Зора Прица
Зора Прица (Сењ, 1845~1883 — 1915~1922) била је српски педагог, књижевник, један од оснивача Школе за рецитацију, естетичку гимнастику и живе језике, у којој су се изучавали глума, покрет, енглески, француски и немачки језик, сарадница часописа Женски свет и чланица уређивачког одбора Српкиње из 1913. године.[1]
| Зора Прица | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 1845~1883 |
| Место рођења | Сењ, Аустроугарска |
| Датум смрти | 1915~1922 |
| Место смрти | Краљевина СХС |
Живот и каријера уреди
Рођена је у Сењу, у коме је завршила прва два разреда основне школе. Трећи и четврти разред окончала је у Глини у Хрватској. У Глини, Сомбору и Новом Саду похађала је основне и више девојачке школе. У Загребу је упоредо похађала хуманистичке студије на Лицеју и часове музике у Глазбеном заводу.[2]
Студирала је филологију (енглески, француски и немачки језик) на циришком универзитету, а у Лондону посећивала предавања из модерне филологије и психологије.[3] Након завршених студија у иностранству, неколико месеци радила је као педагог с младим Српкињама у Заводу Свете Мајке Ангелине у Пешти, али је убрзо отишла у приватну женску гимназију у Минхену.
Са драгоценим искуством стеченим у Немачкој, 1910. године, вратила се у Србију и запослила у Женској гимназији у Београду.
У педагошком раду била је веома савремена за своје време и стално је указувала на значај образовања, рада, манира и друштвене ангажованости жена, говорећи:
| „ | „Свесна Српкиња се је ослободила од сентименталног конзервативизма, и дилетантске празновере, да је срамота радити...“ Међутим, женско средње образовање, будући „енциклопедијско“, није корисно јер „преоптерећује памћење... а не негује продуктивност... " | ” |
Лоши услови живота, приморали су је да држи много приватних часова, и зато не успева да се у жељеној мери посвети књижевном раду. Током 1910. године са Маријом Магом Магазиновић, а уз подршку Јаше Продановића, отворила је „Школу за рецитацију, естетичку гимнастику и живе језике“, у којој су се изучавали глума, покрет, енглески, француски и немачки језик. Сарадница часописа Женски свет и чланица уређивачког одбора Српкиње из 1913. године.
Библиографија уреди
- Монографије
- Daniel Defoe's Robinson Crusoe und Robert Paltock's Peter Wilkins (1909)
- Школа за ритмичку гимнастику Маге Магазиновић; Рад школе од оснивања до данас (1922)
- Чланци и други саставни делови
- Докторке и професорке: Др Драга Љочић (1913)
- Докторке и професорке: Даринка Николићева (1913)
- Културни успеси Српкиња: Наше женско образовање (1913)
- Културни успеси Српкиња: Уметнице (сликарство, архитектура) (1913)
- Српкиња у рату II (1913)
Извори уреди
- ^ Српкиња: њезин живот и рад, њезин културни развитак и њезина народна умјетност до данас/ уредиле српске књижевнице. Ириг: Добротворна задруга српкиња, Сарајево: Штампарија Пијуковић и друг., (1913). стр. 46-49, 75-77, 81-82, 92-94, 118.
- ^ Мој живот – приредила Јелена Шантић, Clio, Београд, 2000. стр . 284-288.
- ^ Стојаковић, Гордана. Дискурсне особине приватне преписке о књизи „Српкиња, њезин живот и рад, њезин културни развитак и њезина народна умјетност до данас“ (1909-1924), Универзитет у Новом Саду, Асоцијација центара за интердисциплинарне и мултидисциплинарне студије и истраживања: Центар за родне студије, Нови Сад, септембар 2005. [1]
Спољашње везе уреди
- Зора Прица Архивирано на сајту Wayback Machine (7. новембар 2017) — knjizenstvo.etf.bg.ac.rs