Идолопоклонство

(преусмерено са Идолатрија)

Мојсије огорчен на Златно теле на слици Вилијама Блејка, 1799–1800
Поклоњење златном телету
Мојсије крши десет заповести као одговор на обожавање златног телета у овом дуборезу из 1860 Јулијуса Шнора фон Каролсфелда.

Идолопоклонство или идолатрија представља обожавање идола, типично за монотеистичке религије.[1][2][3] У абрахамским религијама, наиме у јудаизму, хришћанству и исламу, идолопоклонство означава обожавање нечега или некога другог осим Абрахамовог Бога као да је то Бог.[4] У овим монотеистичким религијама идолопоклонство се сматрало „обожавањем лажних богова“ и забрањено је вредностима попут Десет заповести. Друге монотеистичке религије често примењују слична правила.[5] У многим индијским религијама, попут теистичких и нетеистичких облика хиндуизма, будизма и џаинизма, идоли (мурти) се сматрају симболиком апсолутног, али не и Апсолута,[6] или иконама духовних идеја,[6][7] или оличење божанског.[8] То је средство за усредсређивање нечије религиозне потраге и обожавања (бакти).[6][9][7] У традиционалним религијама древног Египта, Грчке, Рима, Африке, Азије, Америке и другде, поштовање култних слика или кипова била је уобичајена пракса од антике, и култне слике су имале различита значења и значај у историји религије.[1][10][11] Штавише, материјални приказ божанства или више божанстава увек је играо истакнуту улогу у свим културама света.[10]

Опозиција употреби било које иконе или слике за представљање идеја поштовања или богослужења назива се аниконизам.[12] Уништавање слика као икона поштовања назива се иконоборство,[13] и то је дуго било праћено насиљем између верских група које забрањују обожавање идола и оних које су прихватиле иконе, слике и статуе за богослужење.[14][15] Дефиниција идолопоклонства била је оспоравана тема унутар абрахамских религија, при чему су многи муслимани и већина протестантских хришћана осудили католичку и источно-православну праксу поштовања Девице Марије у многим црквама као облик идолопоклонства.[16][17]

Историја религије је обележена оптужбама и порицањем идолопоклонства. Ове оптужбе сматрају да су статуе и слике лишене симболике. Алтернативно, тема идолопоклонства била је извор неслагања између многих религија, или унутар конфесија различитих религија, с претпоставком да иконе властите верске праксе имају значајну симболику, док оне другачије верске праксе друге особе немају.[18][19]

Етимологија и номенклатураУреди

Реч идолопоклонство потиче од грчке речи eidololatria (εἰδωλολατρία) која је сама по себи сложеница од две речи: eidolon (εἴδωλον „слика/идол”) и latreia (λατρεία „обожавање”, у вези са λάτρις).[20] Реч eidololatria тако значи „обожавање идола”, која се на латинском јавља прво као idololatria, затим на вулгарном латинском као idolatria, одатле се појављује у старофранцуском у 12. веку као idolatrie, која се први пут средином 13. века на енглеском појављује као idolatry.[21][22]

Иако се чини да је грчка реч позајмљени превод хебрејске фразе avodat elilim, која је посведочена у рабинској литератури (e.g., bChul., 13b, Bar.), сам грчки израз се не налази у Септуагинти, [[Филон Александријски|Филону], Јосифу или у другим хеленистичким јеврејским списима. Оригинални израз који се користио у раним рабинским списима је oved avodah zarah (AAZ, обожавање у чудној служби или „паганско”), док се avodat kochavim umazalot (AKUM, обожавање планета и сазвежђа) не налази у његовим раним рукописима.[23] Каснији Јевреји су користили израз עֲבוֹדה זֶרֶה, avodh zereh, што значи „чудно богослужење“.[24]

Идолопоклонство се у историјској литератури називало и идолизам,[25] иконолатрија[26] или идолодулија.[27]

ЈудаизамУреди

У јудаизму идолопоклонством се сматра одбацивање вере у истинитог Бога, његова супституција нечим што је плод маште. За старозаветне Јевреје идолопоклоници су били сви који су одбацили веру у Бога Јахвеа, и почели да се клањају идолима, најчешће златном телету, које персонификује силе и богатство природе. За Јевреје идолопоклонство је било исто што и паганизам и отпадништво.

