Еник (марка аутомобила)

произвођач аутомобила

Еник (франц. Unic) је била француска компанија за производњу аутомобила и аутобуса, које је 1905. године у Питоу основао Жорж Ришар. Компанија је активан произвођач аутомобила до јула 1938. године.[1] Након тога компанија је наставила да производи комерцијалних возила, задржавајући своју независност још четрнаест година пре него што је 1952. купила Симка са циљем да развије огранак за производњу комерцијалних возила.

Еник
Приватно
ДелатностАутомобилска индустрија
Основано1905. - 1984.
Француска
ОснивачиЖорж Ришар
СедиштеПито, Француска
ПроизводиАутомобили, аутобуси

Порекло уреди

Еник је основао Жорж Ришар након што је напустио Ришар-Брасие 1905. године. Ришар је на састанаку са финансијером бароном Ротшилдом договорио финансијска средства за оснивање нове фирме под називом "Société anonyme des automobiles Unic" са седиштем у Питоу.[2] Циљ је била производња јединствених возила, а на самом почетку, компанија је производила лаке аутомобиле и такси возила са мотором са два и четири цилиндра.

Производња такси возила ће остати важна делатност више од три деценије, док Ротшилдова финансијска подршка гарантовала је компанији стабилност у критично време, непосредно након ратних година.

Раст и промена уреди

Иако производња лаких аутомобила у почетку била ограничавајућа, њихова популарност као такси возила довела је до проширења производње на доставна возила и друга мала возила специфичног стила.[3] Мотор запремне 1943 cm³ снаге 12 КС (9 kW), са четири цилиндра (који се углавном користио за такси аутомобиле), био изузетно успешан и преживео у производњи скоро 20 година, (мотор је касније појачан на 2120 cm³). Током Првог светског рата, Еникова такси возила су учествовала у операцији на Марни. После Првог светског рата, нови четвороцилиндрични мотор (1847 cm³) је почео да се уграђује у такси возила овог произвођача.

Први камион и смрт оснивача уреди

У току 1922. године почела производњу камиона од три тоне, под називом Unic MSC што је означило почетак заокрета ка производњи већих комерцијалних возила. У тој години је такође Жорж Ричард, настрадао у саобраћајној несрећи на путу за Руан[3] и на његово место долази Жорж Дубоа који је до тада био задужен за тестирање возила.

Модели уреди

Референце уреди

  1. ^ „Automobilia”. Toutes les voitures françaises 1938 (salon 1937). Paris: Histoire & collections. Nr. 6: 92—93. 1998. 
  2. ^ Gazoline n°185, décembre 2011.
  3. ^ а б „Gazoline : Georges Richard, un constructeur... Unic ![[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала 23. 05. 2017. г. Приступљено 19. 05. 2017.  Сукоб URL—викивеза (помоћ)

Литература уреди

  • Linz, Harald; Schrader, Halwart (2008). Die Internationale Automobil-Enzyklopädie. München: United Soft Media Verlag GmbH. ISBN 978-3-8032-9876-8. 
  • George Nick Georgano, ур. (2001). The Beaulieu Encyclopedia of the Automobile. 3 (P–Z). Chicago: Fitzroy Dearborn Publishers. ISBN 978-1-57958-293-7. 

Спољашње везе уреди