Википедија

Интерлеукин 23

Интерлеукин 23 подјединица алфа је протеин који је код људи кодира ИЛ23A ген.[1][2][3][4]

Интерлеукин 23, алфа подјединица п19
Идентификатори
Симболи IL23A; P19; IL-23; IL-23A; IL23P19; MGC79388; SGRF
Вањски ИД OMIM: 605580 MGI: 1932410 HomoloGene: 12832 GeneCards: IL23A Gene
Преглед РНК изражавања
подаци
Ортолози
Врста Човек Миш
Ентрез 51561 83430
Eнсембл ENSG00000110944 ENSMUSG00000025383
UниПрот Q9NPF7 Q9EQ14
Реф. Секв. (иРНК) NM_016584 NM_031252
Реф. Секв. (протеин) NP_057668 NP_112542
Локација (УЦСЦ) Chr 12:
55.02 - 55.02 Mb		 Chr 10:
127.7 - 127.7 Mb
ПубМед претрага [1] [2]

Овај ген кодира п19 подјединицу хетеродимерског цитокина интерлеукин 23 (ИЛ23). ИЛ23 се састоји од овог протеина и п40 подјединице интерлеукина 12 (ИЛ12Б). ИЛ23 рецептор је формиран од бета 1 подјединице ИЛ12 (ИЛ12РБ1) и ИЛ23 специфичне подјединице, ИЛ23R. Оба интерлеукина, ИЛ23 и ИЛ12, могу активирати траскрипциони активатор STAT4, и стимулисати продукцију интерферона гама (ИНФГ). У контрасту са ИЛ12, које делује углавном на наивним ЦД4(+) T ћелијама, ИЛ23 преферентно делује на меморијске ЦД4(+) T ћелије.[2]

ИЛ-23 је важан део инфламаторног одговора на инфекцију. Он подстиче изражавање матрикс металопротеаза MMП9, повећава ангиогенезу и редукује инфилтрацију ЦД8+ T-ћелија. Недавно, ИЛ-23 је био имплициран у развој канцерогених тумора. У комбинацији са ИЛ-6 и ТГФ-β1, ИЛ-23 стимулише наивне ЦД4+ T ћелије да се диференцирају у нове подскупове ћелија које се зову Тх17 ћелије, које се разликују од класичних Тх1 и Тх2 ћелија. Тх17 ћелије производе ИЛ-17, проинфламаторни цитокин који појачава T ћелијско оформљавање и стимулише продукцију проинфламаторних молекула као што су ИЛ-1, ИЛ-6, ТНФ-алфа, НОС-2, и хемокине резултујући у инфламацији. Нокаут мишеви дефицитни у било п40 или п19, или у било којој подјединици ИЛ-23 рецептора (ИЛ-23Р и ИЛ12Р-β1) развијају мање озбиљне симптоме мултипле склерозе и упалне болести црева наглашавајући важност ИЛ-23 у инфламаторном путу.[5][6]

Интеракције

уреди

За интерлеукин 23 је било показано да остварује интеракције са Интерлеукин-12 подјединицом бета.[7]

Види још

уреди
  • CNTO 1275, експериментални терапеутско анти-ИЛ-23 антитело

Референце

уреди
  1. ^ Oppmann B, Lesley R, Blom B, Timans JC, Xu Y, Hunte B, Vega F, Yu N, Wang J, Singh K, Zonin F, Vaisberg E, Churakova T, Liu M, Gorman D, Wagner J, Zurawski S, Liu Y, Abrams JS, Moore KW, Rennick D, de Waal-Malefyt R, Hannum C, Bazan JF, Kastelein RA (2001). „Novel p19 protein engages IL-12p40 to form a cytokine, IL-23, with biological activities similar as well as distinct from IL-12”. Immunity. 13 (5): 715—25. PMID 11114383. 
  2. ^ а б „Entrez Gene: IL23A interleukin 23, alpha subunit p19”. Приступљено 1. 7. 2018. 
  3. ^ Thomas J. Kindt; Richard A. Goldsby; Barbara Anne Osborne; Janis Kuby (2006). Kuby Immunology (6 изд.). New York: W H Freeman and company. ISBN 1429202114. 
  4. ^ Mire-Sluis, Anthony R.; Thorpe, Robin, ур. (1998). Cytokines (Handbook of Immunopharmacology). Boston: Academic Press. ISBN 0-12-498340-5. 
  5. ^ Langowski JL, Zhang X, Wu L, Mattson JD, Chen T, Smith K, Basham B, McClanahan T, Kastelein RA, Oft M (2006). „IL-23 promotes tumour incidence and growth”. Nature. 442 (7101): 461—5. PMID 16688182. doi:10.1038/nature04808. 
  6. ^ Kikly K, Liu L, Na S, Sedgwick JD (2006). „The IL-23/Th(17) axis: therapeutic targets for autoimmune inflammation”. Curr. Opin. Immunol. 18 (6): 670—5. PMID 17010592. doi:10.1016/j.coi.2006.09.008. 
  7. ^ Oppmann, B (2000). Lesley R, Blom B, Timans J C, Xu Y, Hunte B, Vega F, Yu N, Wang J, Singh K, Zonin F, Vaisberg E, Churakova T, Liu M, Gorman D, Wagner J, Zurawski S, Liu Y, Abrams J S, Moore K W, Rennick D, de Waal-Malefyt R, Hannum C, Bazan J F, Kastelein R A. „Novel p19 protein engages IL-12p40 to form a cytokine, IL-23, with biological activities similar as well as distinct from IL-12”. Immunity. UNITED STATES. 13 (5): 715—25. ISSN 1074-7613. PMID 11114383.  Непознати параметар |quotes= игнорисан (помоћ);

