Ентони Перкинс (4. април 1932 – 12. септембар 1992) био је амерички глумац, редитељ и певач. Био је номинован за Оскара за најбољег споредног глумца за свој други филм, Friendly Persuasion (1956), али је остао упамћен по улози Нормана Бејтса у Хичкоковом филму Психо (1960) и остала три наставка.

Ентони Перкинс
Датум рођења(1932-04-04)4. април 1932.
Место рођењаМенхетн, Њујорк,  САД
Датум смрти12. септембар 1992.(1992-09-12) (60 год.)
Место смртиЛос Анђелес, Калифорнија,  САД
УниверзитетУниверзитет Колумбија
ЗанимањеГлумац, режисер, певач
Активни период1953–1992
ДецаОз Перкинс, Елвис Перкинс
РодитељиОзгуд Перкинс (отац) Џенет Еселтсин Рејн (мајка)

Остали филмови у којима је глумио су: Fear Strikes Out (1957), The Matchmaker (1958), On the Beach (1959), Tall Story (1960), The Trial (1962), Phaedra (1962), Five Miles to Midnight (1962), Pretty Poison (1968), Murder on the Orient Express (1974), Mahogany (1975), The Black Hole (1979), North Sea Hijack (1980), и Crimes of Passion (1984).

Рани живот

уреди

Перкинс је рођен на Менхетну у држави Њујорк, син сценског и филмског глумца Осгуда Перкинса и његове супруге Џенет Еселстин (рођене Ран). Његов прадеда по оцу био је гравер дрвета Ендру Варик Стаут Ентони.[1] Имао је пет година када му је отац умро.[2]

Перкинс је био потомак путника из Мејфлор, Џона Хауланда. Похађао је Brooks School и Browne & Nichols School, преселивши се у Бостон 1942, а затим на Columbia University and Rollins College.[3]

Каријера

уреди

Перкинс је на филму дебитовао у филму The Actress (1953). Филм је био комерцијално разочарање. Перкинс је први пут заиста примећен када је на Бродвеју заменио Џона Кера у главној улози Tea and Sympathy 1954. То је обновило холивудско интересовање за њега.[4]

Перкинс је био запажен и на свом другом филму, Friendly Persuasion (1956), у режији Вилијама Вилера, у којем је глумио сина главног јунака, кога је глумио Гари Купер.

После тога Перкинс је глумио проблематичног бившег бејзбол играча Бостона Ред Сокса Џимија Пијерсала у биографском филму Fear Strikes Out (1957) и у два вестерна The Lonely Man (1957) (са Џеком Паленсеом) и The Tin Star (1957) (са Хенријем Фондом).

 
Ентони Перкинс и Шармијан Кар у филму Evening Primrose, 1966. године.

Објавио је три албума забавне музике и неколико синглова 1957. и 1958. за Epic и RCA Victor под именом Тони Перкинс.[5] Његов сингл "Moon-Light Swim" био је умерен хит у Сједињеним Државама, досегавши 24. место на Билборд Хот 100 1957. године.[5] Своје музичке таленте показао је у The Matchmaker (1958) са Ширли Бут и Ширли Маклејн.

Животни члан Глумачког студија,[6] Перкинс је такође глумио у позоришту. Године 1958. номинован је за награду Тони за најбољег глумца у представи за перформанс у филму Look Homeward, Angel (1957–59) на Бродвеју. Играо је улогу Еугена Ганта.[7]

Појавио се у филму This Angry Age (1958) за Колумбију и Desire Under the Elms (1958) за Парамаунт, са Софијом Лорен. Потом је убачен у The Matchmaker (1958).

Перкинс је глумио са Одри Хепберн Green Mansions (1959), један од неколико Хепбернових неуспеха. Био је осуђени млади отац у филму On the Beach (1959) и играо је светског првака у кошарци у Tall Story (1960), а највише је остао упамћен по томе што је био филмски деби Џејн Фонде.

На Бродвеју је глумио у Франк Лесеровом мјузиклу Greenwillow (1960), за који је био номинован за још једну Тонијеву награду за најбољег глумца у мјузиклу.

