Википедија

Животни стандард у Сједињеним Државама

Животни стандард у Сједињеним Државама је један од 20 највиших у свету по стандардима који економисти користе за мерење животног стандарда. Приход по становнику је висок, али такође и мање једнако распоређен у односу на већину других развијених држава; за последицу, Сједињене Државе имају прилично добар резултат у измереним просечним вредностима квалитета живота који не дају на тежини аспектима једнакости.

Средњи годишњи бруто производ домаћинства и лични приход у Сједињеним Државама у 2005-ој.[1][2][3]
Средњи еквивализовани приход домаћинства и БДП по становнику у појединим развијеним државама.
Пораст у укупном БДП САД упоредо са средњим примањима домаћинства САД.

Мерила уреди

Према свеобухватним мерилима као што је Индекс људског развоја УН, Сједињене Државе су увек међу првих 20, тренутно заузимајући треће место. Према Индексу људског сиромаштва, Сједињене Државе су на 17. месту, једно место испод Уједињеног Краљевства, и једно место изнад Ирске.[4]

Према „Економистовом“ индексу квалитета живота, Сједињене Државе су рангиране 13, између Финске и Канаде, са резултатом 7,6 од могућих 10. Највећи дат резултат од 8,3 припао је Ирској. Дати индекс узима у обзир разне социо-економске варијабле попут БДП по становнику, очекивани животни век, политичку стабилност, породични живот, живот у заједници, равноправност полова и сигурност посла.[5]

Стопа поседовања станова релативно је висока у поређењу са осталим пост-индустријским земљама. Године 2005. 69% Американаца живело је у својим кућама, грубо узевши сличан проценат као и у Уједињеном Краљевству, Белгији, Израелу и Канади.[6][7][8] Становници Сједињених Држава такође уживају добар приступ потрошачким добрима. Американци имају више аутомобила и радио уређаја по становнику него било која друга нација[9] и више телевизора и личних компјутера по становнику, него било који народ са више од 200 милиона становника.[10][11]

Промене током времена уреди

Од 1930-их до 1980. године, просечни амерички приход (са обрачунатим порезима и стопом инфлације) је утростручен,[12] што је пренело виши животни стандард за америчку популацију.[13][14][15][16][17][18][19][18][20][21][22][23][24][25][26][27][28] Измеђи 1949. и 1969, стварни средњи приход породице порастао је за 99,3%.[29]

Просечни стварни приход породице више је него удвостручен од 1945 до 1970-их, док је незапосленост постепено падала док није достигла 4% током 1970-их.[30] Између 1949-50. и 1965-66, средњи породични приход (у америчким доларима од 2009) порастао је са 25.814$ на 43.814$[31] а од 1947. до 1960, потрошачка потрошња је порасла за пуних 60%, и по први пут, како је приметила Мери П. Рајан, „већина Американаца уживала је нешто што се зове дискрециони доходак, зараду која је била сигурна и довољно знатна да им обезбеди приступ деловима тржишта који су некад били резервисани само за врло богате“.[32]

Током 1960-их, просечни породични доходак повећан је за преко 33%, док су расходи по становнику за рекреацију и оброке порасли за преко 40%. Од 1959. до 1969, просечна породична примања (у доларима из 1984) порасла су са 19.300$ на 26700$.[33] До 1969. 79,6% свих домаћинстава поседовала су барем један аутомобил, 82,6% су имали фрижидер и замрзивач, 79% су имали црно-бели телевизор, 31,9% су имали телевизор у боји, а 70% је поседовало веш машину.[34] Послератни просперитет такође је резултовао у повећању слободног времена. До 1970. је процењено да је просечан радни човек из САД имао 140 слободних дана сваке године.[35]

