Жеђ каменог мора

Жеђ каменог мора (енгл. The Thirst of a Stone Sea) је дугометражни документарни филм режисера и сценаристе Владимира Перовића из 2007. године. Снимљен је у независној продукцији Владимира и Анке Перовић, уз финансијску подршку холандског фонда Јан Фрајман (хол. Jan Vrijman Fund) и Министаства културе Црне Горе. Премијерно је приказан у новембру 2007. године на „Међународном Фестивалу документарног филма“ у Амстердаму. Филм говори о животу малобројног старијег становништва у крају Цуце, најсувљем делу Катунске нахије. У овом кршевитом крају (крас, карст, крш), села су састављена од по пар кућа удаљених у својим крашким вртачама толико далеко једна од друге да се често пуцањ пушке испред једне не може чути код друге! Аутор је на сликовит начин представио особени свет југозападне Црне Горе у ком су очуване старе навике и обичаји, изолованост, недостатак пијаће воде и жена спремних да ту живе [1].

Жеђ каменог мора
Изворни насловЖеђ каменог мора
Жанрдокументарни
РежијаВладимир Перовић
СценариоВладимир Перовић
Продуцентнезависна продукција Владимир и Анка Перовић
МузикаДимитрије Микан Обрадовић
КинематографијаМиодраг Трајковић
МонтажаАлександар Ухрин
Година2007.
Трајање78 минута
98 минута 48 сек. (цг. верзија)
Земља Црна Гора
Језиксрпски језик

СинопсисУреди

 
Сцена из филма „Жеђ каменог мора“.
 
Сцена из филма „Жеђ каменог мора“.
 УПОЗОРЕЊЕ: Следе детаљи заплета или комплетан опис филма!

Камера прелази преко камените, наизглед ненастањене долине, на којој немилосрдно сија сунце. У даљини се може чути одјек звукова животиња, док старац корача кроз напуштену околину са својим импровизованим штапом. Сцене филма теку лагано, природно и стварно. Срећемо човека који прави дрвени угаљ у пећи од опеке. Још један човек прелази први део свог пута на коњу, онда везује свог коња за дрво и наставља аутом. Полако упознајемо једног по једног од неколико становника удаљене долине на југозападу Црне Горе, посматрајући их у својим дневним активностима. Они су углавном самохрани и живе од приноса своје земље и стада оваца. Документарни филм, сниман са јасном наклоношћу и дивљењем, захтева пажњу и потребно време да покаже ритам живота у овом сушним пределу, где се вода вади из дубоких бунара и где се контакт са остатком друштва састоји само од проласка аутобуса и шоферовог снабдевања мештана. У филму нема много говора. Све је обојено снажном планинском тишином и звуковима из природе и, повремено, разноликим музичким темама које се понављају и, по потреби, наглашавају драматику или духовите моменте. Један млади човек је опседнут корењем, док је једној старици боље од кад пије само кока-колу. Стари пастир који узгаја козе, лелече за херојским временима и великим људима, док други слуша фрагменте вести на радију на навијање. Једна жена је спремна да из љубави живи и у пећини. Најмоћнији човек села запослену у локалној месној канцеларији за посао има набављање динамита, мерење крвног притиска, бријање и шишање, а други сам прави нови пут голим рукама уз помоћ експлозива. У филму се сударају традиција и ново (глобалистичко) доба, 17 и 21 век, али живот овде није дошао до потпуног застоја, јер је дете дошло на свет [1][2][3].

Фестивали и наградеУреди

Филм „Жеђ каменог мора“ је добио 12 награда, на укупно 36 фестивала на колико је досад учествовао [4]. Налази се у селекцији више међународних фестивала, на „6. Зеленом филмском фестивалу“ у Сеулу, „Данима етнографског филма (DEF)“ у Љубљани, затим „Документар Ист“ у Истанбулу, на фестивалима у Кини, Петрограду и Сао Паолу. На регионалим фестивалима филм је приказиван на 13. интернационалном ТВ фестивалу „Бар 2008“ где је добио награду за најбољи документарни филм, на „београдском Фестивалу етнолошког филма“ у такмичарској конкуренцији и био међу филмовима који су привукли највише пажње публике [1] и на највећем регионалном фестивалу документарних филмова, ЗагребДоксу. У Европи је приказан на десетак фестивала и добио је специјално признање жирија за дугометражни документарни филм „Екофилмс“ на фестивалу на Родосу [5], приказан је амстердамском фестивалу „IDFA“ [2] и мадридском „Документа“ [6]. Добио је и награду на фестивалу у Лесинији у Италији, а потом, на „Фестивалу планинског филма“ у пољском граду Закопане, на ком је добио награду градоначелника, за најбољи филм који портретише најважније људске, културне или уметничке аспекте становника планина. Награда подразумева статуету „Дрвена планина“ и скроман новчани износ.[7].

Ван Европе, филм „Жеђ каменог мора“ проглашен је за најбољи документарни филм на „27. Међународном филмском фестивалу“ у Монтевидеу, Уругвај [4] и награђен је на филмском фестивалу у Дохи, главном граду Катара, нагардом жирија (франц. Al Jazeera Int’l Doc Fim Festival).

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. 1,0 1,1 1,2 Јелена Јовановић. „Жеђ каменог мора” (на језику: (језик: српски)). На длану (www.nadlanu.com). Архивирано из оригинала на датум 01. 12. 2008. Приступљено 27. 7. 2010. 
  2. 2,0 2,1 „The Thirst of a Stone Sea” (на језику: (језик: енглески)). 23rd International Documentary Film Festival Amsterdam. Приступљено 27. 7. 2010. [мртва веза]
  3. ^ „Synopsis: The Thirst of a Stone Sea” (на језику: (језик: енглески)). Fandango (www.fandango.com). Приступљено 27. 7. 2010. 
  4. 4,0 4,1 „Još jedna nagrada za „Žeđ kamenog mora (на језику: (језик: српски)). Radio Skala - Kotor. 25. 4. 2010. Приступљено 27. 7. 2010. [мртва веза]
  5. ^ „The Thirst of a Stone Sea” (на језику: (језик: енглески)). Rodos international films & visual arts festival 2008. Приступљено 27. 7. 2010. 
  6. ^ „Žeđ kamenog mora” (PDF) (на језику: (језик: хрватски)). Mediteran film festival. септембар 2008. Приступљено 27. 7. 2010. 
  7. ^ „Za „Žeđ kamenog mora“ još jedna nagrada” (на језику: (језик: српски)). PC Nen: Prve crnogorske elektronske novine. 17. 9. 2008. Приступљено 27. 7. 2010. 

Спољашње везеУреди

  • „Žeđ kamenog mora” (на језику: (језик: енглески)). Dialektus festival 2008. Приступљено 27. 7. 2010. 
  • „The Thirst of a Stone Sea” (на језику: (језик: енглески)). Media wave festival 2008. Приступљено 27. 7. 2010. 
  • „The Thirst of a Stone Sea” (на језику: (језик: италијански)). Euganea film festival 2009. Приступљено 27. 7. 2010.