У Старом завету на више места патријарси и пророци позивају јеврејски народ да не замени истинога Бога "лажним боговима", односно, обоготворењем природних елемената и створења, да их не обожавају, и не чине од њих идоле, о чему говори и друга од Десет Божјих заповести:

Не прави себи лика ни обличја било чега што је горе на небу, или доље на земљи, или у водама под земљом. Не клањај им се нити им служи. Јер ја, Јахве, Бог твој, Бог сам љубоморан. Кажњавам гријех отаца - оних који ме мрзе - на дјеци до трећег и четвртог кољена, а исказујем милосрђе тисућама који ме љубе и врше моје заповједи.

На многим местима даље се говори о борби пророка са идолопоклонством које прожима готово читаву историју Израиља.

ХришћанствоУреди

По хришћанском тумачењу сви који имају ма ког другог или ма шта друго за божанство, осим истинитог Бога падају у идолопоклонство. И обожавање анђела је идолопоклонство, иако се они сматрају најсветијим после Бога, ипак ни у ком случају не могу заменити истинитог Бога. У идолопоклон­ство падају обично људи којима је њихов чулни разум, њихов „ум тела" путовођа у животу. Робови чулног разума гину и убијају себе својим сопственим обманама.

Идол је био симбол демона, потпуно туђег животу, потпуно мртвога за духовна осећања. Пред таквим идолима одигравале су се и друштвена и посебна, или домаћа поклоњења; пред идолима су се убијале и приносиле животињске жртве, али неретко и људске.

Апостол Павле у својој Првој посланици Коринћанима (1. Кор. 10:20) говори да је служење идолима, у суштини служење демонима.

У Јеванђељу по Луки, се слично говори о идолопоклонству:

Идолски храмови и сами идоли били су омиљено обиталиште демона. Из њих они су давали гласове и пророштва на пропаст злосрећног човечанства. И сам човек, преставши да буде храмом Бога Живога, постао је храм и обиталиште сатане.(Лк. 11:24-26)

