Етика брижности
Етика брижности (алтернативно етика бриге) је нормативна етичка теорија која сматра да се морално деловање усредсређује на међуљудске односе и брижност или добронамерност као врлину. Етика брижности је једна од групација нормативних етичких теорија које су развиле одређене феминисткиње 1980-их година. [1] Док консеквенцијалистичке и деонтолошке етичке теорије наглашавају свеопште стандарде и непристрасност, етика брижности наглашава важност одговора према појединцу. Разлика између општег и појединачног огледа се у њиховим различитим моралним питањима: „Шта је праведно?” наспрам „Како одговорити?”.[2] Керол Гилиган, која се сматра зачетником етике брижности, критиковала је примену свеопштих стандарда као „морално проблематичним, јер рађају морално слепило или равнодушност”.[3]:471
Џоан Тронто тврди да дефиниција „етике брижности“ двосмислена делимично због тога што не игра средишњу улогу у теорији морала.[4] Она тврди да с обзиром на то да се морална филозофија бави људском добротом, онда би изгледало да брига преузима значајну улогу у овој врсти филозофије.[4] Међутим, то није случај и Тронто даље наглашава везу између брижности и „природности“. Последњи појам се односи на друштвено и културно конструисане родне улоге где се брижност углавном претпоставља као улога жене.[4] Као таква, брига губи моћ да преузме средишњу улогу у моралној теорији.
Тронто наводи да постоје четири етичка квалитета брижности:
- Пажња: Пажња је кључна за етику брижности јер брижност захтева препознавање потреба других да би се одговорило на њих.[4] Питање које се поставља је разлика између незнања и непажње.[4] Тронто поставља следеће питање: „Али када је незнање једноставно незнање, а када непажња“?[4]
- Одговорност: Да бисмо бринули, морамо брижности преузети на себе, а тиме и одговорност. Проблем повезан са овим другим етичким елементом одговорности је питање обавезе. Обавеза је често, ако већ није, везана за унапред утврђене друштвене и културне норме и улоге. Тронто се труди да разликује појмове „одговорност” и „обавеза” у погледу етике брижности. Одговорност је двосмислена, док се обавеза односи на ситуације у којима је потребна акција или реакција, као што је случај код правног уговора. [4] Ова двосмисленост дозвољава плиме и осеке у и између класних структура и родних улога, као и за друге друштвено конструисане улоге које би повезале одговорност за оне који само пристају тим улогама.
- Компетентност: Пружање брижности такође значи компетентност. Не може се једноставно признати потреба за бригом, прихватити одговорност, али не следити довољно адекватно – јер би таква акција резултирала тиме да потреба за бригом не би била задовољена.[4]
- Респонзивност: Ово се односи на „одговорност примаоца брижности на брижност“. [4] Тронто наводи: „Реаговање сигнализира важан морални проблем у оквиру брижности: по својој природи, брижност се бави условима рањивости и неједнакости“. [4] Она даље тврди да одговор није једнак реципроцитету. [4] Уместо тога, то је још један метод за разумевање рањивости и неједнакости разумевањем онога што су изразили они који су у рањивом положају, за разлику од поновног замишљања себе у сличној ситуацији.[4]
Године 2013, Тронто је додао пети етички квалитет:
- Плуралност, комуникација, поверење и поштовање; солидарност или сабрижност: Заједно, ово су особине неопходне да се људи удруже како би преузели колективну одговорност, да би разумели своје држављанство које је увек уплетено у односе брижности и да озбиљно схвате природу потребе за брижношћу у друштву. [5]
Види још уреди
Референце уреди
- ^ Sander-Staudt, Maureen. „Care Ethics”. The Internet Encyclopedia of Philosophy. ISSN 2161-0002. Приступљено 4. 6. 2022.
- ^ Gilligan 2008, стр. 44 harvnb грешка: више циљева (2×): CITEREFGilligan2008 (help)
- ^ Gilligan, Carol (2008). „Moral Orientation and Moral Development”. Ур.: Alison Bailey; Chris J. Cuomo. The Feminist Philosophy Reader. Boston: McGraw-Hill.
- ^ а б в г д ђ е ж з и ј к Tronto, Joan C. (2005), „An ethic of care”, Ур.: Cudd, Ann E.; Andreasen, Robin O., Feminist theory: a philosophical anthology, Oxford, UK Malden, Massachusetts: Blackwell Publishing, стр. 251—263, ISBN 9781405116619.
- ^ Tronto, Joan (2013). Caring Democracy: Markets, Equality, and Justice. New York: New York University Press. ISBN 9780814782781.
Литература уреди
- Gilligan, Carol (2008). „Moral Orientation and Moral Development”. Ур.: Alison Bailey; Chris J. Cuomo. The Feminist Philosophy Reader. Boston: McGraw-Hill.
- Tronto, Joan (2013). Caring Democracy: Markets, Equality, and Justice. New York: New York University Press. ISBN 9780814782781.
Додатна литература уреди
- „Care Ethics”. Internet Encyclopedia of Philosophy.
- Gilligan, Carol (1982). In a different voice: psychological theory and women's development. Cambridge, Massachusetts: Harvard University Press. ISBN 9780674445444.
- Held, Virginia (2005). The ethics of care
. Oxford: Oxford University Press. ISBN 9780195180992. doi:10.1093/0195180992.001.0001. - Held, Virginia (1993). Feminist morality: transforming culture, society, and politics. Chicago: University of Chicago Press. ISBN 9780226325934.
- Jagger, Alison (1995), „Caring as a feminist practice of moral reason”, Ур.: Virginia, Held, Justice and care: essential readings in feminist ethics, Boulder, Colorado: Westview Press, ISBN 9780813321622.
- Noddings, Nel (2005). Educating citizens for global awareness. New York: Teachers College Press. ISBN 9780807745342.
- Slote, Michael A. (2007). The ethics of care and empathy . London ; New York: Routledge. ISBN 978-0-415-77200-6.
- Tronto, Joan C. (септембар 2012). „Partiality based on relational responsibilities: another approach to global ethics”. Ethics and Social Welfare. 6 (3): 303—316. doi:10.1080/17496535.2012.704058.