Како је 1980. пренела Организација за економску сарадњу и развој, амерички стандард живота био је највећи међу индустријским земљама. Од 85 милиона домаћинстава у Сједињеним Државама, 64% је поседовало усељиве станове, 55% је имало најмање два ТВ сета, и 51% је имао више од једног возила. До 1985, амерички приход по становнику био је 11.727$, један од највиших међу индустријским земљама. До средине 1980-их 98% свих домаћинстава имало је телефонски уређај, 77% веш машину, 45% замрзивач и 43% машину за прање судова.[36] До 1990-их просечан амерички стандард живота сматран је међу највишим у свету.[37]

Тренутно уреди

Просечан приход је 43.318$ по домаћинству (26.000$ по члану домаћинства)[1] са 42% домаћинстава која имају два члана са примањима.[38] Док би средњи приход просечног Американца од преко 25 година у грубим цифрама био 32.000$[2] (39.000$ ако би урачунати били само стално запослени са пуним радним временом, година између 25 и 64) 2005.[3] Према Цијином џини коефицијенту, који мери неједнакост прихода (што је вредност већа, мање је једнака расподела дохотка) измерена је 2005. на 45,0[39] у поређењу са 32,0 у Европској унији[40] и 28,3 у Немачкој.[41]


Држава Аустрија Белгија Данска Француска Ирска Норвешка Шпанија Португал УК Сједињене Државе Израел Канада Русија
Стопа поседовања станова[6] 56% 71% 51% 55% 42% 77% 77% 85% 64% 69% 69% 68%[42] 72%

САД на међународним ранг-листама уреди

Показатељ Вредност
Индекс људског развоја 4. од 172
БДП по становнику 7. од 183
БДП (номинални) по становнику 9. од 183
Индекс квалитета живота 13. од 111
Индекс сиромаштва 17. од 19

Друштвене класе уреди

Главни чланак: Друштвене класе у Сједињеним Државама

Стандард живота у Сједињеним Државама варира знатно у односу на друштвено-економски статус. Табела испод даје сумаризацију угледних академских теорија о друштвено-економском раслојавању у Сједињеним Државама:

Академски модели класа
Денис Гилберт, 2002 Вилијам Томсон и Џозеф Хајки, 2005 Леионард Бигли, 2004
Класа Типичне одлике Класа Типичне одлике Класа Типичне одлике
Капиталистичка класа (1%) Највиши руководиоци, најмоћнији политичари, наследници. Често образовани на универзитетима Ајви лиге. Виша класа (1%) Највиши руководиоци, познате личности, наследници; често приход од преко 500.000$. Често образовани на универзитетима Ајви лиге. Веома богати (0,9%) Мулти-милионери чија примања обично премашују 350.000$; укључују познате личности и моћне руководиоце/политичаре. Често образовани на универзитетима Ајви лиге.
Виша средња класа[1] (15%) Високо образовани (често са дипломским звањима), најчешће са платом, стучњаци и средње високи руководиоци са великом радном аутономијом. Виша средња класа[1] (15%) Високо образовани (често са дипломским звањима) стручњаци и руководиоци са дохотком домаћинства који варира од високо плаћеног ранга до обично изнад 100.000$. Богати (5%) Домаћинства са укупном вредношћу од 1 милион $ или више; углавном у форми отплаћене кућне некретнине. Углавном имају факулетску диплому.
Средња класа(већина; 46%) Универзитетски образовани радници са приходима и компензацијама знатно већим од просека; плата мушкарца од 57.000$ и жене од 40.000$ сматране су за уобичајене.
Нижа средња класа (30%) Полупрофесионални радници и занталије, који обухватају груби просек стандарда живота. Већина имају нешто универзитетског образовања и они су шалтерски радници. Нижа средња класа (32%) Полупрофесионални радници и занталије са неком радном аутономијом; приходи домаћинства варијају у рангу од 35.000$ до 75.000$. Типично, имају нешто универзитетског образовања.
Радна класа (30%) Свештеници и већина занатских радника чији рад је врло рутински. Стандард живота варира у односу на број запослених у домаћинству, али је често пристојан. Средње школско образовање.
Радна класа (32%) Свештенички, „женски“ и занатски послови, и често ниска радна сигурност; уобичајени приход домаћинства варира у рангу од 16.000$ до 30.000$. Средње школско образовање. Радна класа
(ca. 40% - 45%) 		Занатски радници и они чији је посао врло рутински, са ниском економском сигурношћу; мушкарац са примањима од 40.000$ и жена са примањима од 26.000$, сматрани су за типичне. Средње школско образовање.
Сиромашни радници (13%) Услужна делатност, нискорангирани свештеници и неки зантаски радници. Висока економска несигурност и велики ризик од сиромаштва. Нешто средње школског образовања.
Нижа класа (14% - 20%) Они који имају ниско плаћена места или зависе од владиних преноса. Нешто средње школског образовања.
Нижа класа (12%) Они са ограниченим или никаквим учешћем у радној снази. Зависни од владиних преноса. Нешто средње школског образовања. Сиромашни (ca. 12%) Они који живе испод границе сиромаштва са ограниченим до никаквим учешћем у радној снази; приход домаћинства од 18.000$ може бити типичан. Нешто средње школског образовања.
Извори: Gilbert, D. (2002) The American Class Structure: In An Age of Growing Inequality. Belmont, CA: Wadsworth; Thompson, W. & Hickey, J. (2005). Society in Focus. Boston, MA: Pearson, Allyn & Bacon; Beeghley, L. (2004). The Structure of Social Stratification in the United States. Boston, MA: Pearson, Allyn & Bacon.
1 Виша средња класа може такође да се односи и на „стручну класу“ Ehrenreich, B. (1989). The Inner Life of the Middle Class. NY, NY: Harper-Colins.


