Збигњев II, војвода Чешке
Збигњев II, такође познат и као Спитињев (1031 – 28. јануар 1061) био је војвода Чешке из династије Пшемисловића. Владао је од 1055. године до своје смрти.
Збигњев II Пшемисл | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 1031. |
Место рођења | Оломоуц, |
Датум смрти | 28. јануар 1061.29/30 год.) ( |
Место смрти | Храдец на Моравици, |
Породица | |
Супружник | Ida of Wettin |
Потомство | Svatobor |
Родитељи | Братислав I Пшемисл Јудита од Швајнфурта |
Династија | Пшемисловићи |
Војвода Бохемије | |
Претходник | Братислав I, војвода Чешке |
Наследник | Вратислав II, војвода Чешке |
Биографија
уредиЗбигњев је био најстарији син Братислава I. Након очеве смрти наследио је престо. Током крунисања Збигњева први пут је певана чешка црквена химна Hospodine pomiluj ny. Након крунисања је затражио потврду од светоримског цара. и поред своје лојалности Светом римском царству, Збигњев је указом протерао Немце из Чешке. Сукоб са немачким царом искористио је папа Виктор II и предао му бискупску митру и тунику како би га привукао на своју страну.
Збигњев је био у сукобу и са својом браћом, Вратиславом II и Отом I. Вратислав је 1058. године морао да напусти земљу и склони се у Угарску. Након Збигњеве смрти, Вратислав преузима престо. Ото постаје војвода Оломоуца и жени се угарском принцезом.
Породично стабло
уреди16. Болеслав I Пшемисл | ||||||||||||||||
8. Болеслав II Пшемисл | ||||||||||||||||
17. Бјагота (?) | ||||||||||||||||
4. Олдрих, војвода Чешке | ||||||||||||||||
9. Адива или Ема од Мјелњика | ||||||||||||||||
2. Братислав I Пшемисл | ||||||||||||||||
10. Křesina | ||||||||||||||||
5. Божена | ||||||||||||||||
1. Збигњев II Пшемисл | ||||||||||||||||
12. Berthold | ||||||||||||||||
6. Хајнрих од Швајнфурта | ||||||||||||||||
13. Eilika of Walbeck | ||||||||||||||||
3. Јудита од Швајнфурта | ||||||||||||||||
14. Otto II of Henneberg | ||||||||||||||||
7. Герберга од Хенеберга | ||||||||||||||||
Литература
уреди- Demetz, Peter (1997). Prague in Black and Gold: Scenes from the Life of a European City. Hill and Wang. стр. 3.