Филм Psycho

уреди
 
Ентони Перкинс, слика за филм Psycho (1960).

Перкинс је у младости имао дечачки, озбиљан квалитет, који је подсећао на младог Џејмса Стјуарта, што је Алфред Хичкок искористио и унајмио га као Нормана Бејтса у филму Psycho (1960).[8] Филм је постигао критички и комерцијални успех, а Перкинс је стекао међународну славу својим наступом као убилачки власник мотела Бејтс. Перкинсовим наступом добио је награду за најбољег глумца Међународног одбора филмских рецензената. Улога и њени вишеструки наставци утицали су на остатак његове каријере.[9]

Европа

уреди

Перкинс се појавио у филму Goodbye Again (1961) са Ингрид Бергман, који је сниман у Паризу.

Појавио се у краткотрајној драми на Бродвеју, Harold (1962), затим је приказан у серији филмова снимљених у Европи: Phaedra (1962), снимљен у Грчкој са Мелином Меркури, у режији Џулс Дејсина; Five Miles to Midnight (1962) са Софијом Лорен; екранизована адаптација Кафкиног романа Процес, The Trial Орсона Велса (1962); Le glaive et la balance (1963), сниман у Француској; и Une ravissante idiote (1964) са Брижит Бардо.

Повратак у САД

уреди
 
Ентони Перкинс у Њујорку.

За америчку телевизију, Перкинс се појавио у Evening Primrose (1966). Затим је отишао на Бродвеј да би се појавио у драми Нила Сајмона, The Star-Spangled Girl (1966–67).

Глумио је у још једном француском филму, The Champagne Murders (1967) за Клода Шаброла, а затим је снимио свој први холивудски филм од Psycho-а, Pretty Poison (1968) са Тјуздеј Велд. Филм није био толико успешан, али је постао један од омиљених у култури филма.[10]

Каснија каријера

уреди

Перкинс је поновио улогу Нормана Бејтса у три наставка Психа. Први, Psycho II (1983), постигао је успех на благајнама двадесет и три године после оригиналног филма.

Перкинс је отишао у Аустралију да би се појавио у филму For the Term of His Natural Life (1983). После The Glory Boys (1984) за британску телевизију, Перкинс је за Кен Руасела направио филм Crimes of Passion (1984). Потом је глумио и режирао Psycho III (1986).

Перкинс је имао споредне улоге у Napoleon and Josephine: A Love Story (1987) и Destroyer (1988). Режирао је, али се није појавио у филму Lucky Stiff (1988). Перкинс је глумио у неким додатним хорор филмовима, Edge of Sanity (1989), Daughter of Darkness (1990) и I'm Dangerous Tonight (1990). Поново је глумио Нормана Бејтса у прављеном филму Psycho IV: The Beginning (1990).

 
Ентони Перкинс, 1983. године.

Перкинс се појавио у шест телевизијских продукција између 1990. и 1992. године, укључујући Daughter of Darkness (1990) и водио хорор-антологијску серију од 12 епизода под називом Chillers (1990). Последњи наступ појавио је у филму In the Deep Woods (1992) са Розаном Аркет. Пристао је да обезбеди глас за улогу стоматолога, др. Волфа, у епизоди Симпсонових Last Exit to Springfield, али је умро пре него што је тај део могао да се сними. На крају, лик је изразио Симпсонов регуларни Хенк Азарија.[11]

Перкинса је британски глумац Џејмс Дарси тумачио у биографској драми Hitchcock 2012. године, у којој су Ентони Хопкинс глумили Алфреда Хичкока и Хелен Мирен Алму Ревил, Хичкокову жену.

Лични живот

уреди

Перкинс је био изузетно стидљив, посебно у друштву жена.[12] Према постхумној биографији Split Image Чарлса Вајнкофа, до касних 30-их имао је искључиво хомосексуалне везе, укључујући глумца Таб Хунтера, уметника Кристофера Мејкоса, плесача Рудолфа Нурејева, композитора / текстописца Стивена Сондхајма и плесача-кореографа Грувера Дејла.[13] Перкинс је такође описан као један од двојице великих људи у животу француског текстописца Патрика Лојзеа.[14]

 
Ентони Перкинс за филм Психо, 1960. године.