Литература

уреди

Додатна литература

уреди
  • Lankford CS, Frucht DM (2003). „A unique role for IL-23 in promoting cellular immunity.”. J. Leukoc. Biol. 73 (1): 49—56. PMID 12525561. doi:10.1189/jlb.0602326. 
  • van de Vosse E, Lichtenauer-Kaligis EG, van Dissel JT, Ottenhoff TH (2003). „Genetic variations in the interleukin-12/interleukin-23 receptor (beta1) chain, and implications for IL-12 and IL-23 receptor structure and function.”. Immunogenetics. 54 (12): 817—29. PMID 12671732. doi:10.1007/s00251-002-0534-9. 
  • Kreymborg K, Böhlmann U, Becher B (2006). „IL-23: changing the verdict on IL-12 function in inflammation and autoimmunity.”. Expert Opin. Ther. Targets. 9 (6): 1123—36. PMID 16300465. doi:10.1517/14728222.9.6.1123. 
  • Peluso I, Pallone F, Monteleone G (2006). „Interleukin-12 and Th1 immune response in Crohn's disease: pathogenetic relevance and therapeutic implication.”. World J. Gastroenterol. 12 (35): 5606—10. PMID 17007011. 
  • Prashar Y, Weissman SM (1996). „Analysis of differential gene expression by display of 3' end restriction fragments of cDNAs.”. Proc. Natl. Acad. Sci. U.S.A. 93 (2): 659—63. PMID 8570611. doi:10.1073/pnas.93.2.659. 
  • MT, Wiekowski; Leach MW; Evans EW (2001). „Ubiquitous transgenic expression of the IL-23 subunit p19 induces multiorgan inflammation, runting, infertility, and premature death.”. J. Immunol. 166 (12): 7563—70. PMID 11390512. 
  • C, Parham; Chirica M; Timans J (2002). „A receptor for the heterodimeric cytokine IL-23 is composed of IL-12Rbeta1 and a novel cytokine receptor subunit, IL-23R.”. J. Immunol. 168 (11): 5699—708. PMID 12023369. 
  • EK, Broberg; Setälä N; Erälinna JP (2003). „Herpes simplex virus type 1 infection induces upregulation of interleukin-23 (p19) mRNA expression in trigeminal ganglia of BALB/c mice.”. J. Interferon Cytokine Res. 22 (6): 641—51. PMID 12162874. doi:10.1089/10799900260100123. 
  • Pirhonen J, Matikainen S, Julkunen I (2003). „Regulation of virus-induced IL-12 and IL-23 expression in human macrophages.”. J. Immunol. 169 (10): 5673—8. PMID 12421946. 
  • RL, Strausberg; Feingold EA; Grouse LH (2003). „Generation and initial analysis of more than 15,000 full-length human and mouse cDNA sequences.”. Proc. Natl. Acad. Sci. U.S.A. 99 (26): 16899—903. PMID 12477932. doi:10.1073/pnas.242603899. 
  • CH, Lo; Lee SC; Wu PY (2003). „Antitumor and antimetastatic activity of IL-23.”. J. Immunol. 171 (2): 600—7. PMID 12847224. 
  • HF, Clark; Gurney AL; Abaya E (2003). „The secreted protein discovery initiative (SPDI), a large-scale effort to identify novel human secreted and transmembrane proteins: a bioinformatics assessment.”. Genome Res. 13 (10): 2265—70. PMID 12975309. doi:10.1101/gr.1293003. 
  • E, Lee; Trepicchio WL; Oestreicher JL (2004). „Increased expression of interleukin 23 p19 and p40 in lesional skin of patients with psoriasis vulgaris.”. J. Exp. Med. 199 (1): 125—30. PMID 14707118. doi:10.1084/jem.20030451. 
  • FA, Verreck; de Boer T; Langenberg DM (2004). „Human IL-23-producing type 1 macrophages promote but IL-10-producing type 2 macrophages subvert immunity to (myco)bacteria.”. Proc. Natl. Acad. Sci. U.S.A. 101 (13): 4560—5. PMID 15070757. doi:10.1073/pnas.0400983101. 
  • HH, Smits; van Beelen AJ; Hessle C (2004). „Commensal Gram-negative bacteria prime human dendritic cells for enhanced IL-23 and IL-27 expression and enhanced Th1 development.”. Eur. J. Immunol. 34 (5): 1371—80. PMID 15114670. doi:10.1002/eji.200324815. 
  • M, Schnurr; Toy T; Shin A (2005). „Extracellular nucleotide signaling by P2 receptors inhibits IL-12 and enhances IL-23 expression in human dendritic cells: a novel role for the cAMP pathway.”. Blood. 105 (4): 1582—9. PMID 15486065. doi:10.1182/blood-2004-05-1718. 
  • DS, Gerhard; Wagner L; Feingold EA (2004). „The status, quality, and expansion of the NIH full-length cDNA project: the Mammalian Gene Collection (MGC).”. Genome Res. 14 (10B): 2121—7. PMID 15489334. doi:10.1101/gr.2596504. 

Спољашње везе

уреди
 
Интерлеукин 23 на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Интерлеукин_23&oldid=27556679”