Замена улога
Замена улога је психотерапеутска техника која се заснива на приказивању међуљудских конфликата протагонисте на сцени.[1] Ова техника је карактеристична за психодраму и сматра се једном од најважнијих и најефективнијих техника у оквиру овог психотерапеутског метода.[2][3] Ова техника подразумева да се протагониста измести из своје позиције и стави се у позицију друге особе и преузме ту улогу. На тај начин друга особа која се у терминологији психодраме назива и помоћник може да сагледа и разуме како се та улога може играти. [4] Ова техника има вишеструку корист за све који учествују у замени улога јер омогућава протагонисти да боље сагледа позицију друге особе, а са друге стране омогућава помоћнику и публици да науче нешто више о датој улози.
Теорија уреди
Психодрама обухвата три важне технике: дубловање, технику огледала и технику замене улога. Свака од ових техника одражава једну од три фазе развоја детета које је дефинисао Џејкоб Леви Морено, фазу идентитета (дубловање), фазу препознавања селфа (техника огледала) и фазу препознавања других особа.[4] Замена улога подразумева да је особа у могућности да прави разлике када су у питању време, места и друге особе, као и да је у могућности да се измести из своје перспективе и заузме перспективу друге особе како би могла да преузме њену улогу. Ова техника помаже протагонисти да боље истражи и разуме различите информације о значајном другом
Метод уреди
Замена улога подразумева промену позиција између протагонисте и значајног другог попут чланова породице, пријатеља, друга из школе или колеге са посла. Протагониста има задатак да представи држање, начин говора, понашање, емоционалне реакције ставове и друге информације о њему драгој особи.[5]
Функција уреди
Аутор Луис Јаблонски истиче четири функције замене улога:
- Замена улога омогућава протагонисти да разуме и саосети са позицијом друге особе и како друга особа реагује са својом околином.
- Ова техника такође омогућава другој особи (помоћнику) да опази себе у огледалу, тј. сагледа своје реакције и ставове из друге перспективе.
- Замена улога такође омогућава протагонисти да у ситуацији конфликта не заузме своју одбрамбену позицију.
- Замена улога такође омогућава помоћнику да разуме како други виде његове реакције у конкретној ситуацији.[6]
Поред овога замена улога омогућава протагонисти да сагледа сукоб са драгом особом објективније и да заобиђе егоцентричне реакције. Замена улога дакле помаже како протагонисти, тако и помоћнику, али и свим другим људима који учествују у групној терапији.
Референце уреди
- ^ „Who Shall Survive? Foundations of Sociometry, Group Psychotherapy and Sociodrama”. JAMA: The Journal of the American Medical Association (на језику: енглески). 153 (14): 1326. 1953-12-05. ISSN 0098-7484. doi:10.1001/jama.1953.02940310094033.
- ^ Psychodrama : theory and therapy. Ira A. Greenberg. New York. 1974. ISBN 0-87705-110-0. OCLC 754570.
- ^ Psychodrama in the 21st century : clinical and educational applications. Jacob Gershoni. New York: Springer Pub. 2003. ISBN 978-0-8261-9739-9. OCLC 312536675.
- ^ а б Giacomucci, Scott (2021), Giacomucci, Scott, ур., Essentials of Psychodrama Practice (на језику: енглески), Springer, стр. 253—275, ISBN 978-981-336-342-7, doi:10.1007/978-981-33-6342-7_13, Приступљено 2022-10-10
- ^ The handbook of psychodrama. Marcia Karp, Paul, September 16- Holmes, Kate Bradshaw Tauvon. London: Routledge. 1998. ISBN 0-415-14845-6. OCLC 38002677.
- ^ Yablonsky, Lewis (1992). Psychodrama : resolving emotional problems through role-playing. New York: Brunner/Mazel. ISBN 9780876306987. OCLC 27451954.