Перкинс је наводно прво хетеросексуално искуство имао у 39. години са глумицом Викторијом Принципал[15] на снимању локације The Life and Times of Judge Roy Bean 1971. године.[12] Фотографа Беринтија "Бери" Беренсона, млађу сестру глумице и модела Марис Беренсон, упознао је на забави на Менхетну 1972.[15] Венчали су се када је он имао 41, а она 25 година, 9. августа 1973. године и имала два сина: режисера Оза Перкинса (рођена 2. фебруара 1974) и музичара Елвиса Перкинса (рођеног 9. фебруара 1976).[16] Перкинс и Беренсон остали су у браку до његове смрти.

Дан уочи девете годишњице његове смрти, Перкинсова удовица умрла је у 53. години у нападима на авионску компанију American Airlines Flight 11, 11. септембра 2001. Враћала се у свој калифорнијски дом након одмора на Кејп Коду.[16]

Смрт

уреди

Перкинсу је дијагностикован ХИВ током снимања филма Psycho IV: The Beginning, и умро је у свом дому у Лос Анђелесу 12. септембра 1992. године од упале плућа повезане са сидом[17][9][18] у доби од 60 година.[19] Његова урна с натписом „Don't Fence Me In“ налази се у олтару поред клупе на тераси његовог бившег дома на холивудским брдима.[20]

Галерија

уреди

Филмографија

уреди
Година објаве Назив филма Улога Напомене
1953 The Actress Fred Whitmarsh
1956 Friendly Persuasion Josh Birdwell Освојио - Golden Globe Award for Most Promising Newcomer – Male

Номинован - Academy Award for Best Supporting Actor

1957 Fear Strikes Out Jim Piersall
1957 The Lonely Man Riley Wade
1957 The Tin Star Sheriff Ben Owens
1957 This Angry Age Joseph Dufresne Алтернативни назив: The Sea Wall
1958 Desire Under the Elms Eben Cabot
1958 The Matchmaker Cornelius Hackl
1959 Green Mansions Abel
1959 On the Beach Lt. Peter Holmes – Royal Australian Navy
1960 Tall Story Ray Blent
1960 Psycho Norman Bates Освојио - International Board of Motion Picture Reviewers for Best Actor

Номинован - Bambi Award for Best International Actor

1961 Goodbye Again Philip Van der Besh Освојио: Cannes Film Festival Award for Best Actor,

David di Donatello for Best Foreign Actor;

Номинован - Bambi Award for Best International Actor

1962 Phaedra Alexis
1962 Five Miles to Midnight Robert Macklin
1962 The Trial Josef K
1963 Le glaive et la balance Johnny Parsons Енглески називи: The Sword and the Balance and Two Are Guilty
1964 Une ravissante idiote Harry Compton / Nicholas Maukouline Енглески назив: The Ravishing Idiot
1965 The Fool Killer Milo Bogardus
1966 Is Paris Burning? Sgt. Warren
1967 The Champagne Murders Christopher Belling Француски назив: Le scandale
1968 Pretty Poison Dennis Pitt
1970 Catch-22 Chaplain Tappman Номинован - National Society of Film Critics Award for Best Supporting Actor
1970 WUSA Rainey Номинован - National Society of Film Critics Award for Best Supporting Actor
1970 How Awful About Allan Allan Colleigh
1971 Someone Behind the Door Laurence Jeffries Француски назив: Quelqu'un derrière la porte
1971 Ten Days' Wonder Charles Van Horn Француски назив: La Décade prodigieuse
1972 Play It as It Lays B.Z. Mendenhall
1972 The Life and Times of Judge Roy Bean Reverend LaSalle
1973 The Last of Sheila N/A Написао заједно са Стивеном Сондајмом;

Освојио: Edgar Allan Poe Award for Best Motion Picture Screenplay (поделио са Сондајмом)