Референце уреди

  1. ^ а б „US Census Bureau news release in regards to median income”. Архивирано из оригинала 27. 06. 2006. г. Приступљено 12. 14. 2013.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |access-date= (помоћ)
  2. ^ а б „US Census Bureau, personal income distribution, age 25+, 2006”. Архивирано из оригинала 19. 03. 2007. г. Приступљено 28. 12. 2006. 
  3. ^ а б „US Census Bureau, income distribution of individuals, employed full-time, year round, age 25–64, 2006”. Архивирано из оригинала 29. 09. 2006. г. Приступљено 14. 12. 2013. 
  4. ^ „Human Poverty Index” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 29. 09. 2006. г. Приступљено 14. 12. 2013. 
  5. ^ „Economist, quality of life index” (PDF). The Economist. Приступљено 14. 12. 2013. 
  6. ^ а б „EU homeownership rates, 2002” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 16. 06. 2007. г. Приступљено 14. 12. 2013. 
  7. ^ „OWNED DWELLINGS, Israel” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 20. 01. 2013. г. Приступљено 14. 12. 2013. 
  8. ^ „Home Ownership Rate Soars in Canada”. Архивирано из оригинала 10. 10. 2008. г. Приступљено 14. 12. 2013. 
  9. ^ „Median radios per capita”.  Недостаје или је празан параметар |url= (помоћ)
  10. ^ „Median TVs per capita”.  Недостаје или је празан параметар |url= (помоћ)
  11. ^ „Median PCs per capita”. Приступљено 14. 12. 2013. 
  12. ^ Sarasota Herald-Tribune - Feb 27, 1980
  13. ^ Hinshaw 2002, стр. 157.
  14. ^ Na. стр. 275. ISBN 9780549790792. . Working for Independence: The Failure of New Deal Politics in a Rural Industrial Place[мртва веза]
  15. ^ Zieger, Robert H.; Gall, Gilbert J. (2002). American Workers, American Unions: The Twentieth Century. JHU Press. стр. 182. ISBN 9780801870781. . American Workers, American Unions: The Twentieth Century
  16. ^ ), Edward J. Welniak (Jr (1988). Money Income and Poverty Status in the United States: 1987 (Advance Data from the March 1988 Current Population Survey). стр. 5. . Money income and poverty status in the United States: 1987 (advance data from the March 1988 Current Population Survey).
  17. ^ Murphy, Elenor Gould (1963). Economic Forces in the United States in Facts and Figures: Its People, Its Labor Force, Its Economy. . Economic Forces in the United States in Facts and Figures: Its People, Its Labor Force, Its Economy (Google eBook)
  18. ^ а б The Declining Middle
  19. ^ Mink, Gwendolyn; O'Connor, Alice M. (22. 11. 2004). Poverty in the United States [2 Volumes]: An Encyclopedia of History, Politics, and Policy. Abc-Clio. стр. 719. ISBN 9781576075975. . Poverty in the United States: A - K., Volume 1
