Етнолошки преглед (часопис)
Етнолошки преглед је био часопис Етнолошког друштва Југославије, чији је први број изашао 1959. године. Уређивачки одбор чинили су др Боривоје Дробњаковић, др Миленко Филиповић и др Милован Гаваци, који је био и главни уредник, а секретар уредништва био је Никола Пантелић. Часопис је излазио једном годишње, а штампали су га графичко предузеће Слободан Јовић из Београда, затим Сервис Савеза удружења правника Југославије[1], као и ГИРО Просвета из Пожаревца.[2]
Садржај уреди
У време покретања овог часописа, у ФНР Југославији је излазило неколико етнолошких публикација, као органа појединих музеја, или као зборника грађе и расправа појединих научних установа. Етнолошки преглед је био нешто другачији и настао је са идејом да представи етнолошки рад у целој земљи и да буде подстицај етнолошком раду.[3] Часопис је требао да послужи и као веза између југословенских етнолога и југословенске етнолошке науке са етнолозима и етнолошким организацијама у другим земљама. У овом часопис објављивали су се оригинални радови из свих грана етнолошке науке, као и из сродних научних дисциплина. Предност су имали радови који су се односили на Јужне Словене и југословенске народе, али су чести били и чланци о другим народима Европе и света.[3] Радови нису били ограничени неким одређеним временским периодом, већ су се објављивали и радови о етничкој прошлости и садашњости, као и о појавама етничког живота или етничке културе у разним периодима. Читалац је преко овог часописа могао да се упозна са домаћим етнолозима и члановима Етнолошког друштва Југославије, као и са савременом етнолошком теоријом и методологијом.
Часопис је био богат чланцима и радовима о најразличитијим аспектима живота људи на Балкану, а и шире, како у прошлости тако и у садашњости. Велика пажња се посвећивала радовима о развоју насеља[4] и градова,[5] старим обичајима, или предметима, начину живљења и одевања, породичним и супружинским односима, женском питању[6] и многим другим темама. У издању из 1962. године велика пажња је посвећена и народној ношњи, култури одевања и проблематици у проучавању исте.[7]
Види још уреди
Референце уреди
- ^ „Штампа”. Етнолошки преглед. VIII: 2. 1969.
- ^ „Штампа”. Етнолошки преглед. XXII: 2. 1986.
- ^ а б „Од редакције”. Етнолошки преглед. I: 5—6. 1959.
- ^ Барјактаревић, Милун (1975). „Култура приградских насеља Кијева и Кнежевца територија комуне Београд”. Етнолошки преглед. 31-38: 31—38.
- ^ Бојић, Славољуб (1975). „Развој вароши Крушевца у 19. веку”. Етнолошки преглед. XIII: 7—19.
- ^ Вујачић, Видак (1986). „Етос Црногорке - између човечности и отуђења”. Етнолошки преглед. XXII: 23—31.
- ^ „Реферати о проучавању ношње”. Етнолошки преглед. IV: 56—134. 1962.