1974 Lovin' Molly Gid Frye
1974 Murder on the Orient Express Hector McQueen
1975 Mahogany Sean McAvoy
1978 Remember My Name Neil Curry
1978 First, You Cry Arthur Heroz
1978 Les Misérables Javert
1979 Winter Kills John Cerruti
1979 Twice a Woman Alfred Boeken Холандски назив: Twee vrouwen
1979 The Black Hole Dr. Alex Durant
1980 North Sea Hijack Lou Kramer Алтернативни назив: ffolkes and Assault Force
1980 Deadly Companion Lawrence Miles Алтернативни назив: Double Negative
1983 The Sins of Dorian Gray Henry Lord
1983 Psycho II Norman Bates
1984 Crimes of Passion Reverend Peter Shayne
1986 Psycho III Norman Bates Такође је и режирао.

Номинован - Saturn Award for Best Actor

1988 Destroyer Robert Edwards
1988 Lucky Stiff N/A Режирао.
1989 Edge of Sanity Dr. Henry Jekyll / Jack "The Ripper" Hyde
1990 Daughter of Darkness Anton / Prince Constantine
1990 I'm Dangerous Tonight Professor Buchanan
1990 Psycho IV: The Beginning Norman Bates
1991 A Demon in My View Arthur Johnson
1992 The Naked Target El Mecano
1992 In the Deep Woods Paul Miller, P.I.

Телевизија

уреди
Година објаве Назив Улога Напомене
1953 The Big Story Ralph Darrow Епизода: "Robert Billeter of the Pendleton Times of Franklin, West Virginia"
1954 Kraft Television Theatre Сам себе Епизода: "The Missing Years"
1954 Armstrong Circle Theatre Philippe Епизода: "The Fugitive"
1954 The Man Behind the Badge Pedro Епизоде:"The East Baton Rouge Story", "The Case of the Narcotics Racket"
1955 General Electric Theater West Wind Епизода: "Mr. Blue Ocean"
1955 Windows Benji Епизода: "The World Out There"
1956 Kraft Television Theatre Willie O'Reilly Епизода: "Home Is the Hero"
1956 Studio One Clyde Smith Епизода: "The Silent Gun"
1956 Front Row Center Dexter Green Епизода: "Winter Dreams"
1956 Goodyear Television Playhouse Joey Епизода: "Joey"
1966 ABC Stage 67 Charles Snell Епизода: "Evening Primrose"
1968 BBC Play of the Month Tommy Turner Епизода: "The Male Animal"
1976 Saturday Night Live Сам себе / Норман Бејтс Епизода: "Anthony Perkins/Betty Carter"
1979 The Horror Show Сам себе / водитељ/ наратор Телевизијски специјал
1983 For the Term of His Natural Life Reverend James North Минисерија (2 епизоде)
1984 The Glory Boys Jimmy Минисерија (3 епизоде)
1987 Napoleon and Josephine: A Love Story Talleyrand Минисерија (3 епизоде)
1990 Chillers Сам себе / водитељ Серија (12 епизоде)
1990 The Ghost Writer Anthony Strack Пилот епизода

Позориште

уреди
Година објаве Назив Улога Позориште Напомене
1954–55 Tea and Sympathy Tom Lee Ethel Barrymore Theatre, New York City Broadway (уместо Џона Кера)
1957–59 Look Homeward, Angel Eugene Gant Ethel Barrymore Theatre, New York City Broadway
1960 Greenwillow Gideon Briggs Alvin Theatre, New York City Broadway
1962 Harold Harold Selbar Cort Theatre, New York City Broadway
1966–67 The Star-Spangled Girl Andy Hobart Plymouth Theatre, New York City Broadway
1970 Steambath Tandy Truck and Warehouse Theater, New York City Off-Broadway (режисер)
1974 The Wager N/A Eastside Playhouse, New York City Off-Broadway (режисер)
1975–76 Equus Martin Dysart Plymouth Theatre, New York City Broadway (уместо Ентони Хопкинса)
1979–80 Romantic Comedy Jason Carmichael Ethel Barrymore Theatre, New York City Broadway

