Ермитови полиноми

Ермитови полиноми представљају ортогонални низ полинома. Именовани су према Шарлу Ермиту, који их је изучавао 1864. године. Полиноми су од значаја у теорији вероватноће, комбинаторици и нумеричкој анализи. У физици Ермитови полиноми представљају својствена стања квантнога хармоничкога осцилатора.

Дефиниција уреди

Постоје два стандардна начина нормализације Ермитових полинома:

 

("пробабилистички' Ермитови полиноми"), и

 

("физикални' Ермитови полиноми"). Те две дефиниције нису потпуно еквивалентне, па постоји трансформација између две дефиниције:

 
 
Првих шест пробабилистичких Ермитових полинома Hen(x).

Првих једанаест полинома је:

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Првих шест физикалних Ермитеових полинома Hn(x).

Првих неколико физикалних Ермитових полинома:

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

Ермитов полином може да се представи и матрицом:

 

Ортогоналност уреди

  и   представљају полиноме n-тога-степена за n = 0, 1, 2, 3, .... Ти полиноми су ортогонални у односу на тежинску функцију (меру):

    (He)

или

    (H)

тј. ми имамо:

 

када је m ≠ n. Даље,

    (пробабилистички)

или

    (физикална).

Пробабилистички полиноми су дакле ортогонални у односу на стандардну нормалну функцију густине вероватноће.

Рекурзивне релације уреди

Ермитови полиноми такође задовољавају следеће рекурзије:

  (пробабилистичка)
  (физикална)

Ермитови полиноми представљају Апелов низ, тј. они задовољавају следеће једначине

  (пробабилистичка)
  (физикална)


или еквивалентно,

  (пробабилистичка)
  (физикална)

Ермитови полиноми задовољавају такође следеће рекурентне релације:

  (пробабилистичка)
  (физикална)

Те последње релације често се користе да би се помоћу почетних полинома израчунали остали.

Генерирајуће функције уреди

Ермитови полиноми могу да се представе и експоненцијалном генерирајућом функцијом:

  (пробабилистичка)


  (физикална).

Експлицитни израз уреди

Физикални Ермитови полиноми могу да се напишу експлицитно као:

 

за парне n и

 

за непарне n. Те две једначине могу да се комбинују у једну:

 

Ермитова диференцијална једначина уреди

Пробабилистички Ермитови полиноми представљају решење диференцијалне једначине:

 

где је λ константа, са граничним условом да u треба да буде полином ограничен у бесконачности. Решење једначине са граничним условом је u(x) = Hλ(x). Диференцијална једначина може и да се напише у облику:

 

Таква једначина назива се Ермитова једначина, иако се тај назив користи и за блиско повезану једначину:

 

чија решења су физиклани Ермитови полиноми.

Ермитова функција уреди

Ермитове функције могу да се дефинишу помоћу физикалних полинома::

 

Пошто те функције садрже квадратни корен функције тежине оне су ортонормалне:

 

Ермитове функције задовољавају диференцијалну једначину:

 

Та једначина еквивалентна је Шредингеровој једначини за хармонијски осцилатор у квантној механици, тако да су те функције својствене функције.

 
Ермитеове функције 0 (црна), 1 (црвена), 2 (плава), 3 (жута), 4 (зелена), and 5 (љубичаста).

Ермитове функције задовољавају следеће рекурзионе релације:

 

као и

 

Литература уреди

  • Abramowitz, Milton; Stegun, Irene A., eds. (1965), Handbook of Mathematical Functions with Formulas, Graphs, and Mathematical Tables, New York: Dover, ISBN 978-0486612720