РеференцеУреди

  1. ^ а б Moshe Halbertal; Avishai Margalit; Naomi Goldblum (1992). Idolatry . Harvard University Press. стр. 1–8, 85–86, 146–148. ISBN 978-0-674-44313-6. 
  2. ^ DiBernardo, Sabatino (2008). „American Idol(atry): A Religious Profanation”. The Journal of Religion and Popular Culture. 19 (1): 1—2. doi:10.3138/jrpc.19.1.001. , Quote: "Idolatry (...) in the first commandment denotes the notion of worship, adoration, or reverence of an image of God."
  3. ^ Poorthuis, Marcel (2007). „6. Idolatry and the Mirror: Iconoclasm as a Prerequisite for Inter-Human Relations”. Iconoclasm and Iconoclash, Chapter 6. Idolatry and the Mirror: Iconoclasm As A Prerequisite For Inter-Human Relations. BRILL Academic. стр. 125—140. ISBN 9789004161955. doi:10.1163/ej.9789004161955.i-538.53. 
  4. ^ Leone, Massimo (пролеће 2016). Asif, Agha, ур. „Smashing Idols: A Paradoxical Semiotics” (PDF). Signs and Society. Chicago: University of Chicago Press on behalf of the Semiosis Research Center at Hankuk University of Foreign Studies. 4 (1): 30—56. ISSN 2326-4489. S2CID 53408911. doi:10.1086/684586 . eISSN 2326-4497. Архивирано (PDF) из оригинала на датум 23. 9. 2017. Приступљено 28. 7. 2021. 
  5. ^ Wendy Doniger (1999). Merriam-Webster's Encyclopedia of World Religions . Merriam-Webster. стр. 497. ISBN 978-0-87779-044-0. 
  6. ^ а б в Jeaneane D. Fowler (1996), Hinduism: Beliefs and Practices, Sussex Academic Press, ISBN 978-1-898723-60-8, pages 41–45
  7. ^ а б Karel Werner (1995), Love Divine: Studies in Bhakti and Devotional Mysticism, Routledge, ISBN 978-0700702350, pages 45-46;
    John Cort (2011), Jains in the World, Oxford University Press, ISBN 978-0-19-979664-9, pages 80–85
  8. ^ Klaus Klostermaier (2010), A Survey of Hinduism, State University of New York Press, ISBN 978-0-7914-7082-4, pages 264–267
  9. ^ Lindsay Jones, ур. (2005). Gale Encyclopedia of Religion. 11. Thompson Gale. стр. 7493—7495. ISBN 978-0-02-865980-0. 
  10. ^ а б Frohn, Elke Sophie; Lützenkirchen, H.-Georg (2007). „Idol”. Ур.: von Stuckrad, Kocku. The Brill Dictionary of Religion. Leiden and Boston: Brill Publishers. ISBN 9789004124332. doi:10.1163/1872-5287_bdr_SIM_00041. 
  11. ^ Smart, Ninian (10. 11. 2020) [26 July 1999]. „Polytheism”. Encyclopædia Britannica. Edinburgh: Encyclopædia Britannica, Inc. Архивирано из оригинала на датум 11. 11. 2020. Приступљено 28. 7. 2021. 
  12. ^ Aniconism, Encyclopædia Britannica
  13. ^ Marina Prusac; Kristine Kolrud (2014). Iconoclasm from Antiquity to Modernity. Ashgate. стр. 1—3. ISBN 978-1-4094-7033-5. 
  14. ^ Willem J. van Asselt; Paul Van Geest; Daniela Muller (2007). Iconoclasm and Iconoclash: Struggle for Religious Identity. BRILL Academic. стр. 8—9, 52—60. ISBN 978-90-04-16195-5. 
  15. ^ André Wink (1997). Al-Hind the Making of the Indo-Islamic World. BRILL Academic. стр. 317—324. ISBN 978-90-04-10236-1. 
  16. ^ Barbara Roggema (2009). The Legend of Sergius Bahira: Eastern Christian Apologetics and Apocalyptic in Response to Islam. BRILL Academic. стр. 204—205. ISBN 978-90-04-16730-8. 
  17. ^ Erich Kolig (2012). Conservative Islam: A Cultural Anthropology. Rowman & Littlefield. стр. 71 with footnote 2. ISBN 978-0-7391-7424-1. 
  18. ^ Janowitz, Naomi (2007). „Good Jews Don't: Historical and Philosophical Constructions of Idolatry”. History of Religions. 47 (2/3): 239—252. doi:10.1086/524212. 
  19. ^ Moshe Halbertal; Donniel Hartman (2007). Monotheism and Violence. Judaism and the Challenges of Modern Life. Bloomsbury Academic. стр. 105—112. ISBN 978-0-8264-9668-3. 
  20. ^ John Bowker (2005). „Idolatry”. The Concise Oxford Dictionary of World Religions. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-861053-3. doi:10.1093/acref/9780192800947.001.0001. 
  21. ^ Douglas Harper (2015), Etymology Dictionary, Idolatry
  22. ^ Noah Webster (1841). An American Dictionary of the English Language. BL Hamlen. стр. 857. 
  23. ^ Stern, Sacha (1994). Jewish Identity in Early Rabbinic Writings . BRILL. стр. 9 with footnotes 47–48. ISBN 978-9004100121. Приступљено 18. 10. 2013. 
  24. ^ Chisholm, Hugh, ур. (1911). „Idolatry”. Encyclopædia Britannica (на језику: енглески). 14 (11 изд.). Cambridge University Press. стр. 288. 
  25. ^ idolism, Merriam Webster;
    Anthony Ephirim-Donkor (2012). African Religion Defined: A Systematic Study of Ancestor Worship among the Akan. University Press of America. стр. 4. ISBN 978-0-7618-6058-7. 
  26. ^ iconolatry, Merriam Webster;
    Elmar Waibl (1997). Dictionary of philosophical terms. Walter de Gruyter. стр. 42 see Bilderverehrung. ISBN 978-3-11-097454-6. 
  27. ^ John F. Thornton; Susan B. Varenne (2006). Steward of God's Covenant: Selected Writings. Random House. стр. 11. ISBN 978-1-4000-9648-0. ;
    See John Calvin (1537) The Institutes of the Christian Religion, Quote: "The worship which they pay to their images they cloak with the name of εἰδωλοδυλεία (idolodulia), and deny to be εἰδωλολατϱεία (idolatria). So they speak, holding that the worship which they call dulia may, without insult to God, be paid to statues and pictures. (...) For the Greek word λατϱεύειν having no other meaning than to worship, what they say is just the same as if they were to confess that they worship their images without worshipping them. They cannot object that I am quibbling upon words. (...) But how eloquent soever they may be, they will never prove by their eloquence that one and the same thing makes two. Let them show how the things differ if they would be thought different from ancient idolaters."

Спољашње везеУреди

Спољашње везеУреди