Дискографија

уреди
Година објаве Албум Дискографска кућа
1957 Orchestra Under the Direction of Martin Paich Epic Records
1958 On A Rainy Afternoon RCA Victor
1958 From My Heart... RCA Victor
1964 Anthony Perkins Pathé

Референце

уреди
  1. ^ „Architecture of 196 Beacon Street, Back Bay, Boston”. web.archive.org. 2014-05-08. Архивирано из оригинала 08. 05. 2014. г. Приступљено 2021-03-12. 
  2. ^ TIMES, Special to THE NEW YORK (1937-09-22). „OSGOOD PERKINS, STAGE STAR, DIES; Stricken After Premiere of 'Susan and God,' in Which He Was Leading Man (Published 1937)”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 2021-03-12. 
  3. ^ „Anthony Perkins Biography - Yahoo! Movies”. web.archive.org. 2007-02-14. Архивирано из оригинала 14. 02. 2007. г. Приступљено 2021-03-12. 
  4. ^ Myers, Steven Lee (1992-09-14). „Anthony Perkins, Star of 'Psycho' And All Its Sequels, Is Dead at 60 (Published 1992)”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 2021-03-12. 
  5. ^ а б „Tony Perkins | Biography, Albums, Streaming Links”. AllMusic (на језику: енглески). Приступљено 2021-03-12. 
  6. ^ Garfield, David (1980). A player's place : the story of the Actors Studio. Internet Archive. New York : Macmillan. ISBN 978-0-02-542650-4. 
  7. ^ League, The Broadway. „Look Homeward, Angel – Broadway Play – Original | IBDB”. www.ibdb.com (на језику: енглески). Приступљено 2021-03-12. 
  8. ^ „Norman Bates: A Most Terrifying Mama's Boy”. NPR.org (на језику: енглески). Приступљено 2021-03-12. 
  9. ^ а б Weinraub, Bernard (1992-09-16). „Anthony Perkins's Wife Tells of 2 Years of Secrecy (Published 1992)”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 2021-03-12. 
  10. ^ Thomas, Kevin (Dec 20, 1967). "A PERSONAL REVOLUTION: Anthony Perkins Trying to Mature Boyish Image ANTHONY PERKINS". Los Angeles Times. p. c1.
  11. ^ Jean, Al (2004). The Simpsons season 4 DVD commentary for the episode "Last Exit to Springfield" (DVD). 20th Century Fox.
  12. ^ а б „Return of Psycho”. PEOPLE.com (на језику: енглески). Приступљено 2021-03-12. 
  13. ^ Winecoff, Charles (1996). Split image : the life of Anthony Perkins. Internet Archive. New York, N.Y., U.S.A. : Dutton. ISBN 978-0-525-94064-7. 
  14. ^ Closermag.fr (2012-05-02). „La MST de Dave : son compagnon raconte… - Closer”. www.closermag.fr (на језику: француски). Приступљено 2021-03-12. 
  15. ^ а б „Great Factoids : People.com”. web.archive.org. 2015-09-20. Архивирано из оригинала 20. 09. 2015. г. Приступљено 2021-03-12. 
  16. ^ а б „Obituary: Berry Berenson”. the Guardian (на језику: енглески). 2001-09-14. Приступљено 2021-03-12. 
  17. ^ „One Final Mystery”. PEOPLE.com (на језику: енглески). Приступљено 2021-03-12. 
  18. ^ Facebook; Twitter; options, Show more sharing; Facebook; Twitter; LinkedIn; Email; URLCopied!, Copy Link; Print (1992-09-13). „Anthony Perkins, 60, Dies; Star of 'Psycho' Had AIDS”. Los Angeles Times (на језику: енглески). Приступљено 2021-03-12. 
  19. ^ „Anthony Perkins”. TVGuide.com (на језику: енглески). Приступљено 2021-03-12. 
  20. ^ Wilson, Scott. Resting Places: The Burial Sites of More Than 14,000 Famous Persons, 3d ed.: 2 (Kindle Locations 36782-36783). McFarland & Company, Inc., Publishers. Kindle Edition.