Женска папрат
Женска папрат или папратка (лат. Athyrium filix-femina) је вишегодишња биљка из фамилије Athyriaceae. Постоји више теорија о пореклу назива рода Athyrium. Једна од њих је да име рода потиче од грчког префикса а- и латинизиране грчке речи thyreos, која у преводу значи штит, сугеришући на сорусе који су прекривени. Сматра се да је ова особина соруса утицала и на име врсте, звог тога што се начин на који су соруси прекривени сматрао "женственим". Женска папрат настањује Евроазију и Северну Африку. [1] У Србији има статус заштићене биљне врсте. [2]
| Женска папрат | |
|---|---|
| |
| Athyrium filix-femina (L.) Roth | |
| Научна класификација | |
| Царство: | |
| Дивизија: | |
| Класа: | |
| Ред: | |
| Породица: | |
| Род: | |
| Врста: | A. filix-femina
|
| Биномно име | |
| Athyrium filix-femina | |
| Синоними[1] | |
| |
Опис врсте уреди
Женска папрат има дебео и кратак ризом, са мрким љуспама. Сложени листови су дуги од 20 до 100 cm, светлозелене су боје и двоструко до троструко перасти. Сматра се да је њихова нежна грађа такође имала утицај на именовање врсте. Петељка је до половине дужине лиске, при основи је светлосмеђа, а у горњем делу жућкаста, као и рахис, односно носећа дршка. Сама лиска је ланцетаста, а листића првог реда има око 45 са сваке стране. Они су линеарно ланцетасти и смањују се према основи листа. Листићи другог реда су дуги 3-20 mm и немају дршку, дугуљасти су или дугуљасто ланцетасти, перасто усечени или крупно тупо тестерасти. Соруси су димензија око 1 mm, мање-више дугуљасти. Индузијуми не опадају и по ободу су трепљасти. Споре су светломрке боје, благо брадавичасте. [3]
Распрострањење у Републици Србији уреди
Женска папрат се често среће у мезофилним лишћарским и четинарским шумама у Републици Србији. Настањује и клисуре, падине према потоцима, као и места поред брдских и планинских потока. Јавља се на разним геолошким подлогама, на великом распону надморских висина у великом броју заједница. [3]
Галерија уреди
Референце уреди
- ^ а б „Аthyrium filix-femina (L.) Roth | Plants of the World Online | Kew Science”. Plants of the World Online (на језику: енглески). Приступљено 12. 12. 2023.
- ^ Правилник о проглашењу и заштити строго заштићених и заштићених дивљих врста биљака, животиња и гљива: https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/eli/rep/sgrs/ministarstva/pravilnik/2010/5/3/reg
- ^ а б Сарић, М. (1992). Флора Србије 1. Београд: Српска академија наука и уметности. стр. 137-138.