Отворите главни мени
По врлетима и приморју Албаније и Црне Горе српска војска је маршевала данима и на том путу је било 144.098 погинулих и умрлих

Епилог албанске голготе је на основу расположивих историјских података, приказ броја умрлих, погинулих несталих и спашених припадника српске војске и изебглог становништва у Великом рату и од почетка Првог светског рата до краја највећег егзодуса српског народа у његовој историји - албанске голготе. А епилог албанске голготе био је стравичан. Само од септембра 1915 до марта 1916. године, када је окончана албанска голгота било је 144.098 погинулих и умрлих.[1]

Укупан број мобилисаних Срба и добровољаца на почетку Великог ратаУреди

Краљевина Србија са 4,5 милиона становника до септембра 1915. године мобилисала је 714.343 војника и официра.[2] Црпећи последње људске резерве у егзилу, 1916-1918., број мобилисаних се повећао на 737.000 (остатак регрута који су преживели албанску голготу, нови регрути међу избеглим народом, добровољци из Русије и прекоморских земаља), или 24% становништва.

Да ли је цена слободе оправдала албанску голготу?
Никада историја до тада није забележила да једна војска и цела државна структура напусте своју територију и да се иста та војска и држава, под заставом славе и победе, поново врати у своју Отаџбину и донесу јој слободу.
И у томе је заправо одговор на деликатну дилему у којој су после боја сви генерали паметни: да ли је све тако морало и да ли је цена смрти у одступајући колонама и међу цивилним жртвама становништва које је остало на својој земљи, надмашила цену такве одлуке....
А кад је слобода извојевана?
... После велике историјске националне победе, једни су скупљали ловорике и живели на трону славе, други су добили ордење, а трећи су дуго видали ране, последице тих победа.

Војни и цивилни губициУреди

Војни губици које је Краљевина Србија поднела, износе купно: 402.435. Након рата пописано је 114.000 ратних војних инвалида.

Губици стараца жена и деце нису били ништа мањи. Према службеним подацима које је државна делегација поднела на Конференцији мира у Паризу 1919. године, од болести и глади у земљи и у интернацији, умрло је или убијено у окупаториским акцијама укупно 845.000 деце, жена и старијих лица.[3][4]

Војнички губици српске војске од почетка Великог рата до окончања албанске голготеУреди

Војнички губици које је Србија поднела од почетка рата до завршетка албанске голготе, по година били су следећи:[1][5]

  • 1914.69.022 погинулих и умрлих
  • 1915. (до септембра) – 56.842 погинулих и умрлих
  • 1915. (од септембра 1915 до марта 1916) – 144.098 погинулих и умрлих

Губици српског војног санитетаУреди

Пратећи ратни напор Краљевине Србије њен санитет, војни и грађански, поднео је велике жртве, које приказане у бројкама изгледају овако:[1]

  • погинулих и умрлих лекара – 122 (3+119)
  • умрлих стоматолога – 1
  • умрлих лекара странаца у српској војсци – 25
  • умрлих студената медицине – 20
  • умрлих старијих доктораната – 4
  • умрлих заробљених лекара на раду у српским војним болницама – 11

Четрдесет хиљада регрута – мученика у гротлу албанске голготеУреди

 
Регрути у албанској голготи

Потресна прича српског писца Бранислава Нушића о страдању младих и за рат неискусних регрута у албанској голготи:[6]

Укупан број Срба и добровољаца спашених после албанске гоготеУреди

Из Драча, Валоне до Бизерте, Крфа, Солуна, према подацима француске мисије, која је руководила транспортом српске војске и податке прикупљала на лицу места:[8]

  • Са обала Албаније од 7. јануара до 19. фебруара превежено је бродовима укупно 154.454 војника. Од тога на Крф 138.691 војника и цивила, у Бизерту око 10.763 војника, на Корзику 3.000, и у Француску 2.000.
  • Овом броју треба додати и део трупа (одред пуковника Васића) који се маршујући кроз Македонију пробио у Солун са 3.631 војником.
  •  У Албанији су привремено остали само делови неких јединица српске војске у селу Дризиша на Војуша ради чувања и исхране стоке и комплетна Коњичка дивизија, којој су савезници још 19. јануара обуставили сваки покрет на реци Војуша, са 1.500 људи и 16.500 коња. Ове јединице су постепено пребациване из Албаније до 5. априла, када је Албанију напустила и Комисија за укрцавање у Валони.

Кад саберемо наведене податке долазимо до тога да је Српска војска, након албанске голготе успела да сачува и на простор ван борбених дејстава доведе контигент од 159.585 војника.

ИзвориУреди

  1. 1,0 1,1 1,2 Nedok A. Povlačenje srpske vojske ka albanskom primorju i njena evakuacija na Krf 1915-1916., Rad vojno-sanitetskeslužbe, AMD sistem, Beograd, 2006
  2. ^ Bogdanović D. Povlačenje srpske vojske ka Primorju i osnivanje intendantske baze u Draču i Skadru (memoari), Zagreb, 1927
  3. ^ Krizman B i Hrabak B. Zapisnici sa sednica delegacije Kraljevine SHS na Mirovnoj konferenciji u Parizu 1919-1920, Beograd, 1960
  4. ^ Delegacija Kraljevine SHS na Mirovnoj konferenciji u Parizu, Rapport sur les domages cause’ a la Serbie et au Montenegro, Paris, 1919, 18
  5. ^ Stojančević V. Srbija 1908-1918, SKZ, Beograd, 1995, LXXXVIII, 588; 211, 253, 277
  6. ^ Бранислав Нушић, Одломак из његовог романа „Деветстопетнаеста – трагедија једног народа“.
  7. ^ Branislav Nušić Devetstopetnaesta: tragedija jednog naroda , Utopija, Beograd, str.400. 2010. ISBN 978-86-85129-76-6.
  8. ^ Živanović M. O evakuaciji srpske vojske iz Albanije i njenoj reorganizaciji na Krfu (1815-1916) prema francuskim dokumentima, Istorijski arhiv SANU, 1966, XIV-XV, 231-307

Спољашње везеУреди