте ексудативних запаљења уреди

Према саставу ексудата разликује се више врста ексудативних запаљења:

Серозно запаљење уреди

Серозно запаљење је најлакши облик ексудативног запаљења, које настаја када из крвних судова излази само вода и беланчевине са најситнијим честицама – албуминима. Ова врста ексудата је полупрозирна течност, жућкасте боје у којој се могу наћи само леукоцити и ћелије локалног ткива

Узроци овог запаљења су мање штетни физички и хемијски узрочници и неке врсте бактерија.У случајевима излечења долази до потпуне ресорпције ексудата и реституције ад интегрум .

Катарално запаљење уреди

Катарално запаљење је облик ексудативног запаљења у коме ексуда поред воде и албумина садржи и велика количина муцина. Овај облик запаљења је могућ само у оним ткивима у којима које карактерише природно лучење слузи (респираторни и дигестивни систем).

Под микроскопом у ексудату код катаралног запаљења могу се наћи леукоцити, отпале ћелије плочастог епитела и влакна слузи.

Катарално запаљење је обично акутни облик али може да буде и хронично када настају трајне последице на слузокожама (бујање епитела, или атрофија епителних ћелија), а процес оздрављења је постепен.

Узроци катаралног запаљења су најчешће бактеријски или хемијским надражајима, а у дигестивном тракту узрок може бити поремећа исхране.

Фиброзоно запаљење уреди

Фиброзоно запаље је облик ексудативног запаљења у коме су квних судови толико пропустљиви да из њих излази поред воде и других ћестица и фибриноген. Он се одмах претвара у фибрин, који се меша са некротичним масама и образује фиброзоне чврсте скраме или мембране сивожуте боје. Према врсти скраме која се образује разликујемо:

  • крупозно запаљење, које карактерише танка скрама која се ствара само на површини и најчешће на плеури, перикарду и перитонеуму,
  • псеудомамбранозно запаљење, код кога наслаге фибрина захватају дубље некротично ткиво, и зато су дебље од крупозног. Јављају се углавном на желуцу и у душнику

Који ће од ова два облика фиброзоно запаље настати зависи од врсте узрочника које га изазива..

Гнојно запаљење уреди

Гнојно запаље је облик ексудативног запаљења које се одликује стварањем ексудата у којем поред велике количине беланчевина и некротичног ткива има и јако пуно леукоцита ( гранулоцита ). Гнојно запаље је једно од најчешћих запаљења у организму, проузроковано пиогеним бактеријама (нпр. стафилокококама, стрептокококама, гонококама, менингококама).

Ексудат код овог запаљења има изглед жуте, сиве или зеленкасте масе и назива се гној.

Хеморагично запаљење уреди

Хеморагично запаљење се одликује крвавим изгледом ексудата насталог након тешког оштећења крвних судова, из кога у ексудат продиру и еритроцити. Овакав ексудат је обично знак тешког токсичног запаљења .

Трулежно запаљење уреди

 
Трулежно (гангренозно) запаљење

Трулежно запаљење (гангренозно зпаљење) може да настане из сваког од напред наведених ексудативних запаљења уколико ексудат колонизују трулежне бактерије, изазивачи рападања ексудата и некротичног ткива. Може да настане само у органима који су у вези са спољашњом средином .

Средишњи део трулежног запаљења је је сиво-зелене боје, крпичастог изгледа и непријатног мириса.

Терапија уреди

Терапија укључује примену:

  • антибиотика,  
  • надокнада течности,
  • ублажавање болова
  • дренажа ексудата
  • уклањање некротичних наслага.

Види још уреди

Извори уреди

  1. ^ Scheld, W. Michael (2012), Introduction to Microbial Disease, Elsevier, стр. 1761—1762, ISBN 978-1-4377-1604-7, Приступљено 2024-05-10 
  2. ^ Spear, Marcia (2012). „Wound exudate--the good, the bad, and the ugly”. Plastic Surgical Nursing: Official Journal of the American Society of Plastic and Reconstructive Surgical Nurses. 32 (2): 77—79. ISSN 1550-1841. PMID 22647956. doi:10.1097/PSN.0b013e318256d638. 
  3. ^ „Acute Inflammation - Features - Exudate”. TeachMePhysiology. Приступљено 2024-05-10. 

Спољашње везе уреди

 Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).