  20. ^ Marty, Myron A. (28. 10. 1997). Daily Life in the United States, 1960-1990: Decades of Discord. Greenwood Publishing. стр. 99. ISBN 9780313295546. . Daily Life in the United States, 1960-1990: Decades of Discord
  21. ^ Marable, Manning (1997). Black Liberation in Conservative America. South End Press. стр. 49. ISBN 9780896085596. 
  22. ^ French, Michael (1997). US Economic History Since 1945. Manchester University Press. стр. 189. ISBN 9780719041853. 
  23. ^ Olian, Joanne (јануар 1999). Everyday Fashions of the Sixties: As Pictured in Sears Catalogs. Sears, Roebuck and Company. ISBN 9780486401201. 
  24. ^ Cayton, Andrew R. L.; Sisson, Richard; Zacher, Chris (8. 11. 2006). The American Midwest: An Interpretive Encyclopedia. Indiana University Press. стр. 1311. ISBN 0253003490. 
  25. ^ Lackawanna & Johnstown: Shutdowns, Steel Towns and the Union
  26. ^ 1960s Family
  27. ^ Middle America's standard of living Архивирано на сајту Wayback Machine (30. октобар 2013)
  28. ^ Alonso, William; Starr, Paul. Politics of Numbers, the. Russell Sage Foundation. стр. 84. ISBN 9781610445757. 
  29. ^ Mink, Gwendolyn; O'Connor, Alice (2004). Poverty in the United States: An Encyclopedia of History, Politics, and Policy. ABC-CLIO. стр. 41—. ISBN 978-1-57607-597-5. 
  30. ^ William Henry Chafe (2003). The Unfinished Journey: America Since World War II. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-515049-0. 
  31. ^ Crotty, William J. (2012). The Obama Presidency: Promise and Performance. Lexington Books. стр. 61. ISBN 9780739172346. 
  32. ^ Ryan 2009, стр. 231–
  33. ^ Frank Levy (1988). Dollars and Dreams: The Changing American Income Distribution. Norton. ISBN 978-0-393-30557-9. 
  34. ^ Henry, Hazlitt. The Conquest of Poverty. Ludwig von Mises Institute. стр. 51—. ISBN 978-1-61016-412-2. 
  35. ^ Britannica Book of the Year 1971, Encyclopaedia Britannica, Inc., William Benton (Publisher)
  36. ^ Time-Life Books, Library of Nations: United States, Sixth European English language printing, 1989
  37. ^ Brown, Clair (1994). American Standards of Living: 1918-1988. HarperCollins. стр. 472—. ISBN 978-1-55786-371-3. [мртва веза]
  38. ^ „US Census Bureau, income quintile and top 5% household income distribution and demographic characteristics, 2006”. Архивирано из оригинала 04. 01. 2007. г. Приступљено 14. 12. 2013. 
  39. ^ а б „CIA factbook, US gini index”. Архивирано из оригинала 12. 06. 2007. г. Приступљено 04. 01. 2007. 
  40. ^ „CIA factbook, EU gini index”. Архивирано из оригинала 15. 06. 2020. г. Приступљено 14. 12. 2013. 
  41. ^ „CIA factbook, Germany gini index”. Архивирано из оригинала 11. 02. 2016. г. Приступљено 14. 12. 2013. 
  42. ^ Canada Home Ownership

Литература уреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Животни_стандард_у_Сједињеним_Државама&oldid=26882008”