Здравствена култура
Здравствена култура је скуп информација и знања, начина размишљања и деловања у вези са здрављем. Настала је као одраз друштвених прилика, а обухвата начин исхране, хигијенске навике, бригу за околину, телесну активност и здравствену заштиту. Добрим познавањем здравствене културу, становници неке територије још боље упознају друштво у коме живе и различите нивое његовог развоја, кроз који су прошли његови преци.[1]
Промоција здравља и здравствене културе као глобална стратегија је системска и комплексна активност, пре свега државе чија јавна политика мора да препознаје значај здравствене културе јер је то област у којој је потребно дуготрајно деловање чији се ефекти виде тек за 3-5 година, од почетка деловања.[2]
Основни принципи
уредиСа социолошке тачке гледишта, култура једног друштва укључује оба нематеријална добра аспекте (веровања, идеје, вредности, норме) који чине садржај те културе, као и материјални аспекти (предмети, симболи, архитектура и технологија) кроз који изражава садржај културе.[3]
Као што ниједна култура не може постојати без друштво, тако ниједно друштво не може постојати без културе, јер је она залиха информација и акумулираног знања, начини мишљења, осећања и деловања који доминирају у одређеној друштвеној заједници и које одређена друштвена група преноси на своје потомке.[4]
Све наведено може се пренети на широку област здравствене културе: као залиха информација и акумулираног знања, начини размишљања, осећања и деловања везаних за здравље и различите облике здравственог понашање.[5] Према томе здравствена култура је део опште и елементарне друштвене надградње која у себи садржи бројне елементе који су од значаја и утицаја на телесно и друштвено здравље човека, па се може рећи да се она заснива на следећим темељним принципима:
- да је култура део целокупног друштвеног наслеђе неке групе људи, или научених образаца мишљења, осећаја и деловања неке групе, заједнице или друштва.
- да постоји велика уплетености здравље и култура у стварности, које су у сталном динамичком систему, у коме здравље и култура међусобно утичу једна на другу.[6]
- да здрави људи граде здраво друштво, а здраво друштво доприноси здрављу људи који га живе.
- да здравствена култура подразумева и целокупну бригу за здрав живот
- да унапређења здравствене културе друштва, кроз здравствено васпитање захтева медицинску, психолошку и педагошку стручну делатност свих здравствених радника.
- да се процесом едукације одбацују старе навике и схватања, а изграђују нови ставови о здрављу и значају здравља на подизању здравствене културе на научним медицинским (медицинскопсихолошким) принципима.
Елементи здравствене културе
уредиГлавни елементи који чине здравствену културу су:
- Ниво опште културе.
- Социјално економски услови живота и рада.
- Друштвени систем и друштвене норме.
- Прихваћеност система вредности у заједници.
- Писменост и образовање.
- Систем здравствене заштите.
Социјолошки фактори
уредиНајважнији социолошки фактори који утичу на здравствену културу су:
- Навике
- Обичаји
- Традиција
- Ставови
- Вредности
- Предрасуде
- Празноверје
Извори
уреди- ^ Bjegovic, V., Vukovic, D., Terzic, Z., Milicevic, M.S., Laaser, U.T. (2007) Strategic Orientation of Public Health in Transition: An Overview of South Eastern Europe. J Public Health Policy, 28(1): 94-101
- ^ Srdanovic, Olivera (2018-12-19). „Zdravstvena kultura - (U)ZDRAVLJE”. epale.ec.europa.eu (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-22.
- ^ Entoni Gidens [Anthony Giddens], Sociologija, Ekonomski fakultet, Beograd 2005., str. 24.
- ^ Z. Golubović, »Kultura«, str. 268–269.
- ^ Sandra Radenović, »Sociologija sporta i/ili sociologija tjelesne kulture – neka razmatranja«, Sociološka luča IX (1/2015), str. 42–55.
- ^ Samardžić, N. (2014). Urbani javni prostor i zdravstvena kultura u Beogradu. Acta historiae medicinae, stomatologiae, pharmaciae, medicinae veterinariae, 33(1), 8-15.